четвртак, 14. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Платформа vs Ахтисаријев план - сломити клин или променити плочу
Политички живот

Платформа vs Ахтисаријев план - сломити клин или променити плочу

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Дикић   
петак, 04. јануар 2013.

Ако је нешто добро у свему овоме што се последњих недеља дешава у вези са Косовом то је да је престало да се ћути и забија глава у песак, да су обе стране отпочеле дипломатску иницијативу да би осигурале почетну предност своје преговарачке позиције и то што је и на једној и другој страни дошло до разбијања табуа и политичких догми које увек представљају камен спотицања за било какав одрживи договор.

Председничка платформа која је представљена „уобичајеним“  редоследом - прво страним амбасадорима, а после њиховог благослова српској јавности, не престаје да изазива различите коментаре како у домаћој, тако и у страној јавности.

Свако ту налази плодно тло да приграби понеки политички поен.

ДСС и остали део антиевропског покрета у свакој речи се труди да нађе макар призвук, одјек или полускривену намеру платформописца за прекид бриселских преговора, за окретање леђа ЕУ, за потврду потпуног дисконтинуитета са програмом претходне Владе.

Да је у томе мало логике и још мање доказа говори и преамбула овог документа у којој се каже да је већинско опредељење парламентарних странака, као и релативне већине грађана, наставак и продубљивање сарадње са ЕУ, као и да је политички, а посебно економски систем зависан од исте.

Невиност платформе није трајала ни два дана, а већ су се чули гласови да је она послата дипломатским представништвима окрњена, односно без преамбуле.

Скрнављење оригиналног документа настављено је и изјавама да је одредба у којој се установљава принцип даљих преговора да „ништа није договорено док све није договорено“, прво избрисана, а касније преформулисана.

Чини се да када год неко говори о решавању косовског проблема у преговорима који претходе или се позива на Платформу de novo или покушава да српској јавности представи Ахтисаријев план као нови З4.

Да ли је реч о намерној манипулацији хронично необавештене јавности или о незнању, време ће показати.

Наиме, план Мартија Ахтисарија објављен 26. марта 2007. године је био агенда косовских Албанаца да у што краћем року створе политички провизоријум који ће из такозване надгледане независности прерасти у међународно признату суверену државу.

Он је био шанса да се искористе све недоречености Резолуције 1244, да се активирају сви механизми и правни осигурачи да се овај важећи документ стави ad acta и да се, заобилазећи гласање у СБ УН, створи нова реалност на терену коју ће бити неопходно укопати што дубље и утемељити на што широј подршци у међународној заједници.

Сви представници УН готово благонаклоно су посматрали како се успоставља нови поредак на Косову.

Ни специјални изасланик ГС УН, ни сам ГС УН па ни СБ УН нису реаговали како би се овај процес макар успорио или да би се дала шанса да се Србија активно укључи и прилагоди наступајућим променама, а камоли да се заустави како би се стране поново вратиле за преговарачки сто.

Нестатусни део Ахтисаријевог плана испоштован је скоро до задњег слова (чак се помиње и у Уставу Косова), сем када је реч о децентрализацији.

Управо тај део неки политичари желе српској јавности да представе као сламку спаса, као понуду која не сме бити одбијена.

Ако оставимо по страни мафијашки призвук оваквог начина убеђивања, прво што је неопходно урадити када је овај документ у питању то је – да ли су све три стране које се у њему помињу спремне да га примењују пошујући принцип bona fide, на шта се, на пример, експлицитно позива српска страна када је изашла са својом Платформом.

Зашто је то неопходно може се закључити ако се погледају механизми одлучивања када је децентрализација српских општина у питању.

Наиме, по анексу 3 овог плана самоуправа је заснована на принципима Европске повеље о локалној самоуправи.

У члану 4 говори се о проширеним надлежностима општина и то Северне Митровице и којој се даје надлежност за високо образовање (формирање Универзитета), док се поред ње и општинама Грачаница и Штрпце даје надлежност у обезбеђивању секундарне здравствене заштите (формирање и управљање болницама).

У члану 5 наводе се директне општинске надлежности: катастарске књиге, матичне књиге грађана, регистрација бирача, регистрација фирми и издавање лиценци, расподела накнаде социјалне помоћи (осим пензија) и заштита шума.

Проширене надлежности утврђују се Законом који доноси Скупштина Косова.

Занимљиво је да се Устав, али и закони централне косовске власти помињу и у српској Платформи.

У делу у коме се дефинише Заједница српских општина тражи се да она буде загарантована највишим правним актом Покрајине (читај Уставом).

Дупла контрадикција састоји се у томе што управо тај „највиши правни акт“ покрајину дефинише у члану 1 став 1 као независну, суверену, демократску, јединствену и недељиву државу, а да је народ који живи на територији платформом предвиђене Заједнице српских општина 15. фебруара 2012. године изгласао да не признаје институције независног Косова убедљивом већином (99,74%).

Такође, када је реч о судовима на територији СЗО они би судили по покрајинским прописима (читај законима које доноси Скупштина Косова), а исте би спроводили и припадници унутрашњих послова који би, додуше формално, представљали део полицијских снага Косова.

По Ахтисаријевом плану кровну институцију примене ових одредби представљају косовске централне власти.

Чланом 6 став 1 дозвољена је ревизија општинских активности које се ограничавају на осигуравање поштовања Устава и Закона Косова.

Следећим ставовима овог члана омогућује се надлежном административном органу (централна косовска валст) да преиспита одлуку општине и ако исти сматра да одлука није у складу са Уставом и Законом орган може захтевати да општина преиспита своју одлуку.

Иако ово преиспитивање не мора да одложи спровођење ове одлуке, ако општина потврди своју оспорену одлуку надлежни административни орган (централна косовска власт) може ту одлуку оспорити пред Окружним судом који је надлежан за ту територију (централна косовска власт).

Треба нагласити да је „правосудна независност“ српских општина сведена на ниво основних судова. Други део проширених општинских активности везан је за образовање. По члану 7 став 1 школама у којима се настава одвија на српском језику омогућено је да раде по наставном плану и програму и по уџбеницима које верификовало Министарство образовања Републике Србије.

Али, већ у другом ставу даје се право централним властима да размотре тај наставни план и ускладе га са Уставом и Законом Косова. Министарство образовања, науке и технологије Косова има право да уложи приговор на делове или на наставни план у целини и да тај приговор проследи независној комисији ради разматрања (члан 7.1 став 2).

Какве ће бити одлуке комисије можемо закључити ако погледамо њен предвиђени састав. Независну комисију чине три косовска Србина, али не нужно са територије СЗО, већ оне које изаберу српски посланици"косовске скупштине". Три члана бира "Министарство Косова", а једног члана поставља међународни цивилни представник.

Тако, на пример, ако Србија жели да деца са севера уче о Првом балканском рату као о догађају у коме је Србија протерала османског окупатора и ослободила колевку своје државности или ако жели да будуће генерације упамте злочине које су починили албански терористи, као и полувековно етничко чишћење којем су Срби били (а и даље су) изложени, да би се у томе успело тај напор морају подржати и „Тачијеви Срби“ као и представник међународне заједнице.

Колике су шансе за тако нешто, нека одговоре дежурни промотери Ахтисаријевог плана.

Када је реч о поменутом универзитету у Северној Митровици, по члану 7.2 ова установа за високо образовање може самостално да доноси статут којим уређује своју унутрашњу организацију, али то мора бити усклађено са централним законодавством (читај са законима "Скупштине Косова").

Одлуке о усаглашености статута доноси, опет, независна комисија која је састављена на сличан начин као када је реч о претходним надлежностима.

И платформа и Ахтисаријев план нуде српским општинама повезивање са Републиком Србијом.

Међутим, модел сарадње који би био дефинисан Нацртом споразума о сарадњи како предвиђа члан 8 Ахтисаријевог плана, као и у претходним случајевима, може бити ревидиран, односно под директном је контролом Министарства локалне самоуправе Косова и оно може самовољно да унесе измене у поменути нацрт како би исти био усаглашен са централним (косовским) законодавством.

Жалбу на коју општина има право разматрао би окружни суд. По члану 11 сва финансијска средства, осим појединачних у које спада и исплата пензија, морају бити исплаћена преко рачуна у пословним банкама које оверава Централна банкарска управа Косова, а пријем било каквих средстава мора бити пријављен централном Трезору Косова.

Ако све ове могућности имамо у виду оба плана пружају велике могућности злоупотребе и наметања воље већине.

Колико је платформа нереална (захтева промену Устава Косова, што је компликована процедура имајући у обзир сложеност косовске политичке сцене), толико је Ахтисаријев план неправедан јер готово целокупна независност српске заједнице директно зависи или од воље косовских власти или од међународног цивилног представника.

Неопходно је наћи нове основе за наставак преговора, а премиса да ништа није договорено док све није договорено је једноставно бесмислена и контрапродуктивна.

Ако се постижу мали кораци у правом смеру онда ће бољитак који ти договори доносе бити погонско гориво за убрзавање процеса преговарања и стварање суштинских добросуседских односа Косова и Србије, било као две државе, било као покрајине и матице.

Берлински зидови се не могу постављати ни на Проклетијама, ни на Ибру, али ни на Јарињу и Брњаку.

Будућност и Косова и Србије је у ЕУ, али пре тога ниједна држава није могла да се интегрише ако процес њене дезинтеграције није завршен (Србија), или ако процес њене идентификације није доведен до краја (Косово). Без оба ова услова ниједна ни друга страна неће имати ни политичког ни економског основа за своју одрживост.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер