понедељак, 18. децембар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Русија и Кина - успон источне алијансе
Преносимо

Русија и Кина - успон источне алијансе

PDF Штампа Ел. пошта
Урош Митровић   
уторак, 15. септембар 2015.

"Руско-кинески односи данас су можда достигли највиши ниво у читавој својој историји", изјавио је прошле седмице руски председник Владимир Путин уочи своје тринаесте посете Народној Републици Кини. На томе две државе не желе да се зауставе. Циљ да се створи економски, политички и војни савез који може да парира Западу предвођеном Сједињеним Америчким Државама

На свечаној војној паради у Пекингу, одржаној поводом 70. годишњице победе над фашизмом и обележавања Дана победе кинеског народа у народноослободилачкој борби против Јапана, Владимир Путин био је главни гост. А како и не би. Осим војно-политичког, дводневна посета руског председника Кини имала је и посебан економски значај. Гости из Русије са кинеским домаћинима потписали су више од двадесет споразума финансијско-инвестиционе и транспортно-логистичке природе, који су проширили сарадњу две земље на пољу инфраструктуре, нафте, гаса, петрохемије, транспорта и других важних области.

Енергетика, пре свега

Осим даље ратификације тзв. посла века, односно кинеско-руског енергетског споразума вредног 400 милијарди америчких долара, који су председници двеју земаља након десетогодишњих преговора потписали у Шангају 21. маја прошле године, на дневном реду биле су и друге важне теме: пре свих пројекат новог Пута свиле (кинески предлог о заједничком економском коридору са Русијом и Монголијом), затим даља сарадња у оквиру БРИКС-а и Шангајске организације, као и припрема за предстојеће самите привредно најразвијенијих земаља света Г20 и Азијско-пацифичке економске сарадње (APEC).

Резултати овог септембарског самита две земље у Пекингу свакако нису за потцењивање, посебно имајући у виду да није прошло ни пола године од посете кинеског председника Си Ђинпинга Москви, за Дан победе у мају, када су две земље потписале бројне инфраструктурне пројекте вредне близу шест милијарди долара.

Свака сарадња, међутим, наилази и на одређене потешкоће. Иако се често говори о стратешком партнерству две велике нације, руско-кинеска сарадња не одвија се без проблема. Ипак се ради о моћним конкурентима, како на глобалном тако и на регионалном нивоу. Посебно када је у питању област централне Азије, где се две земље "такмиче" за што шири политички и економски утицај.

Осим тога, криза глобалне економије значајно је утицала и на укупну привредну активност између Русије и Кине. Пад цена стратешких сировина на светском тржишту, пре свих нафте и гаса, трговински "рат" Брисела и Москве, као и економске санкције које су Сједињене Америчке Државе и Европска унија увеле појединцима, предузећима и читавим привредним секторима Руске Федерације, уздрмале су и финансијску вредност укупне робне размене између Русије и Кине. А слабљење кинеске привреде и недавна изненађујућа девалвација јуана негативно су утицали и на берзе широм света. Мада су кинеске власти пружиле подршку берзама у својој земљи, након што је кључни шангајски индекс потонуо од јуна до сада око 40 одсто, пад индекса на водећим кинеским берзама изазвао је сличну реакцију и на осталим берзама широм планете.

Пад трговинске размене

О каквом смањењу економских активности је реч, објаснио је амбасадор Русије у Кини Андреј Денисов, на заједничкој конференцији за новинаре са замеником министра иностраних послова Кине Ченг Гоупингом. Он је изјавио да је у првој половини 2015. "робна размена смањена скоро за трећину, то јест 30 одсто, и износила је нешто више од 31 милијарду долара". Наглашавајући да се "слична ситуација" догодила и 2009. године, у јеку светске финансијске кризе, руски амбасадор изнео је податак да је у претходних десет година обим билатералне трговине растао у просеку 23 одсто годишње, "што је редак случај у светској трговини".

Мада је у 2014. укупан износ економске сарадње између две земље достигао безмало 100 милијарди долара, "руски медвед" и "кинески змај" убрзано покушавају да пронађу решење за садашње економске невоље и подигну робну размену на некадашњи ниво.

Један од начина да се ствари поправе јесте и наставак проширења сарадње у области енергетике. Чувени "посао века", када су руски Гаспром и кинеска корпорација CNPC закључили уговор на тридесет година о испоруци руског гаса у Кину, међутим, није једини позитиван знак енергетске сарадње две земље.

Највећи кинески прерађивач нафте Синопек и руски Росњефт 2013. године потписали су уговор вредан 85 милијарди долара о продаји сирове руске нафте Кини за наредних десет година. Реч је о испоруци чак 100 милиона тона сирове нафте, а интересантно звучи и податак да је Русија претекла Саудијску Арабију као највећи добављач овог енергента кинеским потрошачима.

Са оптимизмом се гледа и на будућност енергетске сарадње. Росњефт има у плану да купи 30 одсто удела у кинеској петрохемијској компанији, а како је изјавио извршни директор руског гиганта Игор Сечин, његова компанија потписала је овог септембра споразуме у Кини чија је потенцијална вредност 30 милијарди долара. Током Источног економског форума, који је одржан у Владивостоку, шеф Росњефта најавио је нове велике планове. "Узимајући у обзир узајамну трговину и постојеће уговоре, укупна вредност сарадње наше компаније са кинеским партнерима износиће до 2035. године више од 500 милијарди долара", рекао је Сечин.

Брзе пруге

Трговина гасом, нафтом и иним стратешки важним сировинама није, међутим, довољан економски "окидач" за раст. Москва и Пекинг развијају и заједничке транспортне и инфраструктурне пројекте. Можда најважнији међу њима јесте пројекат изградње железничке линије велике брзине (ТГВ) на релацији Пекинг–Москва, чија вредност је процењена на 230 милијарди америчких долара. Ова супербрза пруга у перспективи има потенцијал да замени постојећу транс-сибирску железницу, док би се пут између две престонице скратио са садашњих шест на два дана. Прва "рута" између Москве и Казања, дугачка 770 километара, по предвиђеном плану требала би да буде изграђена већ до 2020. године.

Стратешко партнерство између два велика суседа на Истоку одвија се и у банкарском и финансијском сектору. У октобру 2014. Народна банка Русије и Народна банка Кине потписале су трогодишњи споразум о размени валута вредан 150 милијарди јуана (око 23,5 милијарди долара), у склопу јачања финансијске сарадње две земље, са циљем смањења зависности од долара. И то не само када су Русија и Кина у питању, већ и у трговини између земаља Евоазијске економске уније (ЕЕУ) и Заједнице независних држава (ЗНД), односно бивших чланица Совјетског Савеза.

У оквиру пилот-програма увођења две валуте (руске рубље и јуана), Централна банка Кине недавно је у граду Суифену, на граници са Русијом, пустила у оптицај рубљу као средство плаћања. Циљ овог програма је двојак: промовисање све бољих односа између Кине и Русије, као и подстицање туризма, јер ће Русима који путују у овај део Кине бити омогућено да плаћају у својој валути. Руска рубља је, погодили сте, уведена уместо америчког долара.

Долар аут, рубља ин

Као резултат преговора и потписаних споразума током септембарске посете руског председника Путина Кини, и у области банкарства, транспорта и телекомуникација односи две земље доживљавају нову динамику. Највећа руска банка Сбербанк потписала је споразум са Кинеском развојном банком вредан 966 милиона долара, чији циљ је дугорочна сарадња и финансирање трговине између Кине и Русије. Према наводима портала Раша тудеј, кинеска банкарска корпорација за развој обезбедиће 600 милиона долара другом по величини руском провајдеру мобилне телефоније Мегафону. Тај новац биће искоришћен ради куповине савремене опреме и услуга водећег кинеског телекомуникационог предузећа Хуавеј. Руски и кинески поштански оператори потписали су, такође, споразум о јачању сарадње и развоју прекограничне онлајн трговине, као и о унапређењу испорука поштанских пошиљки железницом.

Иако важи већ уврежено мишљење да Русија традиционално продаје Кини стратешки важне сировине, а да заузврат купује финалне производе, у области војне индустрије то свакако није случај. Ове године Кина је постала прва земља која је купила руски противваздушни одбрамбени систем нове генерације С-400, након потписивања уговора са руском државном компанијом Рособорнекспорт. Сем тога, Пекинг је 2013. одлучио да купи четири руске подморнице класе Лада и 24 борбена авиона Су-35, ловца четврте генерације који су врло близу петој генерацији, како су јавили кинески државни медији.

Кина је за текућу годину повећала војни буџет на 216 милијарди долара, што је раст од 9,7 одсто у односу на претходну годину. Руски војни буџет је у 2014. такође повећан за више од осам одсто – на 84,5 милијарди долара, истиче се у извештају Стокхолмског међународног истраживачког института за мир.

Војна и сајбер сарадња

Уздизање Кине, друге светске економије, у снажну војну силу и њено стратешко партнерство са Русијом свакако представљају изазов за САД и нарушавају досадашњу глобалну америчку геополитичку и војну доминацију.

На дипломатском пољу, две суседне државе – као сталне чланице Савета безбедности – често су заузимале сличне и принципијелне ставове у Уједињеним нацијама, док се у претходном периоду интензивирала сарадња и путем одржавања заједничких војних вежби. Средином маја ове године, Кина и Русија први пут су одржале заједничке поморске вежбе у Средоземном мору, уз учешће укупно девет ратних бродова, од којих су три из Народне Републике Кине.

Посебно занимљива област сарадње Русије и Кине одиграва се у сајбер-простору. Настојање да се измени концепција коришћења и управљања интернетом из "једног" центра (претежно САД) додатно је зближило две земље. Кина, баш као и Руска Федерација, увелико тражи легислативна решења која ће омогућити да свака држава има могућност да диктира правила о коришћењу интернета унутар својих граница. Укратко, да се изврши својеврсна "децентрализација" интернет простора на глобалном, а омогући централизација сајбер-спејса на локалном нивоу. У Русији је, иначе, већ ступио на снагу закон према којем ће све компаније (Гугл, Фејсбук, Твитер, да наведемо само неке), које прикупљају било какве податке од руских грађана, морати све те информације да складиште на серверима који ће се физички налазити на територији Русије. Оваквим променама, разумљиво, противе се САД и друге западне земље које данас имају преимућство у домену интернет комуникација.

Прерасподела моћи

Кина је, не рачунајући заједнички трговински допринос земаља ЕУ, и даље први економски партнер Русије, док је, са друге стране, Русија једва ушла у првих десет најзначајнијих трговинских партнера Кине. У процентима гледано, у кинеској економији на Русију отпада тек нешто мање од три одсто укупне трговинске размене са светом.

Упркос томе, географска близина и стабилна стратешка сарадња две земље наставиће да унапређују темељно савезништво Москве и Пекинга. Горе већ поменути нови Пут свиле у складу је и са одрживим концептом глобалне сарадње равноправних субјеката у међународној политици. Постоји снажна визија о "пресељењу" геополитичког центра са америчког Атлантика и Запада у Евроазију и на Исток, где смо сведоци рађања евроазијског јединственог простора – ту су Кина са југоистока Азије, Русија са Евроазијским савезом и Европска унија. Оваквом концепту теже и друге велике земље попут Индије и Бразила, у перспективи Африка, а затим и Блиски исток. Чврсте везе Народне Републике Кине и Руске Федерације – оличене у енергетским, економским, политичким и војним партнерствима – биће од великог значаја за прерасподелу моћи и утицаја у новом, мултиполарном светском поретку.

(Време)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће опозиција на београдске изборе изаћи у
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер