понедељак, 20. мај 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Бриселски споразум даје легитимитет српској заједници на Косову
Преносимо

Бриселски споразум даје легитимитет српској заједници на Косову

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Вучић   
субота, 25. мај 2013.

(НИН)

Уверен је да ће Србија добити датум за почетак преговора са ЕУ, очекује инвестиције из Немачке, не размишља о изборима, сматра да ће Влада опстати упркос хапшењима у Галеници, тврди да нико, чак ни у СПЦ, неће бити поштеђен у борби против корупције, брине због захтева ММФ да плате морају да се замрзну и себе види као човека који решава проблеме

Разговор са најмоћнијим српским  политичаром обављен је током викенда, у делу заграду Министарства одбране који није срушен током бомбардовања Србије. Пре интервјуа, Александар Вучић је имао састанак са сарадницима из Министарства одбране, дао изјаву за јавни сервис о хапшењима везаним за случај Галеника, а после разговора са новинарима НИН-а  чекало га је још неколико обавеза. Док помало невољно позира фото-репортеру, прича како је купио макете авиона када је постао министар јер авионе одавно воли, а ови и нису били скупи јер је 1.700 динара коштао минијатурни комад најуспешнијих модела авијације. Прави шалу на рачун његовог већ чувеног држања руку док говори за медије и од сарадника тражи да се иза њега постави застава Србије. Интервју почињемо питањем  - да ли је овогодишњи добитник награде Најевропљанин икада могао да замисли да ће добити ту награду и који је то догађај био преломна тачка у његовој каријери после које је почео да размишља да промени политику.

„И господин Николић и ја смо дуго и постепено мењали политику јер смо рационално сагледавали стање Србије, али се та промена видела тек када су нам грађани дали могућност да ту политику и спроводимо у дело. Схватио сам 1999. године да се  политика мора мењати, када смо сви ми доживели најтежи ударац и видели крајњи резултат те политике. Нико од нас не може,  нити ће икада рећи неку лепу реч о бомбардовању, али на том семафору је остао резултат 0:3 и онда почнете да размишљате како може да се промени тај резултат, како да се скине та нула изнад наших глава. Већ смо на изборима 2003. и 2004.  почели да причамо о кући са двоја врата, да постепено мењамо политику, али то неповерење је било тако велико да су биле потребне године да у потпуности сагледамо тај нови свет око нас, нове околности и извучемо неке поуке.

Недавно сте изјавили да су Срби једини преспавали пад Берлинског зида, је ли то самокритика или...

То су биле заблуде многих од нас и ја не критикујем друге него полазим од себе. Ја сам био дечак, стицао сам пунолетство када је пао Берлински зид и нисам то разумео, али је наш проблем што тада ни најодговорнији људи у земљи то нису разумели. Знам у којој мери је страшно када најмоћнија војна сила нападне твоју земљу, али неко је морао да зна која ће се цена платити, баш као што и ми данас морамо да разумемо где се налазимо и како изгледа свет око нас. Ми се не понашамо као да је држава нека играчка, нисмо избегли ниједан велики проблем, нисмо ништа пролонгирали, нисмо замрзавали конфликте.  Многи су нам говорили да ће борба против корупције бити обична фарса, да нећемо смети да ударимо ни на једног великог бизнисмена, а када је ухапшен Мишковић, говорили су - зашто не смете да истражите Галенику… Не знам шта ће сада бити следећа замерка. Тако су нам говорили да је најпаметније да не улазимо у решавање косовског проблема, јер Срби наводно воле политичаре који говоре да неће никада дозволити нешто, па да лепо сачекамо пар година до нових избора и да за то време направимо неке пословне комбинације као што су радили пре нас.

Ви говорите као да сте већ решили те проблеме, зар не постоји могућност да све то стане на пола пута?

Није то могуће. Борбу против корупције више није могуће зауставити.

Мислим на могућност да на крају суд ослободи оптужене за најтежи облик корупције.

Ако бих сада говорио шта би суд могао да уради, сви би с правом оценили да се мешам у правосуђе, али уверен сам да ће бити спроведен ефикасан, у складу са законима, поступак који ће донети резултат, као што знам да су људи из Тужилаштва уверени да су подигли чврсте, утемељене оптужнице. Јер се заборавља да се не стичу никакви поени на причама о нултој толеранцији у борби против корупције, већ када људи виде да се неко усуђује да уради нешто што је само у интересу друштва, а против интереса свих могућих политичких, пословних, криминалних лобија. Као и када се неко усуђује да оде на Косово и суочи се са 110 противника бриселског споразума и каже им отворено исто оно што говори Београду, Бриселу или Москви. И ти људи су то поштовали јер су видели да преко пута себе имају човека који се не плаши никога, има одлучност, одговорност али и спремност да чује шта мисле.

Постоји ли могућност да Србија после великих уступака ипак не добије датум? Шта би то значило?

Увек сам говорио о бриселском споразуму као о уступку, али хајде да анализирамо да ли је то уступак, да ли је Србија могла више. Нудим и вама и господину Коштуници и свима да оду да преговарају и донесу неко боље решење. Ја вам кажем да ће добити мање.

Али и господин Тадић је рекао да ни он не би прихватио бриселски споразум?

Опростићете ми, али не желим да коментаришем шта је рекао господин Тадић, јер оно што је Тадић прихватио много је више и много теже од бриселског споразума и ми то данас испуњавамо. Плашим се да то Тадић није рекао руководећи се рационалним разлозима него разлозима таштине, а таштина никоме није била добар савезник.

Ваша посета је можда ублажила разлике између Срба са севера Косова и Владе, али тамошњи Срби и даље не прихватају тај споразум. Како Влада може да их убеди?

Мислим да сам од српских водећих лидера највише времена провео на Косову и Метохији и добро знам шта су за њих најболније тачке и шта их највише брине. Ја сам слушао пет и по сати људе који су забринути за своју будућност, али нисам чуо ниједну ствар која је написана у споразуму, јер њих брине питање држављанства, диплома, докумената са којима се излази на изборе, како ће Србија плаћати здравство, просвету, ко пише наставне програме. О тим питањима се тек воде разговори у Бриселу и нема коначних одлука. За нас је тешка, горка пилула примена косовских закона, а све остало је обезбеђено на бољи начин него раније. Ви ћете рећи да смо имали заједницу српских општина, а ја вам кажем - имали смо је и сами смо је уништили, а сада је поново имамо и њена овлашћења ће признавати читав свет. Ниједног секунда нисам рекао да је то добар или идеалан споразум и свако је могао да наведе његове лоше стране, али треба бити поштен и рећи да он има и добре стране јер се њиме на дуг период смањују тензије на Балкану, даје легитимитет српској заједници.

Како ћете убедити Србе да спроводе тај споразум?

Они ће радити заједно са својом владом. За њих није спорно оно што пише у споразуму, него оно што неко мисли да произлази из њега. А мислим да је веома неодговорно плашити тамошње Србе  тумачењима споразума према којима су Албанци добили све, а Србија ништа, баш као што би било неодговорно хвалисати се споразумом који је плод тешких притисака са једне стране и одговорног схватање политике, са друге стране . А било би неодговорно и да смо, рецимо, у осмој рунди прихватили споразум, када је више од половине државне делегације било за то да се прихвати споразум иако тада нисмо имали ништа у рукама. Већина Србије би вероватно прихватила и такав споразум, али ја сам био тај који је одбио да се то прихвати.

Али када кажете да је већина делегације било спремна да привати ништа, упућујете примедбе Дачићу или господину Николићу да су били спремни да прихвате ништа?

Не, када смо разменили мишљења, сложили смо се да ту понуду треба одбити. Али када смо се вратили у земљу био сам изложен критикама да ћемо добити мање, али смо ипак добили више - од одељења Апелационог суда у Митровици, регионалног команданта полиције… И желим да кажем хвала госпођи Ештон што је чула српске примедбе, јер неки други из међународне заједнице то нису желели да чују.

