Mojsilovićevo „tuc muc“, ili šta (ni)smo danas saznali od načelnika Generalštaba? Vučićeva predaja Kosova dovela je do otvaranja pitanja statusa RS

Sastanak proširenog Saveta za nacionalnu bezbednost 22. maja 2025, i prethodna medijska najava za održavanje sednice ove najvažnije institucije iz domena odbrane, privukla je određenu medijsku pažnju, jer na očigled nije bilo povoda za takav sastanak. Nije bilo nikakvih drastičnih narušavanja bezbednosti u zemlji i regionu, pa je utoliko bilo neobičnije očekivanje pres konferencije posle njenog održavanja.

Šta smo doznali iz obraćanja načelnika Generalštaba generala Mojsilovića, kome je uz bok stajao ćutljivi ministar unutrašnjih poslova Dačić? Da je Republika Srpska i njen državni status ugrožen. Da je stanje na Kosovu i Metohiji alarmantno.

Naša južna pokrajina je mesto gde se prava Srba sužavaju iz godine u godine. Posebno, od kada je na vlast u Srbiji došla Srpska napredna stranaka i njen dugogodišnji lider Aleksandar Vučić. Iz okupirane pokrajine sukcesivno su proterane preostale državne institucije Republike Srbije

Ove činjenice srpski narod zna već odavno. Republika Srpska je pod višedecenijskim udarom međunarodne zajednice da joj se ratom i mirovnim ugovorima stečena državnost oduzmu i nametne optužba za genocidnost. Kosovo i Metohija je pod stranom okupacijom već više od četvrt veka. Naša južna pokrajina je mesto gde se prava Srba sužavaju iz godine u godine. Posebno, od kada je na vlast u Srbiji došla Srpska napredna stranaka i njen dugogodišnji lider Aleksandar Vučić, negde tamo od 2013. godine. Iz okupirane pokrajine sukcesivno su proterane preostale državne institucije Republike Srbije. Od opštinskih vlasti, lokalne policije, različitih institucija pa sve do dodeljivanja međunarodnog telefonskog broja i uvođenja državnih graničnih prelaza i carine. Još gore, na severu pokrajine, u četiri kompaktno Srbima naseljene opštine, ušle su kosovske bezbednosne snage i rasporedile se tako da mogu da kontrolišu teškim oružjem ovaj prostor. Tome treba dodati i postepeno ustrojavanje kosovskih oružanih snaga pod patronom NATO, a pre svega Sjedinjenih Država, i diskretno najavljeno predavanje američke vojne baze „Bondstil“ kosovskim snagama za godinu ili dve.

Pa šta smo onda saznali danas od generala Mojsilovića? Da se nešto duže razgovaralo na samom sastanku. Da je stigao nekakav dokument - „nemačko-francuski non-pejper“sa otežavajućim rešenjima za Republiku Srpsku

Pa šta smo onda saznali danas od generala Mojsilovića? Da se nešto duže razgovaralo na samom sastanku. Da je stigao nekakav dokument - „nemačko-francuski non-pejper“sa otežavajućim rešenjima za Republiku Srpsku. Ko je upoznao članove proširenog Saveta za nacionalnu bezbednost sa ovom nevoljom u najavi? Pa, „vrhovni komandant“ – Aleksandar Vučić. Ko bi drugi… On saopštava probleme. On ih i rešava ili zamagljuje. Razboljeva ako bude nezvani gost, i naprasno ozdravi kad doleti na pregled na VMA.

Pitamo se ko je i kad doneo ovaj dokument Vučiću? Zašto baš sad – kad je ogoljen pred njegovim evropskim podržavaocima, koji mu iz svojih lukrativnih i strateških interesa podršku pružaju? Da li je reč o nekakvim, pa i ličnim sankcijama uperenim prema Dodiku i Vučiću, zbog posete Moskvi za Dan pobede?

Da Priština sprovodi „jednostrane poteze“ usmerene prema srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji, to znaju Srbi i u pokrajini i širom srpskih zemalja. Pa šta je uradila srpska država da ti potezi ne budu „jednostrani“? Da li je uvela recipročne mere? Da li je odbila bilo koji predlog ili ultimatum evropskih pregovarača? Da li je pooštrila kontrolu na administrativnim prelazima? Da li je predsednik odbio da se fotografiše sa „kosovskom“ predsednicom na evropskim forumima, koliko god da su sedeli daleko na tim panelima i debatama? Da li je Srbija zaustavila neki autobus sa radnicima – Albancima koji jutrom srpskim drumovima hita u beli svet? Ne. Ali kako kaže Mojsilović „definisane su smernice, dati su zadaci…“ Ili, obrnuto, „definisani su zadaci i date su smernice.“ Pomenuo je to više puta, verovatno ne znajući šta mudrije da izgovori. Vučićeva milost se plaća ovako delikatnim izjavama na pres konferencijama, generale.

Nova Demokratska stranka Srbije već niz godina upozorava da će Vučićevo ispunjavanje traženja za takozvanu Republiku „Kosovo“ dovesti u sledećem koraku do otvaranja pitanja državnog statusa Republike Srpske i pokušaja da se Bosna i Hercegovina unitarizuje, pretvaranjem Srpske u tvorevinu bez sadržaja.

Srpski neprijatelji, a nije ih je malo u bližoj i daljoj okolini, neće se zadovoljiti dok se Srbija teritorijalni osakati toliko da liči na neku od minijaturnih evropskih kneževinica. Srpske zemlje su se branile u Republici Srpskoj Krajini, pa na teritoriji Republike Srpske, pa na Kosovu i Metohiji, a sada u Jadru. Za naše protivnike i beogradski pašaluk predstavlja Veliku Srbiju. Toga moramo da smo svesni.

Ovaj trend neće prestati dok se vlast napredne stranke i Aleksandra Vučića ne pošalje u istoriju i dok nacionalno i demokratski politički činioci ne preuzmu državnu i nacionalnu politiku u svoju ruku, i zaustave ovaj pogubni trend rasprodaje sadašnje srpske države i njene budućnosti

Ovaj trend neće prestati dok se vlast napredne stranke i Aleksandra Vučića ne pošalje u istoriju i dok nacionalno i demokratski politički činioci ne preuzmu državnu i nacionalnu politiku u svoju ruku, i zaustave ovaj pogubni trend rasprodaje sadašnje srpske države i njene budućnosti. Vučićevu vlast karakterišu prevara, laž i lična diplomatija kojom se on održava na vlasti već punih 13 godina. Dobar svakom tuđincu. „Brat“ ili „čelični prijatelj“, čak. Međutim, poguban za svakog građanina Srbije. Zbog ovakve politike, i u 21. veku, moramo se boriti za opstanak među narodima i državama koji čine sadašnji svet.

„Vrhovni komandant“ je ponovo posegao za ličnostima koje će razvesti pritisak koji ima na domaćem „frontu“: od studenata i njihovih neispunjenihzahteva, preko pritiska javnosti da se puste neosnovano optuženi aktivisti iz pritvora i povremenog divljanja njegovih pristalica u unutrašnjosti, do demonstracija naroda od severa do juga Srbije.

Nije general Mojsilović veliki besednik. Govori šturo i ponekad se muči sa komplikovanim rečenicama, baš kao i danas Međutim, on nosi uniformu. A to upravo treba Vučiću. Jer Srbi veruju uniformi, makar i Mojsilovićevoj. Ovom malom predstavom Vučić je još jednom pokušao da skrene pažnju javnosti i pomene nekakav non-pejper, pritisak na Republiku Srpsku, tegoban život Srba u južnoj pokrajini.

Sve to Srbi znaju, a sad to čuju od dva nevoljnika, koji su obojica rođeni na Kosovu i Metohiji, Mojsilovića i Dačića. I koji sigurno ne mogu da kroče u zavičaj svojih očeva dok su to što jesu.

(Doktor istorijskih nauka i savetnik predsednika Novog DSS)