Reč je o „obeležju“ koje bi trebalo da podseti da su se na ovim mestima nalazili „koncentracioni logori“ u kojima su stradali Hrvati koje je u vreme ratnih zbivanja, devedesetih godina, zarobila JNA, tada još jedina legitimna vojna sila na prostorima bivše Jugoslavije.

Nema „povorki“, nema istopolnih brakova. Ili će se 20. septembar postati lajtmotiv sadašnje vlasti. U tom slučaju, vlast i radikalne LGBT grupe su ti koji su generatori nasilja – nasilja nad biračkom voljom građana Srbije, koju se nisu udostojili ni da konsultuju.

Većina slobodnomislećih ljudi u Srbiji već je uverena da smo predmet tzv. meke okupacije. Nju simbolišu zarobljeni mediji i teledirigovani političari. Ali, sa političkom represijom, zabranom raznih organizacija i hapšenjem njihovih lidera, dobićemo pravu, "tvrdu" okupaciju. 

Na zvanično pitanje upućeno Zavodu za statistiku, imamo li nacionalni zdravstveni račun i koliko ukupno trošimo za zdravstvo, zvaničan odgovor glasi – nemamo nacionalni zdravstveni račun, nema podataka. Možda odgovor imaju astrolozi?  

Situacija u zdravstvu je najdrastičniji dokaz društvene krize i apsurda. To se pre svega ogleda u veoma zastareloj organizaciji zdravstvene službe koja ne odgovara sadašnjem vremenu visoke tehnologije.

Srpski narod nikad nije čuo od zvaničnika SAD i Francuske ni jednu reč izvinjenja u vezi sa smrću ma i jednog deteta tokom bombardovanja, niti o zagađenju Srbije municijom sa osiromašenim uranijumom. Naši zvaničnici se utrkuju u tome ko će manje pitati i uznemiriti Zapad.

Postoje mišljenja da je vlast sve što nam se zadnjih dana dešavalo isplanirala i sprovela, kako bi preusmerila pažnju javnosti, i, možda, brutalnim merama sprečila socijalni bunt, za koji misli da je na pomolu.

A upravo su ovi samokandidovani kvislinzi i satrapi jedini dobitnici čitave ove gužve. Oni i njihove bizarne organizacije ne samo da su ovim dobile ogroman publicitet, već su na sebe i skrenuli pažnju briselskih i vašingtonskih fondodržaca.

Kako su primetili neki kritičari, velika carstva se skoro uvek suočavaju sa izborom u toku svog širenja: da nastave rast i time rizikuju propast republike i demokratije, ili da se odupru daljem širenju.

Najnovija knjiga Roberta Kejgena, Povratak istorije i kraj snova (The Return of History and the End of Dreams), razmatra niz problematičnih trendova – uključujući povratak Rusije, uspon Kine i jenjavanje trećeg talasa demokratizacije.