Хоће ли Србија добити датум и какве би последице имало његово недобијање?

Уверен сам да ћемо добити датум, не само зато што смо потписали бриселски споразум, него што смо од Венецијанске комисије  добили похвале за све правосудне законе, стижу нам похвале за борбу против корупције,  у готово свим сегментима људи са стране виде неки напредак. Ако добијемо датум, ми нећемо живети боље ни за пола године, нити за годину, али се надам да ћемо крајем 2014. године моћи да кажемо да смо направили помак, да кажемо да имамо озбиљнији привредни раст. Први пут јавно говорим, а мислим да је јако важно, када ме је мој пријатељ Кристоф Хојсген (саветник Ангеле Меркел) позвао због имплементације бриселских споразума, ја сам му рекао: никада те нисам позвао, никада ти нисам ништа тражио, испуњавали смо наше обавезе, понашали се као озбиљан и одговоран партнер, захвалан сам што си ме и дан уочи конгреса СНС позвао и пожелео да победим на конгресу, још сам захвалнији што нам у Бриселу није стављен услов столица УН за Косово, који нипошто не бисмо прихватили. Рекао сам му да, када се све ово заврши у јуну, намеравам да га зовем сваког дана како би сви они инвеститори о којима смо причали дошли у Србију.

И шта вам је одговорио?

Само напред, једва чекам и Немачка једва чека.

Како је протекао сусрет са немачким шефом дипломатије Вестервелеом?

Вечера је протекла у пријатељској атмосфери. Вестервеле је оптимиста по питању датума. Пријатељским саветима је охрабрио Србију. Добићемо датум ако буде почела имплементација споразума. Надамо се да ћемо успети да решимо питања држављанства и личних докумената, уз немачку помоћ.

Какве би последице имало недобијање датума?

Страхујем да би то имало несагледиве последице. А европским пријатељима бих онда поручио да дођу у Србију и објасне народу шта то нисмо урадили. И да пробају да убеде људе да и после тога буду за ЕУ.

Раније се најављивало да су ванредни избори неминовни после добијања датума, затим да су избори могући само ако Србија не добије датум...

Верујте да о изборима нисам размишљао нити размишљам, јер је много важније од избора какве ће последице бити. Имам ноћне море због стања српске економије. Ево, ја вас питам какав одговор Србија треба да пошаље ММФ, који је овде пре два дана рекао да морамо да замрзнемо плате  у јавном сектору и драматично смањимо расходе, а не смемо да дижемо порезе јер би то додатно умртвило привреду. Да ли ће одговор бити: нећемо ништа да замрзавамо, да смањујемо потрошњу, смањујемо администрацију, јер народ обожава да то чује? Можемо то да урадимо, али шта ћемо за годину дана?

Јесте ли у Влади разговарали о томе, јер су социјалисти раније били јасно против тих захтева ММФ?

Чуо сам изјаву господина Дачића, који је рекао да нема ништа од тога, али морамо да разговарамо о томе, да видимо како да излечимо српску економију, па макар и изгубили наредне изборе. Јер обојица разумемо у каквом је стању економија и како ће то тешко прихватити грађани, али знамо да сви лекови који имају дејство јесу горки и да не може слатки сируп да нас излечи од рака. И боље је да те болне пилуле одмах прогутамо, него да чекамо и да се хранимо макробиотском храном и слатким сирупима.

Некако измећу датума и Косова постоји читав спектар круцијалних питања о којима се не прича. Шта је за вас питање од пресудне важности ван те европско-косовске дилеме?

Највећи проблем видим у економији, нашим навикама, „мајндсету“, па су ме многи исмевали због Вебера.

Зар не можете да нађете српски израз за мајндсет?

Суштина је важна, али прихватам примедбу. Морамо да мењамо стање свести, ако хоћете чак и подсвест, јер није се у Србији догодио сукоб Мишковића са мном, то је сукоб са читавом епохом у којој сте имали 50 или 100 људи који су радили шта су хтели. Када се распише тендер, они сачекају да отворе коверте са понудама других и онда у накнадном року достављају своје понуде, а преко власти су наручивали хапшења свакога ко им не да плац тамо где су они хтели. Сва њихова пословна генијалност се сводила на то да преко политичара узимају кредите којима би отплаћивали претходне кредите и то је данас највећа опасност за нашу економију, јер њихов мото је гласио - када позајмиш два милиона онда је то твој проблем, а када позајмиш преко 20 милиона онда је то државни проблем.

Дуго се спекулисало како наводно СПС спречава истрагу и хапшења око Галенике. Хоће ли хапшења довести до неких турбуленција у Влади?

Уверен сам да неће. Ми радимо свој посао и биће још изненађења у наредном периоду, али је већ јасно свакоме у земљи да, када неко почини пљачку на тако бруталан начин једног од најуспешнијих предузећа, то никако не може да буде сакривено, заташкано. И да више нема ниједног политичара у Србији који би се усудио да позове неког тужиоца и да му каже да склони предмет у фиоку јер би тај политичар завршио у затвору. А начин на који је пљачкана Галеника је толико глуп, примитиван да ме је чак оставио без текста, и ово пљачкање преко те ливнице и плаћање милиона и милиона евра за скулптуре као да је реч о Микеланђеловим радовима, заиста је невероватно.

Пре неколико месеци је деловало да је влада на ивици провалије због наводне повезаности премијера са кланом Шарић. Ви сте рекли да ћете сачекати истрагу.

Истражни органи раде.  

А ако они потврде повезаност?

Има много „ако“ у таквим питањима да бих могао да одговорим. У политици никада не знате да ли ће избора бити или не. Да ли неко жели изборе, мислим да у овом тренутку нико не жели, да ли је могуће да се они догоде, не бих искључио ту могућност, али се свакако неће десити зато што смо сада популарни па желимо то да искористимо. Колико сам предлога чуо да у јануару идемо на изборе јер смо тада били најпопуларнији, па се испоставило да смо у мају још популарнији, али сам сигуран да нећу тражити изборе јер смо проценили да ћемо добити пет или десет одсто гласова више.

Стално се прави нека лицитација који би велики капиталисти могли да буду или већ јесу предмет истраге, говори се ко је наводно побегао из земље. Да ли ви уопште контактирате са бизнисменима или то више раде истражни органи?

Очигледно је да у овом тренутку са њима више комуницирају истражни органи, али ја немам никакав проблем да се са сваким од њих сретнем и  разговарам. А они треба да знају да то што ће неко са мном разговарати нипошто не значи да се закон неће односити на њих. Желим свакоме од њих да у складу са законом стиче и увећава богатство и да богатих људи буде што више у Србији. Нисам неки комуниста па да презирем богаташе, али јесам легалиста.

Без обзира на ваш став да нема заштићених, у политичким круговима се стално говори да се око господина Бека води некаква расправа унутар ваше странке. Да ли део странке жели да заштити Бека?

Није истина. Ја вас питам а који то политичар може да каже да неко неће бити предмет истраге. Нити може, нити жели, нити је ко то урадио, нити ко сме.

Ваш заменик Јоргованка Табаковић је изјавила да је Беко сувише опрезан да би стао на трулу даску.

Мислим да је била погрешно протумачена, она није хтела да заштити Бека него да каже да је теже против њега подићи некакву оптужницу јер је вештији од других. А сам Беко је већ четири пута био на саслушању. Можете да ме питате како то да Аца Влаховић није ухапшен због афере Сартид, а ја вам одговарам да једноставно немамо папире. Не можете да кажете да њега неко штити нити да је у добрим односима са неким из власти. Ако стигну ти папири из Холандије, са Кипра, онда ће можда бити другачија одлука, али не можете да неког хапсите на основу новинских написа. Не може Мирко Цветковић да буде ухапшен на основу новинских наслова. Не хапсе новине у овој земљи.

Али зар није постао тренд да управо власт преко новина припрема хапшења, јер тим новинама неко из кабинета доставља документе, информације?

Новине су увек, кроз историју, добијале документе, само су се мењали политичари који им то шаљу. Али вас питам како то да није ухапшен Мирко Цветковић о којем се највише писало и према вашем питању највише достављало медијима. У томе, поред власти, постоје различити лобији у политици, економији, полицији који би можда желели да некоме нанесу штету, али на крају крајева одлуку доноси тужилаштво. Чак сам помислио да то није лоше јер ће људи увидети да ипак тужилаштво доноси одлуку и да то не ради под притиском било којих кругова у Србији. Све је већи број оних људи који мисле да у Србији постоји само један проблем и једно решење. Проблем се зове Александар Вучић, а решење је склонити га.

Шта је за вас највећи изазов, највећа препрека у борби против корупције?

Радимо на привођењу правди Шарића и бићу веома незадовољан ако се то не деси ускоро. Био сам помало наиван када сам помислио да нико не жели да заштити господина Шарића, али сам погрешио. Али кажем да су наивни и они који мисле да ће држава Србија мирно седети и чекати.

А ко га штити, неке државе из региона, домаћи кругови?

Не могу више да вам кажем. Био сам неопрезан када сам раније дао једну изјаву о Шарићу и нећу више да понављам грешке?

Протекле недеље обележене су сукобом СПЦ и Владе? Како бисте објаснили те односе?

Волимо и поштујемо нашу цркву, али принципи секуларне државе се поштују у Европи још од буржоаске револуције и чудно ми је да после 200 и више година Србија има проблем јер неко из цркве  мисли да би боље водио државу. Владика Атанасије је много времена провео на Косову и некако не разумем његове аргументе али разумем његове емоције, а не могу да разумем владику Григорија који је иступао као члан једне политичке странке на једној телевизији и митрополита Амфилохија који је наступао и говорио ка члан друге странке. Мислим да је држава реаговала мирно али сасвим јасно. Нећемо цркви упућивати било какве тешке речи, увреде, али свако мора да зна које је његово место у друштву.

Видите ли ви данас цркву као главну опозициону снагу?

Не видим јер иступи неког владике не значе став целе цркве, јер су у тој цркви и владика Теодосије и владика Јован, обојица са Косова,  који подржавају политику владе према Косову. А ја сам рекао косовским Србима да ми је искрено жао што је било тако мало људи на митингу, јер знам да су милиони људи заиста забринути због Косова. На том митингу је било 3.130 људи, иако је припреман дуго, а ми смо за један дан скупили 16.000 људи у Новом Саду.

Хоће ли борба против корупције и криминала бити усмерена и ка неким црквеним великодостојницима? Медији су објављивали податке који указују на криминал.

Колико знам, ухапшен је благајник Синода који је радио неке малверзације, отварао пекаре. Само бих могао да поновим да нема табуа у тој борби и да нико није заштићен.

Да ли је Србија осуђена на просвећени апсолутизам, јер је раније Тадић као неспорни ауторитет  попуњавао све те  институционалне празнине па је стигао да отписује и рачуне за струју, док се данас чека од вас да решавате читав низ проблема ван вашег домена, све до афлатоксина у млеку?

Тадићу као и Коштуници признајем да су, осим последње изборне кампање која је била кампања прогона, стварали једну нормалнију политичку климу, развијали демократију у Србији. Али, за разлику од Тадића, ја се не састајем са Пирсом Броснаном, немам лепе ствари да презентујем нашем народу и нити сам радио нити умем да изводим било какве маркетиншке трикове. А нисам ни шармантан ни допадљив као он.

Не кажем да ви сада желите више власти, већ се некако она слива ка вама јер сте постали најмоћнији или најутицајнији лидер у земљи слабих институција?

А ја само гледам да решавам проблеме, од којих се углавном сви склањају и нико не жели да улази дубље у њих. И  пошто видимо да немамо а да је потребна нека врста политичког ауторитета за решавање тих тешких проблема, ја уђем, укаљам се, али тај проблем решим.

Батић Бачевић

Фото: Ђорђе Којадиновић

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да је пожар у катедрали Нотр Дам у Паризу избио случајно или је подметнут?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер