уторак, 21. август 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Уџбеници - од лобирања, преко мита до школе или како је велики немачки издавач победио министарство и конкуренцију
Преносимо

Уџбеници - од лобирања, преко мита до школе или како је велики немачки издавач победио министарство и конкуренцију

PDF Штампа Ел. пошта
БИРН   
петак, 25. мај 2018.

„Ако се примени нови закон о уџбеницима бићемо приморани да обуставимо све наше активности у Србији, што верујем да није у интересу Владе и не иде у прилог њених настојања да привуче нове инвестиције.“

Овим речима је Филип Хаусман, први човек „Клета”, једног од највећих европских издавача уџбеника, завршио своје писмо, до кога је дошао БИРН, а које је упућено тадашњем премијеру Србије Александру Вучићу у априлу 2015. године, поводом предлога Закона о уџбеницима који је чекао да уђе у Скупштину.

Хаусман у писму Вучића подсећа на разговор који су имали, а на основу кога је он “разумео да постојећи нацрт овог закона ’неће проћи скупштину’“.

Закон је повучен али је у септембру исте године уз минималне измене усвојен, а да притом није удовољено најважнијим захтевима “Клета” и осталих приватних издавача. У том тренутку је изгледало да је у бици победио кабинет тадашњег министра просвете Срђана Вербића који се јавно противио захтевима “Клета”.

Испоставиће се да је то била пирова победа, и да рат те 2015. није био готов. Три године касније, почетком априла 2018. године, Скупштина Србије је изгласала нови Закон о уџбеницима из кога су испали сви проблематични делови који су сметали издавачима, а пре свега “Клету”.

“Издавачи су купили три године да дођу до решења које њима одговара, за то време саботирајући кључне одредбе закона из 2015. године који су ограничавали њихову зараду”, изјавио је за БИРН бивши помоћник министра просвете Милован Шуваков.

Хаусманово писмо било је само почетак правог малог “рата” који су водили издавачи са државном администрацијом. Ретко који закон је пратило толико контроверзи почевши од кривичних пријава, тужби, преко судских процеса због клевета, претњи, застрашивања и на крају подмићивања.

Са друге стране, они којих се овај закон највише тиче, родитељи и нешто више од 800.000 ученика, нису много тога добили ни са једним од ова два закона – уџбеници су и даље велико оптерећење за породични буџет.

И поред огромне количине новца и два закона у три године, стручњаци упозоравају да квалитет уџбеника и наставе и даље није унапређен, што би требало да буде најважнији циљ.

Тржиште вредно 50 милиона евра

Када би сваки ученик уписан школске 2016/2017 године купио нови комплет уџбеника просечне цене, вредност тржишта уџбеника за основну школу била би преко 4 милијарде динара или више од 30 милиона евра.
Оса
X - разред одновне школе. Оса Y - процена вредности тржишта.

Монопол на српском тржишту скоро пола века имао је "Завод за издавање уџбеника", што је на крају довело до превазиђених и старомодних уџбеника.

Тржиште се постепено отвара почетком 2003. године, да би неколико година потом достигло пуни степен либерализације, а нови домининатни играч који је преузео највећи део тржишта постаје немачки “Клет”.

Према подацима који се односе на период од 2016. до 2018. године, а до којих је БИРН дошао обрадом података објављених на званичној интернет страници Министарства просвете, Клет заједно са својим ћерка фирмама покрива скоро 50 одсто тржишта уџбеника за основне школе.

Процена Министарства просвете за 2014. годину била је да цена једног комплета уџбеника у просеку за основну школу износи 110 евра, а за средњу школу 170 евра.

Рачуница Министарства показује да је оквирна вредност тржишта уџбеника око 100 милиона евра. Међутим, та рачуница би била тачна ако би сваки ђак у Србији купио нови комплет књига, што често није случај, тако да издавачи са којима су разговарали новинари БИРН-а процењују да је реална вредност тржишта око 50 милиона евра.

Велики број издавача узроковао је хиперпродукцију наслова, тако да је данас регистровано скоро 80 издавача, као и 1.700 наслова за основну школу. Борба за тржиште смањила је транспаретност и повећала корупцију приликом набавке уџбеника.

Пракса „награђивања“ наставника и школа у случају да се определе за одређеног издавача почела је од дана када је отворено тржиште и временом је попримала огромне размере.

Издавачи су постајали све издашнији и великодушнији, па се од шоља за кафу и торби, временом прешло на телевизоре за школе, бесплатне семинаре и рачунаре за наставнике.

Све ово навело је Министарство просвете, на челу са тадашњим министром Срђаном Вербићем, да крајем 2014. године иницира израду новог Закона о уџбеницима.

Предлагач закона је тада најавио да су примарни циљеви заштита породичног буџета, јер су издаци за школске књиге из године у годину постајали све већи, као и смањивање корупције приликом набавке уџбеника.

Основне новине које је закон требало да доносе били су лимитирање максималне цене уџбеника, ограничавање обима књига и забрану поклона који наставници добијају од издавача и обавезу за све издаваче да штампају уџбенике на језицима мањина.

Подзаконски акт који би лимитирао цену уџбеника никада није донет, препорука о ограничавању обима књига такође није примењивана, док је највећи издавач “Клет” након изгласавања Закона наставницима широм Србије поклањао таблет рачунаре са бесплатним интернетом.

’Није лобирање, то је нормално’

После само једног састанка издавача и представника Министарства средином 2014. године било је јасно да две стране неће лако наћи заједнички језик.

Издавачи су истог трена схватили да им нови закон умањује зараду, што је покренуло моменталну и координисану акцију како би се спречило његово изгласавање.

Убрзо је на адресу Владе стигло и поменуто писмо које је први човек “Клета” упутио у априлу 2015. тадашњем премијеру Александру Вучићу.

Филип Хаусман је у писму истакао две кључне ствари које га чине незадовољним.

Првенствено, није му било по вољи што је са листе за приватизацију скинуто државно предузеће “Завод за издавање уџбеника”, које је он хтео да купи и припоји “Клету”.

А затим, предлог Закона о уџбеницима, који се према његовом мишљењу коси са европским стандардима, што је усмено већ рекао Вучићу месец дана пре него му је послао писмо.

„Користим ову прилику да вас подсетим на наш разговор који смо водили у Штутгарту, када сам вам објаснио све разлоге за моју забринутост поводом новог закона о уџбеницима, и када сам разумео да постојећи нацрт овог закона ’неће проћи скупштину’“ наводи се у писму.

Хаусман за БИРН каже да никада, па ни приликом обраћања тадашњем српском премијеру, он и његова компанија нису прекршили ни један закон, већ су само хтели да истакну своју позицију.

Александар Вучић није одговорио на питање БИРН-а упућено мејлом да ли је приликом разговара са Хасуманом обећао да закон неће бити изгласан у постојећем облику.

На питање да ли је Вучићеве речи које је и сам цитирао у писму схватио као обећање, Хаусман каже да му „Вучић ништа није обећао”.

„Његову изјаву разумео сам као прогнозу о даљем развоју законодавног процеса“, наводи се у писменом одговору Хаусмана.

Прогноза се обистинила, па је предлог Закона повучен, међутим, измене које је претрпео су биле минималне и нису ишле превише у корист Клета и осталих приватних издавача.

Хаусман сматра да је тадашњи предлог закона био противан правилима ЕУ у погледу слободне конкуренције на тржишту и заштите инвеститора тиме што је предвиђао постојање државне комисије која би ограничавала цене уџбенике и самим тим смањивала приходе издавача.

Према мишљењу Агенције за борбу против корупције и тадашњег Министарства просвете, уплитање државе приликом формирања цене је у овом случају оправдано, иако је противно законима тржишта. Како кажу, крајњи купац, то јест, родитељ, не бира прозвод који плаћа, то јест уџбенике, тако да се уџбеници не могу продавати по принципима слободног тржишта.

Законом је било предвиђено да Министарство просвете и Министарство трговине усагласе правилник по коме би се формирала цена уџбеника, али правилник никада није ступио на снагу.

Милован Шуваков, који је у то време био помоћник министра просвете Срђана Вербића, каже за БИРН да је непосредно пре усвајања правилника у Министартво трговине дошао немачки амбасадор који је разговарао са министром Расимом Љајићем.

„Ручна на правилник директно је повучена из немачке амбасаде“, тврди Шуваков.

Љајић потврђује да је разговарао са немачким амбасадором на ову тему, али негира да је то разлог неусвајања правилника.

„Нормално је да амбасадори притискају за интересе компанија из својих земаља, али наше је да не подлегнемо тим притисцима. Нема говора да је удовољено њиховом захтеву. Једноставно смо Министартву просвете уложили рационалне примедбе на правилник и месецима нисмо добили одговор на њих“, каже Љајић.

У немачкој амбасади за БИРН су кратко саопштили да они у принципу подржавају немачке привреднике који су, попут издавачке куће Клет, активни у Србији и залажу се за фер оквире пословања.

“Амбасада се принципијелно не изјашњава о појединостима разговора са надлежним српским институцијама”, стоји у одговору.

Два министарства су тек у јулу 2016. године усвајили заједнички предлог правилника, али ни он никада није ступио на снагу. Министру Вербићу је престао мандат, а нови Министар Шарчевић ни после више од годину дана није потписао правилник.

У новом Закону из 2018. године нема члана који регулише максималну цену уџбеника.

 

Уџбеници за седми разред издавачке куће Клетт најскупљи су комплети књига на тржишту за основну школу.
Оса
X - разред основне школе. Оса Y - цена уџбеничког комплета.

Уџбеници за трећи и четврти разред издвачке куће Бигз школство најјефтинији су комплети књига на тржишту за основну школу.
Оса
X разред основне школе. Оса Y - цена уџбеничког комплета.

Претње и притисци

Бивши министар просвете Срђан Вербић и његова помоћница Зорана Лужанин у разговору за БИРН објашњавају да је писмо власника “Клета” само једно у низу које су стизале на адресу Министарства и Владе и да су сва имала мање-више сличан тон.

“Закон неће ући у Скупштину док се не договориш са Клетом”, бивши министар просвете Срђан Вербић за БИРН преноси речи које му је априлу 2015. године упутио тадашњи шеф кабинета премијера Ивица Којић.

На питање БИРН-а да прокоментарише овакву оцену бившег министра Вербића, Ивица Којић у писаном одговору каже да он никоме ништа није наређивао, него да је покушао да као изасланик председника Владе помогне у налажењу решења у тренутку када је изгледало да су представници издавача и министарства у оштром сукобу.

Вербић је у фебруару 2016. године писмено обавестио Агенцију за борбу против корупције да је током израде Закона био „изложен притисцима, претњама и покушајима застрашивања од стране одређених издавачких кућа, као и других лица која су била повезана са тим издавачима“.

Агенција је Вербићеву пријаву проследила Вишем јавном тужилаштву, које је у јулу 2016. године утврдило да у овом случају издавачке куће нису починиле кривично дело и донело одлуку да нема разлога за покретање кривичног поступка.

Писма је писао и известилац Европског парламента за Србију немачки парламентарац Дејвид Мекалистер који се обратио председници Одбора за образовање Александри Јерков.

Он се у писму позвао на примедбе Клета који му се пожалио да предлог Закона фаворизује јединог државног издавача “Завод за издавање уџбеника” који је био у обавези да штампа све нискотиражне уџбенике, а пре свега, оне на језицима националних мањина.

У “Заводу” кажу да овиме не да нису привилеговани, већ да напротив штампање ових уџбеника само ствара губитке.

У одговору на питање БИРН-а шта га је мотивисало да се активно укључи у јавну дебату око Закона о уџбеницима, Мекалистер каже да га је издавачка кућа Клет обавестила о предлогу спорног закона и да му је речено да постоји могућност да планирани закон угрожава начела слободне конкуренције.

„Како ми није било најјасније стање ствари, писмом сам се обратио председници Одбора за образовање Александри Јерков“, наводи се у писаном одговору Мекалистера.

Приликом израде закона прекршена је устаљена процедура доношења правног акта која почиње тако што радна група изради нацрт, после тога следи јавна расправа, затим се предлог доставља другим министарствима, након тога га усваја Влада и на крају улази у скупштинску процедуру.

Уместо тога од маја до августа 2015. године одржана су четири састанка у Влади Србије.  На првом састанку 6. маја 2015. године, поред представника других издавача, присутан је био и власник Клета, Филип Хаусман.

Он за БИРН објашњава да у томе нема ништа спорно и да су поред њега били присутни И други издавачи из Србије.

Дигитализација

Новим Законом из априла 2018. године предвиђено је веће присуство дигиталних уџбеника у школама, али и ова новина је унела раздор међу издаваче.

У фебруару 2018. године, месец и по дана пре него је усвојен нови Закон, министар Шарчевић и премијерка Ана Брнабић, јавно су промовисали дигитални уџбеник издавача “Клет” приликом посете једној школи у Београду.

Ово је изавало бурну реакцију свих осталих издавача. Они су се тим поводом писменом обратили министру у коме су изразили незадовољство указујући да је неприхватљиво да министар фаворизује једног издавача и промовише дигиталне уџбенике који нису ни одобрени, чиме се крши закон.

“Да ли то значи да је Министарство ограничило број партнера на један? Сматрамо да овакав приступ промовише неприхватљиву праксу фаворизовања уџбеника који није прошао законску процедуру одобравања и који је промовисан пре него што су прописани стандарди за израду дигиталних уџбеника.”

Случајно или не, али “Клет” је још пре три године, као први издавач у Србији, почео са дигитализацијом уџбеника И то у оквиру пројекта доделе бесплатних таблет рачунара за наставнике.

Од поклона до мита

На питање како коментарише нови закон који је усвојен априла 2018. бивши министар просвете Срђан Вербић каже да то није закон о уџбеницима, већ закон о издавачима. “То је све директна последица неконтролисаног уплива великих издавача у тржиште уџбеника”.

Новим законом даје се могућност издавачима, а пре свега онима са највише пара и најбогатијим фондом за награде, да поново крену са праксом награђивања наставника и школа уколико се определе за њихове уџбенике.

Претходни закон из 2015. је забранио поклоне за наставнике и донација за школе јер је то препознато као један од главних коруптивних елемената приликом одабира уџбеника.

Максимална вредност поклона сведена је на оловку и блокче, али то није спречило поједине издаваче, попут „Клета”, да са више стотина школа склопе уговор о поклону таблет рачунара.

Наставницима је обећано да ће добити таблет рачунар са интернет услугом уколико наруче 20 уџбеничких комплета “Клета”, а промотивна акција отпочела је у тренутку када су школе и професори морали да изаберу које ће уџбенике да користе у наредне три године.

Обавеза бирања уџеника на сваке три године, а не сваке године каква је била дотадашња пракса, било је регулисано законом из 2015. године. Зато је издавачима те године било веома стало да што већи број школа изабере баш њихове уџбенике.

У Клету објашњавају да ови таблети нису поклон, већ помоћно средство за рад.

„Таблети нису дати наставницима већ на реверс школи, потпуно у складу са законом. Рецимо да је 340 школа било укључено“, објашњава Гордана Кнежевић-Орлић из Клета.

Ипак, Министарство просвете на чијем челу је тада био Вербић је писаним путем наложило свим школама да раскину ове уговоре.

Све ово је био повод да Агенција за борбу против корупције у априлу 2016. године оснује специјалну радну групу која ће се бавити злоупотребама приликом набавки уџбеника.

Један од закључака ове радне групе гласи: „Закључено је да је Просветна инспекција могла да учини више у поступку утврђивања неправилности приликом избора уџбеника... Такође, Министарство просвете могло је да покрене прекршајне поступке што је пропустило да учини“.

“Просветна инспекција је поступала само по представкама заинтересованих и у складу са својом надлежношћу вршила контролу процедуре избора уџбеника”, објашњава за БИРН Богољуб Лазаревић, помоћник министра за инспекцијске послове.

„У наведеним контролама нису пронађене неправилности када је у питању примена Закона о уџбеницима”, каже Лазаревић.

Доласком новог министра просвете Младена Шарчевића, прекинут је рад радне групе за спречавање злоупотреба у Агенцији за борбу против корупције.

”Нови министар даље није обавештавао Агенцију о корупцији у просвети везано за уџбенике“, стоји у допису агенције.

Једини “каменчић у ципели” приватних издавача за сада остаје пријава коју је Агенција за борбу против корупције поднела тужилаштву у јулу 2016. године, а која се односи на незаконитости приликом набавке уџбеника, то јест, доделе таблет рачунара.

У Вишем јавном тужилаштву кажу да две године од ове представке истрага није окончана.

“Наведени предмет се налази на проверама у полицији по нашем захтеву за прикупљање потребних обавештења, тачније, предмет је у предистражној фази”, кажу у Вишем јавном тужилаштву за БИРН.
 

Лична карта "Клета"

Клет Група је једна од водећих европских  издавачких компанија.

Компанија је прошлу годину завршила са обртом од 537 милиона евра, што је повећање у односу на 2016. годину за 75 милиона евра.

Више од половине промета (53,5%) Клет остварује у домену образовања (уџбеника), још 34,1% отпада на уџбенике за одрасле и дошколовавање. Клет броји укупно 3.605 запослених у 67 фирми са 33 седишта у 15 земаља.

Према подацима фирме PwC из Франкфурта (која се бави привредним саветовањем, услугама, финансијском ревизијом) немачко тржиште књига 2015. било је тешко 9,2 милијарде евра, од чега 20 одсто отпада на уџбенике, 31 на стручне књиге, а 48 на белетристику.

Пре три године компанија је купила највећег конкурента на тржишту, издавачку кућу “Ноови логос”, тако да “Клет” сада има доминантан положај на тржишту уџбеника са уделом од око 50 посто, према подацима из 2016. године.

Укупан тираж “Клета” у Србији за годину дана износи милиона књига, кажу у компанији за БИРН.

(Јавно.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер