среда, 22. мај 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Не умем да се претварам
Политички живот

Не умем да се претварам

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Вучић   
субота, 13. јул 2013.

(Време, 11. јул 2013)

Шта је брига народ за коалициони споразум? Народ интересују резултати. Ја ћу да примам ударце од сваког од тих који буду склоњени, мене ће да нападну потпуно слободно... Извините, ако ми склонимо наших 20 људи из министарстава, јавних предузећа, како ће други да објасне да нису склонили никог или једног или двоје? На који начин ће то да прође у јавности?

Реконструкција Владе Србије требало би да буде окончана до 27. јула. Иако је до тада остало још свега две недеље, не зна се на који ће начин бити спроведена и шта то тачно подразумева. О овим и другим темама за "Време" говори први потпредседник Владе и председник Српске напредне странке Александар Вучић.

"ВРЕМЕ": Увелико се најављује реконструкција Владе. Да ли је реч о посредном признању да су и људи у овој влади правили грешке?

АЛЕКАСАНДАР ВУЧИЋ: Уопште не бих то на такав начин посматрао. Свако од нас је правио грешке. И ја сам правио грешке. Живи људи праве грешке. Читао сам шта је изговарао господин Ђилас у вашим и у другим новинама у интервјуима или ауторским текстовима, да се ми само вадимо на то што су радиле претходне владе... Па чекајте, јавни дуг је дошао до такве висине да више нема решења по којем ћете ви да продајете своје евро-обвезнице и да кажете – постигли смо ликвидност и лако исплаћујемо плате и пензије. Па плате и пензије можете лако да исплаћујете ако можете да се задужујете. На несрећу, баш сад смо дошли до плафона и не можемо више да се задужујемо. А то смо све време радили и 2005, и 2006, и 2009, и 2010. и 2012. године. Сад више не можемо. Је л’ крива ова влада? Па није крива. Можете да је подносите, да је не подносите, да мислите о њој шта хоћете, али ова влада није крива. То људи знају. Нико не може да обмане људе кад је тако нешто у питању.

Са друге стране, да ли је ова влада могла да ради боље? Па наравно да је могла, али није реконструкција плод нечијих примедби. Реконструкција је плод нечег потпуно новог у српској политици, што нажалост наши противници не могу да виде и не могу да разумеју. И не могу да разумеју да већина људи у Србији то разуме. Реконструкција се по први пут спроводи зато што је то жеља дела Владе да се постигну бољи резултати за земљу у будућности. Дакле, да се анализира нечији рад на објективан и реалан начин; да не будемо ми ти који ћемо радити само по партијској линији – баш нас брига шта каже јавност и баш нас брига шта каже струка, али то је добар партијски чиновник и сад четири године он треба да остане на том месту. Једино је важно правило провере резултата рада на сваких шест месеци и годину дана. Имамо пролазна времена, да видимо ко је шта постигао. И онда – директоре, ако ниси по конкурсу изабран, да видимо да ли си постигао одређени резултат или ниси; да видимо, министре, да ли си то урадио или ниси; да видимо, господине државни секретару, да ли си то урадио или ниси.

Дакле, потпуно је другачији мотив за реконструкцију. Нисмо ми притиснути некаквом силном опозиционом жељом, критиком Балше Божовића и Бојана Ђурића или било кога другог. То је наша одлука, да бисмо показали да је сваки функционер сваког дана на испиту и да мора да ради много озбиљније и много одговорније него што је радио до сада. Не кријем да ће и за мене лично и за странку коју водим та реконструкција бити много тежи проблем него било шта друго.

Зашто?

Зато што мислим да реконструкција Владе мора да буде темељна и озбиљна; зато што не мислим да се задржи на једном министру и на једном директору и то неважног предузећа. Тешко је то извести унутар странке зато што ће онда неки људи бити окарактерисани као неуспешни, а можда би на неком другом месту били успешни. Није реч о криминалцима. Реч је о добрим и поштеним људима.

Зар мислите да је лако да то саопштите једном човеку? Ево, покушао сам да разговарам са троје-четворо њих до сада. Само сам покушао да разговарам, да људски опипам пулс пре него што изађем са идејом на седницу Председништва, па онда на Главни одбор... Мислите ли да ико мисли да је лоше радио? Ниједан човек то не мисли. Изађите овде испред у "Монјумент", у кафић, па питајте – а пун је у сваком тренутку, од тога половина никад ништа не ради, половина нешто ради па је дошла на ручак – да ли су могли у том тренутку да раде нешто. Не, нису, јер су највреднији на кугли земаљској. Таква нам је Србија.

И то вам је цела прича око храста. Има ли кретена на свету који би волео да посече живо биће? Нема. Изграђен је тунел, изграђен мост. Треба ли још годину дана да проведемо на новом просторном плану и да платимо, израчунали смо, 30 милиона евра да би храст остао на том месту; треба ли да чекамо још годину дана да нам погине још 15 људи на Ибарској магистрали?

То вам је прича као и са реконструкцијом. Сви су добро радили и увек су љути. Ја знам да ћу ја бити крив свима и из моје партије и онима који су нестраначки, а вероватно и овима другима зато што ће да кажу: Вучић је покренуо ту идеју. Изнео сам је на почетку рада Владе, када многи нису желели да слушају то што говорим. Мисле, трајаће два месеца па крај – нема никаквих резултата, пропашће Европа, пропашће све...

Шта смо ми тад рекли? Ми смо рекли – биће пролазна времена, гледаћемо ко је шта и како радио. Ако то не урадите, четири године ће проћи, а на крају, после четири године, неће бити резултата у 80 одсто области. Анализирао сам одређене сфере друштвеног живота и видео да нисмо направили озбиљне помаке. Негде је потребно више времена, негде су теже области, а негде нисмо направили никакве помаке. Ја могу да кажем: Никола Селаковић је донео толико и толико закона, толико је тога урадио, није ни на који начин нарушио независност правосуђа, неке резултате је постигао. Има области у којима ја видим резултате и ту се трудим да будем потпуно објективан.

Ако сматрате да ћете свима бити криви, да ли то онда значи да ту реконструкцију осим вас лично нико не жели, односно имате ли ви минимум консензуса унутар владајуће коалиције?

Најпре ћу покушати да ту врсту договора постигнем у странци коју водим.

А шта ће бити са коалиционим споразумом по коме свака чланица коалиције сама одређује министре?

Шта је брига народ за коалициони споразум? Народ интересују резултати. Ја ћу да примам ударце од сваког од тих који буду склоњени, мене ће да нападну потпуно слободно... Извините, ако ми склонимо наших 20 људи из министарстава, јавних предузећа, како ће други да објасне да нису склонили никог или једног или двоје? На који начин ће то да прође у јавности? Како ће они да кажу да у њиховим ресорима није могло боље? Ја не мислим да је то лако и не мислим да је реално. Видећемо, можда убеде народ, али то ће и за мене бити довољан сигнал како се посматра будућност Србије и са колико одговорности, и онда ћемо да видимо суштину. Наслушао сам се прича и придика и од опозиционих странака и од коалиционих партнера о партијској држави... Кажем вам – до краја године кренућемо у стварну, истинску реформу јавних предузећа, а сада нису избори. Знате, имате људе који су тобоже нестраначки, а годинама раде и у финансијском смислу и на сваки други начин за неке људе. Хоћу да кажем да много зависи од стварног односа. Немам проблем – нека негде буду страначки или нека буду негде људи који нису у странци, али да буду способни, нека доносе резултат који можемо да измеримо: да видимо колики је профит Електромреже Србије данас, а колики је био раније, да видимо шта је урађено у пољопривреди раније, шта је урађено данас, да видимо шта смо то у култури урадили, колико смо то музеја отворили, како смо трошили новац, да ли смо запоставили неку грану или нисмо.

Када се такав принцип једном успостави, то ће се тражити од сваке будуће владе и сви ће знати да више немају "форе" годину или две или три да раде шта хоће, да се понашају бахато, и знаће да то нико неће толерисати. Сада се постављају нови стандарди.

Отварање преговора са Европском унијом била је најважнија тачка за коју нисмо са сигурношћу могли да тврдимо када ће бити, али смо негде желели да то буде у јуну. То смо успели да урадимо уз огромну енергију и време. Успели смо да покренемо нешто у борби против корупције и да отворимо део предмета који су годинама били негде у фиокама. Мислим да се данас нико не усуђује – ако ништа друго – да каже: еј, овај је сигурно заштићен зато што је под патронатом власти. Довољно је.

