Za razliku od predhodnih epoha kada bi stara sila bila potpuno nadjačana i potisnuta, ova poslednja epoha kapitalizma je drugačija. Opadanje američke moći je više posledica njenog otpora promenama i odbijanja da se prilagodi novim realnostima.

Za sada ostaje zagonetka gde se nalazi sam Gadafi. Njegov mlađi sin je izjavio da je pukovnik, razume se, u Tripoliju. Međutim, mnogi sumnjaju da je Gadafi do sada u svojoj rezidenciji.

Istine radi, Evropa nikada nije bila srpski smisao života. Da je to bila, valjda bi Srbija požurila da tamo stigne. To je stara istina i zna se da Srbija ne pati od ljubavi prema Zapadu. Preveliku ljubav ni sam predsednik Tadić nije obećavao.

Kosmetski Srbi su prepušteni na milost i nemilost pošto beogradske vlasti osim jalove retorike i otužne patetike, neće ni prstom mrdnuti da im pomognu. Mada, Srbija, prema Kumanovskom sporazumu iz 1999, ima pravo da na Kosmetu drži oko tisuću vojnika, policajaca i carinika.

Na pokušaj Prištine da pokori sever Kosova uvučeni Kfor i Euleks, a Srbi odgovorili otporom i barikadama. Bilo je veoma kritičnih momenata. Pregovori započinjani, pa prekidani, pa nastavljani...

Srbi su u ovih dvadeset godina sve izgubili: teritorije, čast i kredibilitet. Frojd je pred kraj svog života iznio teoriju kako pojedinac i narodi imaju u sebi ukomponiran nagon samodestrukcije, a na sadašnju Srbiju se ta teorija savršeno može primijeniti.

Ovde se takođe svima razumljivim jezikom mora reći da je, prema ekonomskim kriterijumima, Srbija tokom poslednjih dvadeset godina bankrotirala tri puta. Prvi put 1988.godine, poslednji put 2001.

Uloga Dobrice Ćosića je danas u Srbiji vrlo maglovita. Priča se o tome da on ima nekakav uticaj na određene ljude, ali to sa sigurnošću ne možemo da kažemo. On sa lažnom skromnosću govori kako nema uticaj.

Ne smijemo se ni dati zavarati, kobajagi bratskim preporukama tipa: dobro, nezavisni ste, ali okanite se priče o nacionalnom identitetu, o svojoj kulturi, o crkvi, o jeziku.

Da „ohladi Dodikove secesionistiške ambicije“ Tadić, takođe, ne može, prije svega za to što takve namjere u rukovodstvu RS i ne postoje. Postoje jedino kao esadeovsko-esdepeovska konstrukcija koja predsjednika Srpske treba svijetu lažno da predstavi kao rušitelja Dejtona i BiH.