U javnom mnjenju Srbije danas preovlađuje saglasje između lošeg života i dobre evropske ideje. Paradoks ovakve vrste prepoznatljiv je u društvima u kojima postoji neka ideološka dominanta. Danas u Srbiji to je ideja njenog „evropskog puta“

Na stranu sociološka, politička, modna ili estradna tumačenja – za mene je najveći utisak svojevrsno suženje sveta na jedan događaj, gde je televizija globalni kanal komunikacije.

Glas za SNS je kao igranje na boju u ruletu, postoji šansa da se dobije, ali postoji i (veća) mogućnost da se izgubi. Tako da treba dobro razmisliti kome dati glas.

Ova vlada je čas za tajkune, a onda je protiv njih, čas je za socijalno ugrožene a nikad nije u stanju da im popravi položaj, deklariše se, barem ideološki, kao neko ko podržava srednji sloj građanstva, a mi takvi smo najviše propali. Oni, prosto rečeno, moraju da plate cenu široke koalicije.

Nama sada nije cilj ulazak u vlast i te spekulacije su potpuno bespredmetne. Boris Tadić i DS su naneli najveću moguću štetu Srbiji. Mi smo za izbore i to odmah, jer smatramo da se nagomilani politički i ekonomski problemi najbolje rešavaju na izborima, a ne na ulici.

Veličina i ekonomski rast Kine gotovo sigurno će u narednim decenijama uvećati njenu relativnu snagu spram Sjedinjenih Država. To će Kinu sigurno približiti Americi kada je reč o resursima moći, ali ne znači da će Kina postati najmoćnija svetska sila.

Naprednjaci poručuju da od najavljenog protesta neće odustati. Oni drže antirežimski gard i mobilišu socijalno nezadovoljne, pa će verovatno 16. aprila ponavljati ono što su pominjali na februarskom mitingu.

Do juče se moglo misliti da je vrhunac ironije početak jednog novinskog komentara od pre nekoliko godina, povodom drugog zalivskog rata, u kom se autor pita: „ otkud naša nafta ispod njihovog peska? Od juče je na snazi jača izjava „gadafijeve snage podmeću leševe na ciljeve koje mi gađamo“

Posle smrti istine – dolaze laž i obmana; narod se kljuka propagandom, mrtvi se sahranjuju krišom da se "humanitarci" ne potresu kojim slučajem... ubijeni se vode kao nestali, a osakaćeni postaju mahom socijalni slučajevi i prosjaci...

Kao i u slučajevima napada na Irak i Jugoslaviju, Libija je bila prinuđena na istovremeni sukob sa nekoliko neprijatelja. Kao što je poznato, zapadne države ne deluju pojedinačno