Морам да кажем да је проблем што неки људи и даље мисле да је важно шта и како ће да се појави у јавности и какав ће бити њихов имиџ, а не какви су стварни резултати. Зато ће можда за некога бити и изненађења поводом одлука које будемо доносили у оквиру реконструкције Владе, али ће свако решење бити врло јасно образложено и неће бити у складу са симпатијама или антипатијама које постоје, или са страначким функцијама.

Да ли имате резервни план ако реконструкција на било који начин угрози коалициони споразум и стабилност владајуће коалиције?

Не можете са људима и људским судбинама да се играте. Постављање принципа одговорности је најважније у овом послу. И у опозицији морате такође да се понашате одговорно, али можете себи да дозволите неке ствари које кад сте на власти не смете да дозволите. Када сте на власти морате да бринете о животу сваког човека у овој земљи, о напретку, о прогресу државе – морате да доносите много тешких одлука.

Прочитао сам, на пример, извештаје о раду директора јавних предузећа. То је налицкано, намацкано, али ја ту нисам видео ништа. Не у свим извештајима. У неким сам видео добре резултате, који су једино мерило вредности нечијег рада и ангажмана. Мислим да је велика ствар за Србију да се кренуло у такву врсту процеса као што је реконструкција Владе. Ми нисмо морали да мењамо ништа. Ко може да нас притисне? Можемо да имамо 150, 160, 170, 200 посланика, колико год хоћете. Никакав проблем. То је питање наше одговорности и онога што ће бити наши резултати, јер ми смо тешко дошли до овог резултата напињући се у разговорима са Европом.

Инсистирате на одговорности, али има критика да се Српска напредна странка понаша као опозиција унутар власти јер увек можете да упрете прстом на коалиционе партнере пошто се у њиховим рукама налазе ресори чији рад грађани највише осећају...

Ја то никада нисам радио. Таква констатација није фер. Трпео сам притисак од својих саветника: зашто се мешаш око Косова? Па да се нисмо умешали, никад не бисмо завршили посао. Ишао сам у Косовску Митровицу да се суочим са гневом народа. Нисам се скривао иза било кога, никакву опозицију нисам изигравао. То у Косовској Митровици ми је било најтеже у претходних годину дана, то ми је можда најтежи дан у животу: 110 људи који вас гледају као да сте не знам шта лоше учинили за њих, морате да чујете све увреде, све најтеже могуће речи, шест сати да разговарате, а да не причам о претходно припремљеној атмосфери где су доведена деца од седам–осам година да изговарају најтеже могуће речи. Где сам се то крио? Где сам то рекао да је неко други крив или одговоран?

Није реч о томе, већ о стандарду и околностима у којима живе грађани. Зар ти ресори нису у рукама ваших коалиционих партнера?

Разумео сам. Одговорност сам преузимао лично и партијски, где год је било тешко. А са друге стране, ми смо коректан коалициони партнер. Као што знате, ми никада нисмо ширили информације о било чему лошем што се односи на било ког од наших коалиционих партнера, а не бих се кладио да није било обрнуто. Ми то не радимо. Бавимо се својим радом и очекујемо од партнера поштен однос не само према нама већ и према грађанима Србије. Ја много волим Српску напредну странку, али много важније од СНС-а, много важније од Социјалистичке партије Србије или УРС-а јесте каква ће бити наша земља и какав ћемо резултат да постигнемо.

Нисам ја случајно рекао неколико пута: замислите да је обрнуто, да неки људи имају 40 или 35 одсто, а ми да имамо 12 или 5 одсто. Да, тачно је – они би се понашали сасвим сигурно другачије него што се ми понашамо. Мени је циљ оно што можемо да урадимо и оно што ја могу да урадим. Немам ту врсту проблема да морам да будем премијер зато што ће тиме странка да буде задовољна или зато што ћу тиме ја своју сујету да задовољим... И та реконструкција коју будемо извели свакако неће бити довољна, али биће темељна. Неће бити довољна, јер негде морате да постигнете неке компромисе. Какве год да постигнете, биће трули. Нека труо буде један од двадесет пет, биће погрешан зато што Србија од тога неће имати корист.

Када кажете "замислите да неки други имају 35 одсто, а ми 5 одсто", поручујете ли грађанима да заправо немате поверења у своје коалиционе партнере и да влада није стабилна?

Да ли мислите да би се понашали другачије него ми? Ја мислим да би. Замислите Демократску странку са 40 одсто популарности коју никад није имала. Немојте да вас подсећам шта су радили са 25 одсто популарности, са 22 одсто популарности. Замислите да су имали дупло већу снагу.

Зар СПС и УРС нису били у прошлој влади?

То није спорно, али ми припадамо различитим странкама. И при свему томе мислим да имамо стабилну већину. Ако је питање да ли имам стратешких замерки на Дачића које се тичу главних праваца политике, одговор је – немам. Да имам неке друге ствари да му кажем – имам. То му кажем у лице.

Које су то ствари?

То су дневне ствари које се тичу и мојих и његових кадрова и слично. А да ли је Србија била на добром путу – јесте. Бих ја лажов да кажем – е па то није тачно или да ја нисам учествовао у томе када је реч о главним правцима политике. Јер – јесам. Ја не умем да се претварам и да се понашам као један део политичара. Знате, постоје људи који једно кажу у Вашингтону, а друго у Москви, а треће кажу у Бриселу. Ја сам се нагледао тих. Ми таквих у нашој администрацији имамо 80 одсто. Ја исто говорим у Вашингтону, исто у Москви, исто у Бриселу, исто у Београду и исто у Косовској Митровици. И никада ми се те изјаве не разликују. То можете да проверите са свим странцима, са ким год да разговарате, било да су Руси, Американци или Немци, а знате и какве су ми изјаве у домаћој јавности...

Зашто ово говорим? Зато што имате део политичара који једно говоре пред вама, друго мисле, треће раде. Ја не. Штошта мислим и кажем и Дачићу и Динкићу. Надам се да и они мени то исто кажу. Кад имам замерке, спустим се спрат или се попнем спрат горе.

Ипакда ли на питању реконструкције може пасти Влада?

Надам се да не. То је све што могу да кажем. Међутим, на реконструкцији могу ја да паднем и у својој странци. То је много озбиљније него што вам изгледа. Када предложите да петнаест људи из странке буду промењени – а то су људи који су овако или онако из врха странке, јер нисте бирали људе са дна страначке лествице – онда увек мора да буде проблема, и то не малих.

Али и ви сте као председник странке, односно као заменик председника, учествовали у избору тих људи...

Томислав Николић и ја смо се договарали и увек смо коректно разговарали, тако да сада не бих пребацивао одговорност на неког другога. Ако мислите да ће бити склањани тобоже Томини људи – то не постоји. Колико сте пута чули – поделиће се СНС пре или после? То нема смисла. Али како ће људи да реагују ако смењујете једног министра из Београда, једног из Војводине, да ли ће њихове организације да очекују нешто друго – то се никада не зна. То није лака ствар и онај ко зна политичке странке, зна како то изгледа. Шта мислите зашто су неки људи по 15 година на истим позицијама?

Сва истраживања показују да сте у овом тренутку ви популарнији од СНС-а, тако да делује невероватно да би вас се странка могла одрећи...

Странка може да ме се одрекне. Не кажем да ће се то десити, надам се да неће, али није то тако како ви мислите, како вам то изгледа кад гледате телевизију или читате новине. Неће они да кажу: ти, Вучићу, ниси добро радио. Они ће да кажу: ти си радио најбоље. Али такође ће и да кажу: извини, не мислимо да овај или онај треба да оде. Безброј пута сам у последњих шест месеци чуо – сви ви други председници странака штите своје људе, а ти си против својих страначких колега који су крв лили на улицама кад си дошао на власт. То што ја сад говорим није добро примљено у странци. Има ли у тим примедбама истине? Има – али само кад ставите странку испред Србије.

Уместо реконструкције зар не би вама и Српској напредној странци у овом тренутку избори више одговарали?

Одговарали би. Такође слушам и нагађања да ли то желе Американци и Немци, ови или они. Нико то не би волео, зато што би Србија изгубила опет три месеца на кампању. А да ли некад морају да се десе избори? Па, морају да се десе уколико није могућ договор и уколико ствари не функционишу како је потребно. Зато ја то никоме не гарантујем да избора неће бити.

Са друге стране, мислим да смо се фер понашали. Погледајте Зајечар. Имали смо могућност да оборимо Бошка Ничића без избора. Ја сам рекао да то није поштено па смо имали изборе. Тако смо стекли легитимитет у општинској власти што је много поштеније.

Дакле, ако постоје ствари око којих не можете да се договорите, избори су једино решење, али се надам да то неће бити случај.

Ипак, да ли реконструкција због мира у кући може да испадне чиста козметика?

Не. Козметичка реконструкција је ако промените једног човека. На пример, да променимо Алису Марић или неког другог министра и кажемо – то је реконструкција Владе. Немојте да потцењујемо људе у Србији. Биће постављени нови циљеви. У нашем коалиционом споразуму стоји да треба да добијемо датум за отпочињање преговора. Тај циљ је постигнут и шта сад? Треба да погурамо мало напред. Инсистираћу на томе да за годину дана морамо да постигнемо резултат да ниво незапослености не буде више 20 одсто. Па да ли ћемо толерисати ако буде 20,5 одсто? Хоћемо. Опростиће нам народ, опростићете нам ви, али дајте да то буде циљ, а не како ћемо да преживимо и како ћемо да се хвалимо сопственом ликвидношћу зато што смо издали евробондове и рекли: ево, поново смо успели да прикупимо паре, задужили смо се додатно, само што смо то успели са 5,1 одсто камате, уместо 7,3 или 7,5 одсто, како се задуживала Цветковићева влада. Знате о чему размишљамо? Да продамо нешто да бисмо те најскупље кредите могли да отплатимо зато што не можемо да плаћамо 90 милијарди, а следеће године 110 милијарди само на камате. То кад погледате, седмина буџета вам оде на камате.

Како се осећате када вам пребацују да сте у својим рукама концентрисали огромну власт? Чује се и реч диктатура...

Ја се не осећам тако, нити ми је то важно. Ако ћете о детаљима, директори појединих јавних предузећа – нећу да причам о неким нижим државним службеницима – возе се у аутомобилима са ротацијом. Ја немам ротацију. Имам, али је склоњена у аутомобил. Ето, наводим само једну симболичну, малу ствар. Коју сте моју бахату изјаву чули, где сте видели моје бахато понашање?

Рекли сте да бисте могли да постанете премијер за четрдесет осам часова ако то желите...

Не – рекао сам да бих могао да поставим такав услов или би били избори. Ја то не радим. Где сте видели моје бахато понашање? Према којим људима? Увек сам покушавао да постигнем договор. И данас покушавам да постигнемо договор са свима. Нигде не показујемо ни силу ни снагу. Где се видела та врста моћи? На који начин? Је ли позиван било ко од представника медија? Драган Бујошевић је годину дана био главни уредник "Политике". Двоструко мање интервјуа сам дао тим новинама у последњих годину дана, него претходне године када сам био у опозицији. Ниједном га нисам позвао. Навео сам њега зато што би могао данас да каже да ли је то истина или није. Бујошевић свакако није неко ко је близак СНС-у. А то је медиј, неко би рекао под државном контролом. У чему се огледа та диктатура?

Питате се за свеза Црвену звезду, храст, војску, Косово, преговоре са ЕУ. Као да ништа не може да се уради и договори без вас...

Мислим просто да то није фер. Храст није питање за мене. Храст је парадигма свега што се у Србији дешава – да ли ћете нешто да радите или нећете. То је као питање железнице у време краља Милана – шта ће нама железница, да уништите наше оранице, наше пашњаке. То је била убачена ствар.

Што се тиче свих осталих ствари, Црвене звезде, имамо само договор да контролишемо да Партизан и Звезда преко јавних предузећа добијају исте суме новца. И ништа више. Ако сте приметили, једни кукају на друге, а никако неће да изађу са тим ко је колико пара од државе добио. Видели бисте да су добили по 100.000 евра – исту суму.

Кад је реч о Косову, мислим да је било логично да се неко ко представља највећу политичку снагу у Србији умеша у једно од најважнијих државних питања. Волео бих да ми кажете у чему се огледа не диктатура, не аутократско понашање, него чак много нижи облик ауторитарног понашања? Волео бих да чујем стварни аргумент, а не жељу да се покаже – ево, ми смо много храбри па ћемо да му кажемо и да залепимо то и то. Па, то је лако.

Сви примери које наводите односе се на ваш лични ангажман. Међутим, где су институције? Зар вам се не чини да је то опасно? Да ли је то неки облик "путинизације"?

Не могу са тим да се сложим. Мислим да је важно да брзо радимо на поглављима 23 и 24. Имали смо одличну стратегију за борбу против корупције, где свака институција има своје место. Мислим да ми имамо делимично изграђену институцију у различитим сферама друштвеног живота.

Нисте одговорили на питање.

То јесте наш проблем. Увек су кроз српску историју људи правили разлику и тачно је да морамо да изградимо институције. То неће бити лак процес. То нам је процес за наредних пет година. Али уверен сам да ћемо имати снаге да то направимо. Морам да вам кажем још нешто – ја нећу да радим мање да бисте могли да кажете: сада то боље функционише јер неко не штрчи. Нека штрчи свако ко ради добро. Људи у почетку не могу да разумеју да вас не интересује да се лично богатите, или не знам шта радите, него какав ћете резултат да направите. Онда су неки почели да схватају да је, можда, то стварно тако.

Можете да питате да ли мислим да овај или онај треба да остане у притвору толико или толико? Педесет пута сам рекао: притвор не може да буде казна ни институт, притвор мора рестриктивно да се користи. Нажалост, у нашој земљи је уврежено, чим се напишу три текста у новинама против некога, да га држе пет година ако могу у притвору. И онда је скандал кад неко изађе из притвора. Аман, бре људи, није изашао из затвора, него из притвора. А ја то нисам у стању да променим. Хоћете да зовем тужиоца да кажем да се не жали, хоћете да зовем судију да кажем какву одлуку да донесе? Никада нисам ниједног судију позвао. Никада ниједног, веровали или не.

Хоћете да вам кажем каква је пракса била раније? Ужасна... Ја сам рекао једном од амбасадора: је л’ желите да радим мање, је л’ желите да не долазим у суботу на посао, да не долазим у недељу на посао? Ја сам сваку суботу и сваку недељу у 8 и 15 доле на послу. Да ли треба да радим мање да би људи били задовољни? Да ли то смета? Да ли можете да ми кажете да сам негде нешто украо? Возим ли бољи аутомобил? Имам ли већу кућу?

Истраживања показују да вас подржава 77 одсто грађана. Да ли се та подршка може разумети и као стварање култа личности?

Није реч о 77 одсто подршке, него о проценту људи који мисле да добро радим посао. Што се тиче подршке, то је негде отприлике око 40 одсто колико је и за СНС. Толико је и за Ангелу Меркел и не знам још за кога у региону. Кад имате две или три велике партије, то није немогуће да се догоди.

Како доживљавате одобравање јавних личности попут Весне Пешић, Миодрага Костића, Гојка Тешића...

Захвалан сам Весни Пешић и Гојку Тешићу и многим другим људима зато што су желели да чују и посматрају и да мере резултате, што нису судили о мени искључиво по 1999, по облику и величини мојих усана за шта су мајка и отац криви, или по томе да ли сам им лично антипатичан – не знам из којег разлога. Знате ли да у седиштима наше странке, ја мислим да у више од пола одбора, уопште нема моје слике. Питајте председнике других странака прво шта су радили – прво су своје слике качили. Ја се гадим таквих ствари

Мислим да је опозиција веома важна. Зашто годину дана размишљам о Београду? Зар мислите да је мали притисак београдског одбора Српске напредне странке, вероватно најјачег одбора СНС-а у Србији и по квалитету и по бројности и по активности? Притом немојте да заборавите да је СНС добио све изборе у београдским општинама – од Вождовца до Земуна. Зар мислите да ми је лако да тим људима на свакој седници Главног одбора кажем: не можете да мењате градску власт. А они знају да можемо. Ја им саопштавам да не можемо зато што мислим да је добро да увек постоји некаква врста баланса, да је добра та врста међусобне контроле. Та равнотежа је важна.

Да ли ћете присуствовати комеморацији у Сребреници?

Нисам се договарао око тога, али у наредних месец дана очекујем да одем у Сарајево. Да ли ће то они везивати за датум комеморације или не, немам информацију.

Да ли сте спремни да одете у меморијални центар у Поточарима?

Волео бих да разговарам са домаћинима. Не знам шта би они желели и како би желели. Оно што је сасвим сигурно, то је да је тај злочин страшан и ужасан и то је све што могу да кажем. Имам врло рационалан однос који су добро прихватили и људи у Хрватској. Ја сам њима рекао: знам да ви нас не волите много, нисмо баш ни ми увек одушевљени оним што сте ви радили, око "Олује" и "Бљеска" никада се нећемо сложити, али да видимо шта је то што можемо да радимо у будућности. Да ли ћемо ми да видимо све исто и око оног што се збивало у Босни – нећемо. Али тамо где је почињен страшан злочин, то морате да признате и да осудите. Морамо да видимо како да идемо напред, шта је то што можемо да урадимо за наше народе, за наше земље. Нема ту велике филозофије. Ја мислим да то они одлично прихватају.

Мислим да је то најпоштенији могући приступ. Ја да се правим да сам већи Хрват или већи Бошњак од њих стварно нити могу, нити хоћу. Не интересује ме да поклањам ЦД-ове с нашим музичарима и да хвалим њихове музичаре – нити слушам њихове музичаре, нити знам шта пева Халид Бешлић, ни шта пева Северина и баш ме брига шта певају – али ме страшно интересује да ли можемо да изградимо пругу Београд–Загреб, да иде воз који може да стигне за три сата. И страшно ме занима какве путеве могу да изграде Босна и Херцеговина и Србија. Мислим да та врста озбиљног, одговорног и рационалног приступа може да покрене цео регион. Данас у региону, мислим да имамо боље односе – иако се очекивало да то буде другачије – него што је имала претходна власт.

Рекли сте да сте захвални људима који не суде о вама по 1999. години. Како ви данас судите о себи у том периоду?

То могу да делим на оно што су биле моје намере и жеље и оно што је било објективно. Да ли је моја жеља била да помогнем и да ли сам нешто радио зато што волим своју земљу? Да. Да ли су ти резултати били објективно добри? Свакако не. Ја сам то признао већ безброј пута и није то нека велика тајна.

Знате, ја мислим да сам једини човек који је рекао да је нешто лоше или погрешно урадио. Друге политичаре када питате, они су као народна певачица: да, ја сам грешио зато што сам много веровао људима. Или: ја сам дивна особа, али имам ману то што, ето, мало ми је око плаво, а људи воле браон очи.

Стварно сам правио грешке. Требало је у одређеном тренутку да се склоним, али нисам имао ни снаге ни храбрости и то је била моја страшна грешка.

Данас причате о реформама. Да ли је њихова нужност последица и вашег деловања у прошлости?

Делимично, али разочараћу вас, плашим се да је то само мањим делом. Не бих имао проблем да кажем да је већим делом. Међутим, оно што ће нам бити најтеже да исправимо јесте тешка економска ситуација, а за то су много кривљи ови од 2001. до 2012. Ја могу у политичком смислу да прихватим кривицу у вези са стањем дела институција, али за ово што је најтеже у економској ситуацији пре свега је крива језива бахатост, пљачкашка оријентација претходне власти. Где је било могуће да зовете и наређујете како да се кредити дају, али не државним установама или државним фирмама, већ приватним фирмама за које се знало да неће да враћају те кредите? Сви знате да се то дешавало.

Али шта је са ратовима, економским санкцијама, хиперинфлацијом током деведесетих?

Тада није економија тако разорена као после тога када је уништено десет и по хиљада предузећа која су приватизована. Та предузећа данас више не постоје или су у стечају. О Милошевићу, о тој власти, о себи сам рекао шта мислим, али је некакав екстракт, суштина економије и производње била очувана. Па узето је 65 милијарди од приватизације, а од тих 65 милијарди немамо ништа данас. То није питање вашег идеолошког опредељења према овом или оном времену. Човек мора реално да сагледа. Разорена нам је економија од 2000. године наовамо. Разорена! Знате које је време било најлакше? Најлакше је било 2005, 2006. и рецимо 2008, 2009. Убише се продајући еврообвезнице. Нико није осетио кризу. Па, зашто? Задуживали су се. Узми милијарду, узми две, узми четири, узми шест. Више не можемо. А сваку су фирму уништили. Да идемо село по село, град по град. Узмимо Књажевац. Имали смо "Леду", имали смо "Џервин". Све су разорене после 2000. године. Погледајте Крушевац. Све је пропало и нестало сем "14. октобра", који сад морамо да спасавамо. Не знамо ни сами како.

Другим речима, хоћете да кажете да вам је економија и даље ноћна мора?

Да, то хоћу да кажем.

Да ли вам је та ноћна мора већа или мања у односу на два или три месеца пре ребаланса буџета?

Сваки дан ми је све већа што више покушавамо да пронађемо решење.

Да ли због тога стално истичете да сте песимиста?

Ја сам по својој природи песимиста иако мислим да Србија има шансе. Увек сагледам много препрека јер знам колико мука нас чека и знам колико проблема. Хајде, молим вас, кажите неком на Железници да нема 150 милиона евра субвенције. Ви ћете први да изађете да кажете: коначно радници руше неког Вучића. Нико неће да каже – ви имате овде људе који су из предузећа, удружења, спортских клубова, хвале се да не плаћају порез и оптужују државу да је држава крива што неће да им опрости порез. Па је л’ то има у некој земљи на свету? И то не наилази на осуду, него то наилази на симпатије зато што су рекли нешто против власти. Док то не будемо променили, ништа нећемо успети.

Лоша порука за регион

Шта у овом тренутку за Србију значи чињеница да су Косово и Албанија недавно потписали споразум о војној сарадњи и како ће се то одразити на примену Бриселског споразума?

То је веома лоше. Ми кад нешто потпишемо и прихватимо, ми смо то потписали да бисмо спроводили. Нисмо људи који ће да кажу једно у Берлину, друго у Косовској Митровици. Али је то веома лоша порука за цео регион. То је лоша порука за Србију, али и за Македонију и Црну Гору.

Косово и Албанија заправо поручују – ми се уједињујемо по националној припадности и ако не можемо да формализујемо Велику Албанију, гледаћемо да то суштински чинимо. Та порука је дошла после пораза Берише кад смо се сви понадали да ће наши односи да се развијају на други начин пошто смо мислили да имамо добре контакте са представницима нове власти у Албанији. А онда добијемо такву поруку.

Међутим, видели сте да није било наше хистеричне реакције. Не можете ништа да решавате на такав начин. Са одушевљењем би Срби поздравили да сад изађемо са лавином тешких речи, бујицом псовки или не знам шта, али није ни време, није ни нормално. Али да је то лоша порука, то је несумњиво. Мислим да је тако окарактерисана и од међународних различитих чинилаца.

Тек очекујемо праве инвестиције

Како коментаришете критике да током ваше власти у Србији није било нових инвестиција?

То, просто, није тачно. Имаћемо преко 1000 запослених у "Горењу" у Ваљеву и Зајечару. Толико је неистина да немам речи. СДПР је добио прву траншу од Абу Дабија за почетак производње ракете "Алас".

Али знате шта ти критичари подразумевају под инвестицијама? Од инвестиција највеће су вам биле Теленор и продаја Карићевог Мобтела. И оно што је продато, све је била државна и друштвена имовина, а гринфилд инвестиција није било. Тек очекујемо да их направимо, да их стварно буде.

Лако је критиковати и говорити нешто што знате да чак и није реално, јер то неко воли да чује, али то баш и није истина, као што није истина да смо се четири милијарде задужили. Не, они су се задужили четири и по милијарде, а ми милијарду и седамсто, што је много. И то ћемо морати да смањујемо, али и то је резултат тих огромних камата које смо морали да плаћамо из претходног периода. Демократска странка је велика странка, ми их веома поштујемо, то је наш велики противник, ми бисмо волели да они буду јаки, да контролишу власт, то желимо свима на политичкој сцени, али се нећемо одрицати сопствене снаге да бисмо некоме помагали. И ја мислим да је то разлог зашто људи данас много више верују нама.

Јована Глигоријевић-Филип Шварм

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да је пожар у катедрали Нотр Дам у Паризу избио случајно или је подметнут?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер