уторак, 11. децембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Председник нас гледа, или слику твоју љубим
Преносимо

Председник нас гледа, или слику твоју љубим

PDF Штампа Ел. пошта
Давор Лукач   
недеља, 18. новембар 2018.

Кад одлучи да би се додворио свом шефу и "врховном команданту", Александар Вулин мора да пронађе начин да то уради. Ако своју "иберлојалност" не може да покаже на велика, онда ће на мала врата. Реч је о обавезном качењу Вучићевих фотографија у свим службеним просторијама Министарства одбране и Војске (канцеларије, учионице, сале), а таквих је, кажу неки, бар 20.000. Та идеја, коју је изнео прошлог лета и то у форми наредбе достављене свим јединицама и покушаја измене Правила службе, ипак није наишла на одобравање ни у јавности, а поготово не међу војском, па је Вулин привремено одустао од ње, посебно након што се и сам Вучић изјаснио против тога. Он је Вучићеву "молбу" да се фотографије не каче у војне објекте објаснио "скромношћу".

Председник гледа све нас: Александар Вучић на зиду у кантини на ВМА

"Сви они који то критикују, без и једног јединог аргумента, то користе као напад на државу Србију... Зашто нападате Србију због Александра Вучића? Овде се Србија напада. То што он жели или не жели је друга ствар. То што је он скроман човек и што не жели да дозвољава да управо то користите као напад на државу Србију... то је друга ствар", објаснио је прошле године Вулин.

ВУЧИЋ У КАНТИНИ: Али, када се пажња јавности око тога слегла, Вулин је пронашао друго решење, да Вучић ипак "виси" – овога пута у објектима Војне установе "Дедиње", дакле, по кантинама и ресторанима и у њиховим службеним просторијама. Старешине и војници били су прилично изненађени кад су од почетка лета били у прилици да гледају Вучића који их посматра са фотографија док једу – негде насмешен, негде озбиљним погледом (пошто фотографије нису једнообразне), па су почели и да праве "селфије" с њима. Када су питали запослене у кантинама ко је окачио те слике, само су рекли: "Шефови, донели и рекли да се ставе". На крају се испоставило да је налог за качење Вучићевих слика донео директор ВУ "Дедиње" Чедомир Кисић.

Кисић је бивши управник ресторана у Дому ЈНА. Име му је у јавност доспело летос, када се појавила информација како је дао налог да 13 конобара и кувара послужује бесплатно на прослави годишњице Вулиновог Покрета социјалиста храну и пиће достављену из Дома ЈНА, такође бесплатно, како је указао Војни синдикат.

Када је цела ствар "процурела", онда су покушали да се "изваде" на начин да су синдикату доставили уговор склопљен након прославе и извршене услуге, а не, као што је уобичајено, уочи тога.

Постављање на директорско место Кисић је, очигледно, схватио као могућност да се "одужи" Вулину на сваки начин, испуњавајући све што он затражи, па је тако било и у случају Вучићевих фотографија. Кад не може на зид канцеларије – може на зид кантине. А о томе како послује ВУ "Дедиње" – само једна илустрација: припадници специјалних јединица, падобранци и пилоти добијају додатне оброке, што им следује због посебности задатака које обављају, а вредност бона је, у зависности од категорије, од 600 до 800 динара. Они међутим, тврде да, оно што могу за 800 динара узети у "Дедињу" реално не вреди више од 300. Мало паковање млека АД, које у обичним трговинама кошта 38-40 динара, у кантинама је 104 динара, исти случај је и са сухомеснатим производима, објашњава један од корисника тог додатног оброка.

А што се постављања Вучићевих фотографија у кантине тиче, Министарство одбране је ту "опрало руке" и аутору овог текста званично одговорило: "У Министарству одбране и Војсци Србије не постоји писано наређење за постављање фотографија председника Републике Србије у службеним просторијама. За уређење кантинских просторија одговоран је директор ВУ ‘Дедиње’". Испада тако да директор војне установе, која је у склопу Министарства и које га именује, може да све ради на своју руку. Биће, ипак, да је нешто друго у питању.

Да Кисић крши закон постављањем фотографија председника, довољно је поменути и одредбе по којима је војска департизована – а Вучић је председник СНС. Кисић је, дакле, наредио качење слика лидера једне странке. Само име "Дедиња" – Војна установа, говори да се и на њих треба односити одредба о департизацији.

Масовно постављање Вучићевих слика могло би да има, хипотетички гледано, и другу димензију – нечију зараду. Ако би се једног дана усвојио Вулинов предлог да се оне каче у све просторије у војсци – шта ако би та набавка била проглашена за "поверљиву" и посао дат "поверљивом" човеку или фирми, од одабира аутора фотографије (која комисија би то радила) до оних који би их урамљивали? И шта би било, а већ круже приче, кад би "најповољнија" понуда била 7.500 динара по урамљеној фотографији, а реална цена је 500? Где би отишла разлика од 7.000? А 7.000 пута, на пример, 10.000 комада – то је поприлична свота. Мада, за разлику од невидљивих "стелт камера" за надзор на северу Косова, Вучићеве фотографије биле би видљиве. Поготово кад се узме у обзир и једна реченица из прошлолетошњег Вулиновог дописа јединицама и установама да се достави потребан број фотографија и рамова Министарству: "Наведеним предлогом предвиђено је да се постављање фотографија председника Републике Србије у државним органима регулише доношењем јединственог прописа за све државне органе, а у Војсци Србије изменом тачке 86. Правила службе..."

Снађи се друже: Припадници ВС на вежби "Век победника 2018"

ВОЈСКА У ПАРТИЗАНИМА: Поставити питање о Вучићевим фотографијама Вулину последњих дана није могуће јер он је тренутно заузет обиласком јединица на полигонима које се припремају за велику вежбу "Век победника 2018", приређену уместо громогласно најављиване параде, јер је руски председник Владимир Путин "испалио" Вучића и није дошао у посету. Вулин у те обиласке води искључиво екипу "Застава филма" и понекад РТС-а, чисто да би издекламовао своје изјаве о "способности наше војске да одговори сваком непријатељу", помене, наравно, и свог "врховног команданта", а зна и да политички "запрети" онима за које мисли да имају нешто против Србије.

Вучић је летос с поносом најављивао параду и учешће чак 100 тенкова, као и разних других борбених средстава, али онда му је неко разуман из војске изгледа, ипак, скренуо пажњу на неизведивост те идеје. Јер, колона од 100 тенкова – то није виђено ни у бившој ЈНА, која је имала огромне полигоне, попут Слуњских брда или Криволака. Колона од 100 тенкова није само 100 тих оклопњака, ту су и сва пратећа возила, камиони-радионице, цистерне, комплетна позадина… А идеја оних који су му "пунили уши" била је да се парада одржи на аеродрому Батајница. Тих 100 тенкова треба допремити до Батајнице и тамо сместити, што значи не само уништавање путева којима би они долазили, чак и ако се превозе железницом, него и самог батајничког аеродрома, бетонских и травнатих површина на њему, укључујући прилазе писти. О цени таквог "подухвата" да се ни не говори.

Још једна "ситница" – Војска Србије нема 100 тенковских посада, што је и сам Вучић невољно морао да призна. Има 220 тенкова М-84 које нема ко да вози, а да подиже резервисте да би надоместили тај број до 100 посада, компликован је посао, јер те људе, који практично од 1999. нису ушли у тенк, треба додатно обучавати, посебно кад је парада у питању, јер она има своја правила и све мора бити "под конац". Проблем је и на кога од тих резервиста рачунати, јер многи су већ престарели, а доста их је отишло у иностранство. Интересантно је да су чак и пензионисане старешине добиле позив преко својих удружења да учествују на "паради"11. новембра, у мимоходу ветерана и требало је да десетак дана раније дођу у Београд из свих крајева Србије ради припрема. У позиву је стајало да су им смештај и храна обезбеђени. Онда се, због компликованости подухвата, али и зато што Путин не долази, одустало од параде и Вучић је одлучио да буде "велика војна вежба".

"Питали смо се да ли да правимо параду. Зашто бисмо? Мислим да ћемо организовати велику вежбу, да проверимо за шта је способна војска, да то има смисла, а не да буде лакировка. Не да изведемо народ, офарбамо тенкове и провозамо их централним улицама", рекао је Вучић у септембру.

И од тада су режимски медији и прорежимски таблоиди почели да пишу о великој вежби, која ће се одржати на четири локације и у њој ће бити неколико хиљада војника са бројном техником. Затим је, првих дана октобра, у Хрватској почела велика вежба свих јединица "Велебит 18 – здружена снага", на 11 локација са 5.500 учесника, па је Србија одлучила да "покаже зубе" – број учесника је подигнут на 8.000, а локација на 10.

Људи су зато данима на теренима, од околине Вршца, Сремске Митровице, Новог Сада, Зворничког језера, преко Пасуљанских ливада до Пештерске висоравни – да се покаже свим суседним државама да Србија има војну снагу. У каквим условима бораве ти људи, показују и фотографије које објављују, некад је на нивоу "партизанских". Оно што је свакако добро у читавој вежби је што ће пилоти авиона моћи да повећају број часова налета, а планирано је да полети свих осам ремонтованих ловаца МиГ-29, истина не модернизованих на ниво 4+, како је било најављивано, него само са продуженим ресурсима.

Број учесника је званично потврдио начелник Генералштаба генерал-потпуковник Милан Мојсиловић. Он је рекао да ће на вежби од 8. до 11. новембра учествовати око 8.000 припадника и 645 борбених система и да је "по обиму и садржају умногоме већа у односу на вежбе које изводе земље у региону. Учествоваће 100 тенкова, 100 оклопних возила, 100 артиљеријских и ракетних система, што земаљских што ПВО, учествоваће и Речна флотила и други капацитети", каже Мојсиловић. Откуд 100 тенкова, кад је и сам Вучић признао да у војсци нема 100 посада, није објаснио. Мојсиловић је додао и да је у току увођење у наоружање већег броја борбених система, попут оклопног транспортера "Лазар 3", самоходне хаубице НОРА, оклопног возила "Милош", нових чамаца, пешадијског и стрељачког наоружања и заштитне балистичке опреме.

Они који прате систем одбране запитаће се откуд сад "увођење у наоружање" средстава попут "Лазара" и НОРЕ, кад је пре годину дана тадашњи начелник Генералштаба Љубиша Диковић рекао да су уведени, а месецима пре тога је Вулин понављао како ће бити уведени у наоружање "до краја године". Прође година, али "Лазар" и НОРА се још не уведоше. На свим приказима који су били, посаде тог оклопњака и хаубице чинили су људи из Југоимпорта СДПР, који их је произвео, а не војници, јер та средства званично нису прошла опитовање у Техничко-опитном центру војске, па самим тим нису званично у употреби. Зато нико одговоран не би смео дати наредбу да припадници војске рукују са њима и уђу им у кабине.

Садашњи в.д. помоћника министра одбране Ненад Милорадовић, који је дошао из Југоимпорта на ту функцију покушава, међутим, да на сваки начин "прогура" та средства у употребу у војсци, па чак и лично командује приказима и вежбама на полигону у Никинцима, желећи "задивити" државно руководство. То "дивљење" му код официра баш и не пролази.

Према подацима Војног синдиката Србије, и овом вежбом ће командовати Баћо, како је Милорадовићев надимак. Синдикат пита, с обзиром да је министар Вулин најавио да ће бити утрошене 103 тоне убојних средстава, ко ће то "шенлучење Баће и Вулина да плати", јер ће вежба коштати више од 100 милиона динара.

"Оно што је дефинитивно ван свих правила и прописа је утрошак минскоексплозивних средстава и муниције. Оно што себи као питање ових дана постављају команданти и командири војних јединица је како ће та количина МЕС и муниције да се оправда кроз дневнике гађања! Како извесни Баћо, творац команде ‘пушке пуцајте’ и самозвани војни командант воли да каже: Хоћу да ‘грува’ да види ‘преЦедник’. Овде је све подређено политичком врху, да ‘виде’, да се ‘одушеве’, а вежба и њена сврха – кога то још занима. Има ту још. Према сценаристи вежбе, извесном Баћи, сваки минут треба да буде покривен дејством оружја и оруђа! Но, опет се мучени командири и команданти питају – када би им дошла материјалнофинансијска контрола и прегледала дневнике гађања, могла би са правом да пита ‘шта сте ви радили и где сте утрошили муницију’?", упозорио је Војни синдикат Србије.

(Време)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер