субота, 21. септембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Оживљавање мртвог пројекта
Политички живот

Оживљавање мртвог пројекта

PDF Штампа Ел. пошта
Марко Радовановић   
среда, 04. април 2012.

Као што сам пре неколико месеци предвидео[1] кампања за тзв. „беле листиће“ се ипак наставља, додуше у доста стидљивијем тону него што је тада била започета. Наиме, Весна Пешић је у свом првом интервјуу након изласка из ЛДП-а назначила ДС као најодговорнију за постојање кампање за тзв. „беле гласове“, чиме се заправо сврстала уз претходне две особе које су ту кампању и започеле[2]. Уколико сте заборавили, ради се о Србијанки Турајлић и Биљани Србљановић, којима се, ево, сада, на неки начин, прикључила и Весна Пешић, што је врло занимљиво друштво уколико се погледа идеолошка обојеност ових личности.

Међутим, у овом тексту нећу толико пажње посветити кампањи за „беле листиће“, која је ионако на самом почетку била угушена са разних страна (укључујући и ДС), већ самој генези стварању покрета „Преокрет“ и личности Чедомира Јовановића, да бих на крају дао закључке који се тичу и покрета за „беле гласове“.

ЛДП је настао након што је Тадићева струја у ДС-у 2004. године поразила Јовановићеву. Од тада су ЛДП и Јовановића напустили: Горан Петровић, Бранислав Лечић, Владимир Беба Поповић, Никола Самарџић, Владан Батић (пре но што је преминуо), Слободан Мараш, Биљана Србљановић, и недавно Шериф Марукић и Весна Пешић, а при том напомињем да сам набројао само звучнија имена људи којих сам успео да се сетим. Дакле, може се рећи да се готово од самог настанка пројекат ЛДП-а осипа сам од себе и да пропада сваким даном (и месецом) све више, у чему се могу тражити разлози за стварање покрета „Преокрет“ којим можда руководство ЛДП-а покушава да донекле консолидује снаге људи који слично идеолошки и политички мисле.

Интресантно је да је „Преокрет“ промовисан почетком новембра прошле године, неке две недеље након почетка блокаде Филолошког и Филозофског факултета од стране неких радикалних левичарских организација (СКОЈ, Маркс21 и АСИ) за које се чини да су идеолошко јако блиске идејама ЛДП-а. О томе сам тада (додуше као коментатор, а не као аутор) писао на сајту НСПМ, покушавајући да објасним људима који су „по рефлексу“ стајали уз студентске захтеве да се овога пута највероватније не ради о искреним жељама студената за лакшим условима студирања, већ да се заправо назире покушај „малог пуча“ изнутра којим би на универзитету (а у перспективи и шире) ЛДП повећао свој утицај у односу на ДС. При том не искључујем могућност да неки од студената који су учествовали у блокадама факултета нису заправо знали шта се дешава и да су искрено протествовали захтевајући боље услове студирања, за које сасвим сигурно постоји доста основа.

Такође, хронолошки гледано, „Преокрет“ настаје након приметних потреса на „другосрбијанској“ страни, о чему сам такође писао[3], јер, ако се сећате, у јулу прошле године је дошло до сукоба између разних делатника наше НВО сцене. Сви ови, наизглед неповезани догађаји, имају своју међузависност и унутрашњу логику.

Као што сам споменуо, идеја ЛДП-а се осипа од самог почетка, и Весна Пешић се у тој причи показала као једна од најистрајнијих личности која је ову странку напустила тек у априлу прошле године, наводећи као разлог непомирљиве разлике са правцем вођења политике у којем је странка кренула. Овде морам да напоменем да као неко ко дуго времена посматра нашу политичку сцену нисам поверовао у овакво објашњење госпође Пешић, јер се на такве потезе људи обично одлучују након тешких унутарпартијских сукоба са неком другом фракцијом. Додатно, у интервјуу који је недавно дала за „Време“[4], Весна Пешић је у једном одговору можда дала главни разлог зашто се одлучила на повлачење из политике и ЛДП-а (иако, наравно, ми и даље видимо да је политички и више него активна, додуше ванстраначки, бар засад). Наиме, она је споменула да је „Преокрет“ настао на доброј идеји, али да се „пожурило са уласком у власт“ и да због тога ЛДП нема 20%, колико би имао да није гласао за неке спорне законе и сл. Између редова, она је тиме заправо рекла да ЛДП нема превелике шансе да учествује у власти након избора.

После свега наведеног, поставља се питање – шта се овде дешава? Као највероватније објашњење које ми пада на памет је да један део тзв. „евроентузијаста“ у Јовановићу не види личност која ће их водити у блиској будућности (процес, наравно, траје већ неко време), па се може приметити како ЛДП полако али сигурно напуштају многи, вероватно очекујући потпуни дебакл те странке на предстојећим изборима. У таквом развоју догађаја, Јовановићу није остало ништа друго него да покуша да консолидује своје редове „Преокретом“, али у исто време је морао делимично да игра и против ДС-а, покушавајући на све начине да им тиме узме макар део процента потенцијалних гласача (будући да је њему готово немогуће узимати гласове од СНС-а, СРС-а или ДСС-а). У прилог томе иде и објављивање разних истраживања јавног мњења по којима је ЛДП чак на трећем месту по броју гласова (по некима поседује и до 13%), за шта бих рекао да се битно разликује од перцепције Весне Пешић у поменутом интервјуу, а за коју верујем да има доста бољи увид у удео ЛДП-а у гласачком телу него што има већина агенција.

Међутим, задњих месеци се дешава још нешто, а то су све чешћи гласови са разних страна који Чедомира Јовановића индиректно повезују са атентатом на премијера Ђинђића. Тако је Милорад Додик то споменуо у сада већ чувеном сучељавању са Јовановићем, а у сличном контексту га је недавно споменуо и Милутин Мркоњић[5] (који је близак са министром унутрашњих послова), док се и изјаве адвоката Божидара Прелевића које су дате поводом повлачења оптужби против Војислава Коштунице и генерала Аце Томића могу протумачити у таквом контексту[6].

Да ли би такви, необично смели иступи неких званичника и људи из струке на које нисмо навикли могли да значе да би се након избора (или чак непосредно пре) могло очекивати веће ангажовање истражних органа у таквом правцу, или је само реч о реторици и заоштравању предизборне кампање, остаје да се види. Уколико истрага пође у том правцу можда бисмо добили и објашњење зашто је толико значајних чланова напустило ЛДП у међувремену, јер би то могло да значи да су неки од њих одлучили да изађу из ЛДП-а, како би тиме на време „опрали руке“ од Јовановића а зарад будућих политичких ангажмана. Наравно, то је само хипотетички развој догађаја који може а и не мора да се деси.


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер