Mnogi ne žele da budu proglašeni kao nazadni i primitivni, pa se prisiljavaju da podrže nešto što u sebi preziru. Pod pritiskom EU i oni političari kojima se privatno sve ovo gadi moraju da zapuše nos i da „odrade paradu“ da bi im se na nekom spisku u Briselu i Vašingtonu ubeležio jedan plus. 

Socijalnost demokratije i demokratičnost socijalnosti ne mogu izazivati strah kod kupaca nekadašnjih društvenih preduzeća. Ne kruži ovom zemljom bauk etatizma, već bauk tvrdokornog podržavanja neoliberalnog ekonomskog koncepta koji je i stvorio ekonomsku krizu.

Shvatiće mađarski političari iz Vojvodine koliko su grešaka počinili srljajući u borbu za „Korhecov statut“ i koliko su vremena propustili boreći se za interese svojih neiskrenih saveznika, okupljenih oko novosadskih autonomaških birokrata. 

Predlog Svetske banke o razionalizaciji osnovnih škola svodi se na pogled na obrazovanje u Srbiji iz vašingtonskih daljina, bez poznavanja činjenica i lokalnih uslova i bez odgovornosti.

Socijalna situacija u Srbiji je dramatična jer se  dešava da ljudi sve češće govore da gladuju. Vlada se pri tome bavi donošenjem kriterijuma za organizovanje radničkih protesta kako oni ne bi narušavali donete mere kojima kupuje socijalni mir.

Makedonski ministar je otišao iako brod koji je potonuo nije bio u državnom vlasništvu. Srpski ministar nije otišao, iako je fabrika u kojoj se eksplozija desila u potpunosti državna svojina. Štaviše, ni jedno javno glasilo u Srbiji nije mu do sada ni tražilo ostavku. 

Drugi, veći značaj, Povorka ponosa može da ima ako se drži onoga što je u početku bila – borba protiv onih kojima su homoseksualci služili kao žrtveni jarci, kao likovi koji su bili okrivljavani da bi se skrenula pažnja sa stvarnih problema koje društvo ima.

Svekoliko odustajanje u strategijama, razvojnim projektima, besomučno zaduživanje budućnosti i stavljanje dužničke omče Srbiji oko vrata svedoči o moralu sadašnje vlasti. Zato su izbori rešenje.

Porodičnom šetnjom izražavamo i svoje političko i socijalno nezadovoljstvo postojećim stanjem u društvu i ističemo štetnost aktuelnih elita i njihovih društvenih oblika organizovanja. Srbija više ne sme da bude zemlja ujedinjenih monopola.

Uz uvažavanje argumenata koji su navedeni u svrhu odbrane najnovijih spoljnopolitičkih poteza MIP-a, ti potezi su, uz izvesne ograde, ipak umniji od onih koji su se povlačili u periodu od 1989. do 2000. i od 2000. pa sve do 2007. godine.