петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > „Мека моћ“ Русије у Србији - могућности и перспективе
Политички живот

„Мека моћ“ Русије у Србији - могућности и перспективе

PDF Штампа Ел. пошта
Леонид Решетњиков, Ђорђе Вукадиновић   
субота, 15. новембар 2014.

Међународна конференција "Мека моћ Русије у Србији" (други дан)

- Директор Руског института та стратешка истраживања др Леонид Решетњиков: Руси, Грузијци, Бугари, Срби и Грци су посебна цивилизација - мада то не схватамо. Ми треба да се боримо за наше поимање света. Међутим, одвикли смо се од тога да смо цивилизација која је алтернатива англосаксонској цивилизацији. Наша мисија је да носимо нашу цивилизацију у свет и да предлажемо наш поглед

- Наша мека моћ је да будемо одани принципима православне цивилизације. Ту идеју морамо да имамо на уму када говоримо о утицају Русије. Зашто Срби и Руси лако налазе заједнички језик? Зато што нам је исти корен, са Србима лако налазимо заједнички језик

- Политички аналитирач и главни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић: Неки у Москви сматрају да се Србија неискрено односи према Русији: у предизборним кампањама су сви русофили, а на власти спроводе прозападну политику. Тврде да је Србија као млађи брат који је у лошем друштву, па када добије батине, тада се сети старијег брата и од њега тражи заштиту. Таква слика у Москви постоји и није неоснована кад се погледа понашање српске елите. Али и обрнуто. Србима се понекад чини да рска "мека моћ" или није довољно снажна, или - што је још горе - да није довољно заинтересована за озбиљнији ангажман на пвом простору

- Максим Мишченко: Још Бжежински је говорио да су Словени лоши робови. Запад ће зато прво уништити Србију, па Русију и зато морамо да се удружимо и одбранимо - уз помоћ наше меке и паметне моћи

- Слободан Јанковић: Улога Русије у данашњем свету је да понесе барјак повратка православљу, да брани традиционалну породицу и даје јасан културни образац. Таква Русија је потребна целом свету, а нарочито окупираној Србији

- Никита Бондарев: Мека моћ Русије у Србији је још слаба и мора бити јача, али смо за три године прешли велики пут

Међународна научна конференција „Утицај Русије у Србији - историјски осврт и перспективе меке моћи “, у организацији московског Фонда „Горчаков“ и Српског кода, завршила је дводневни рад разматрањем духовних веза два народа, гополитике на Балкану и начина одбране од меке моћи Запада.

О овим темама су излагали Ђорђе Вукадиновић, Слободан Јанковић, ђакон Ненад Илић, Игор Борисовић Пшеничников и Максим Николајевич Мишченко, а у дебати су учествовали Душан Пророковић, Никита Бондарев и Петар Муљтатули, аутор књиге „Голгота царске породице“.

Специјалан гост је био директор Руског инстирута за стратешка истраживања др Леонид Петрович Решетњиков који је изнео тезу која је уграђена у закључак конференције да је православље посебна цивилизација највиших вредности и да је алтернатива америчко-западњачком концепту потрошачког „европејства“ које девалвира људе на просто материјална, а не духом богата бића.

Зато је циљ и мисија православних народа да на планетарном нивоу шире свој православни концепт - и то не силом, већ меком моћи, указао је Решетњиков.

Организатори конференције у закључцима су навели да је „цео скуп показао да Срби и Руси не заборављају своје братске односе и да се руска мека моћ у Србији не доживљава као испољавање силе већ као једноставан показатељ да наша два народа припадају истој православној цивилизацији и да ту лежи огроман потенцијал у расту руског утицаја у Србији“.

- Русија последњих година активно предлаже руски поглед на свет. У Србији имамо одличну сарадњу са интелектуалцима православног правца и то је главни правац који нас уједињује - поручио је на почетку свог излагања др Леонид Решетњиков, који се скупу у сали Привредне коморе Србије обратио после уводне речи Немање Девића из Српског кода и Игора Борисовича Пшењичникова.

„Ми смо представници источнословенске цивилизације. Међутим, одвикли смо се од тога да смо цивилизација која је алтернатива англосаксонској цивилизацији. Наша мисија је да носимо нашу цивилизацију у свет и да предлажемо наш поглед“, рекао је Решетњиков у указао да ако ми православни то схватимо, Запад нас неће победити.

Говорећи о сусрету са новим америчким амбасадоом у Москви који је познат по томе што направи обојену револуцију где год дође, Решетњиков је испричао ово:

„Он се јако узнемирио што је Русија кренула на Исток. Рекао сам му да нас они гурају санкцијама. Рекао ми је: Ви нарушавате светски процес, морате да будете уз Запад, па сам му испричао да јe и Александар Невски имао избор да се потчини Западу или да сарађује са Златном хордом на Истоку, одабрао је Хорду јер она је од нас хтела само новац, а Запад да уведе своју веру и свој поглед на свет“.

Говорећи о мекој моћи, Решетњиков је поновио да су Руси, Грузијци, Бугари, Срби и Грци посебна цивилизација - мада то не схватамо - и треба да се боримо за наше поимање света.

„Зашто хоће да униште Србију, да Грчку ставе на колена? Не зато што имамо други језик, већ што смо алтернативна цивилизација. Кина није цивилизација, већ сила која копира Запад. Ми ћемо све да учинимо да Србија и Русија носе ватру која нам је предата из Константинопоља и због тога хоће да нас униште“, рекао је Решетњиков, истичући и ово:

Преко Срба је дошао утицај Византије у Русију. Дошла је ћирилица. Зашто ви у Београду не пишете ћирилицом - ви сте је донели у Русију - а ви је сами одбијате. Наша мека моћ је да будемо одани принципима православне цивилизације. Ту идеју морамо да имамо на уму када говоримо о утицају Русије.

Зашто Срби и Руси лако налазе заједнички језик? Зато што нам је исти корен. Са Американцем можемо попити виски, али са Србима лако налазимо заједнички језик.

У Француској сам чуо: Кисинџер је управу - од Руса треба да престанемо да правимо европејце јер то никада неће постати и зато треба да Русију поделимо на 15 држава.

Али ми, и Срби и Руси, морамо да наставимо да бранимо своје ставове и ширимо нашу цивилизацију“.

После Решетњикова, реч је узео Петар Муљтатули (чији је деда био кувар цара Николаја и погубљен је заједно са царском породицом) и изразио задовољство што је његова књига „Гологота царске породице“ преведена на српски језик, као први страни језик на којем се издаје. „Београдска промоција је уприличена уочи сутрашњег откривања споменика императору Николају - човеку кога Запад никада неће похвалити, за разлику од на пример .Лењина. Ова књига је најважнија ствар коју сам урадио јер је страдање цара, страдање целе Русије“, рекао је Муљтатуљл, који је научни сарадник РИСИ.

О изазовима руског утицаја у Србији је нарочито говорио Ђорђе Вукадиновић, указујући да свако побољшање и оздрављење полази од добре дијагнозе.

„Моја дијагноза је да је мека моћ Русије у Србији прилично слаба и неадекватна, иако вњеоватно нема места на планети где су повољнији услови за манифестацију меке моћи Русије - него што је то Србија. Ако говоримо о руској пропаганди у Србији, она је прилично лоша, а некад и контрапродуктивна. Зашто је тај утицај мали? Србија је рубна земља и цивилизацијски и геополитички, није у непосредној зони интересовања и бриге Русије и у критичним тренуцима, када дође до  геополитичко повлачења, онда остаје далеко од непосредне зоне интересовања и утицаја. Међутим, може да се и обрне па да се каже да Србија баш зато што је на граници треба да је занимљивија за руски утицај него неке друге земље“, истакао је Вукадиновић.

Он је указао и да се у либералним руским круговима често потеже аргументација да је Русија већ једном платила готово демографским и цивилизацијским уништењем због тога што је због Србије ушла у рат. То није мишљење које преовладава у Русији, али оно изазива скепсу и дилему у тренутцима када треба одлучније стати на страну Србије. Томе додатно  доприноси и српска елита - у последње две деценије - јер се углавном неискрено односи према Русији: у предизборним кампањама су сви русофили, а на власти углавном сви спроводе прозападну политику. То неке кругове у Москви држи подаље да не изгарају превише у подршци Србији, која се види као млађи брат који се углавном креће у лошем друштву, па тек када добије батине, тада сети старијег брата и од њега очекује заштиту. Таква слика о нама  постоји у Москви и није неоснована кад се погледа понашање српске елите, рекао је Вукадиновић.

Он је критиковао и руску страну која „можда не схвата довољно своју цивилизацијску улогу на нашем простору“ и упозорио да криза деведесетих и ова у коју је сада - не својом вољом - Русија бачена у Украјини могу затворити поглед ка Србији, која је далеко од жаришта у ближем суседству Русије који је тишти. Међутим, овакви скупови служе „управо да се видик Русије не би толико скратио“.

Вукадиновић је указао на парадокс да је у Србији огромна већина проруска, анти НАТО и у доброј мери анти-ЕУ настројена, али да се то не види захваљујући повлачењу меке моћи Русије са Балкана, што чак резултира повременом резигнацијом у русофилским круговима!“

Широки кругови српског становништва долазе у дилему - или је Русија још увек слаба, или је доста незаинтересована за нас? С тим да ово друго има далеко теже последице. У очима просечног Србина, Русија никада није слаба, чак и западњаци у Србији су склони да преувеличавају руску моћ. Зато просечан српски човек закључује да је Русија недовољно заинтересована за руску, односно српску ствар на Балкану и јавља им се осећај напуштености. Сви за овим столом треба да радимо да се тај утисак отклони“, рекао је Вукадиновић.

Као пример недовољне активности Русије у Србији је навео да иако 70 одсто грађана Србије подржава савез Србије са Русијом, а у ЕУ 54 одсто, у српском парламенту ЕУ има 100 одсто подршке, и нема ни једне странке која је евроскептична, али нема ни једне телевизије или велике медијске куће која би то радила, а ипак у јавности постоји подршка од 70 одсто.

Вукадиновић је указао и да је велики проблем и то што они који заговарају ЕУ имају аргумент да је и сама Русија, преко својих разних политичких представника.више пута рекла да "нема ништа против уласка Србије у ЕУ".

Он је оценио и да је у самој Русији било доста заблуда око ЕУ, те да је Русија била превише дефанзивна јер ни сама можда није у пуној мери схватала да улазак у ЕУ значи и чланство у НАТО.

Говорећи о Јужном току, Вукадиновић је упозорио да се Русија задовољавала декларативним изјавама српских политичара да ће ток бити грађен, уместо да својом меком моћи створе амбијент у коме би Јужни ток био нормална и неминовна последица. Овако имамо ситуацију да од власти чујемо реченицу: ми смо мали, договорите се са Бриселом - у преводу са Берлином.

Слажући се у основи са изреченим, Решетњиков је у одговору Вукадиновићу истакао да је могућ и трећи одговор - а то је да у Русији још траје расправа о националној идеји, и да се ни сама Русија још није у идејном смислу у потпуности определила.

„Руски човек без идеје није добар човек, пије, оставља децу, напушта земљу. Унутар саме Русије се одиграва велика борба и то не само на трговима и улицама, већ и међу интелектуалцима.

До 1917. је постојала наша национална источна православна идеја и њом се - а не прагматизмом - управљао Николај Други! Разумите нас да смо ми сваки дан у борби. Мало напора и победиће национална идеја, као на Криму - за два дана. Знали смо да тамо има људи који симпатишу, али нисмо знали да ће тамо бити такав национални подвиг! Сада наш непријатељ ради све да се ми том националном идејом не наоружамо, али ми ћемо то да урадимо“, рекао је Решетњиков.

Максим Николајевич Мишченко је говорио о искуству Русије у савременим методама противљења мекој моћи. Навео је да су Руси тек када су Амeриканци у Украјини довели на власт Виктора Јушченка - прогледали и видели да им је непријатељ пред вратима. Тада се уз подршку Владе појавило неколико десетина покрета, укључујући његов „Млада Русија“, са циљем супротстављања америчкој реализацији обојених револуција.

Како раде САД види се, према његовим речима, на примеру ЕУ.

„ЕУ није суверена, јер САД контролишу градске гомиле које сваког часа могу да улете у дворац и избаце напоље оне који се у њима налазе. Ту градску гомилу је лако повући за собом“, рекао је Мишченко и указао да је и у Србији, на митингу подршке Шешељу, видео да постоји јака енергија коју поседују људи у граду.

Он је објаснио да Американци траже младе људе са одређеном енергијом, привлаче их себи, пакују у своје организације и шаљу на тргове - као Мајдан у Украјини. Управо у томе он види начин како се треба бранити: патриотске снаге треба прве да приђу жариштима те младе енергије - пре него Американци. Конкретно - ако студенти одржавају протест, код њих прво треба да стигну праве патриоте, а не амерички агенти који би преузели ту омладину и „обрадили“ је.

Американци примењују и систем завади па владај - деле нас на црвене и беле, овакве и онакве, али ако се успротивимо том греху и станемо сви заједно, онда ћемо победити непријатеља. То је случај и са односима који ће се развијати између Србије и Русије, рекао је Мишченко и подсетио да је још Бжежински говорио да су Словени лоши робови. Запад ће зато прво уништити Србију па Русију и зато морамо да се удружимо и одбранимо - уз помоћ наше меке и паметне моћи, закључио је Мишченко.

Др Слободан Јанковић је говорио о „Могућностима руске политике на Балкану у свету на размеђи идеја и епоха“.

Мека моћ је, како је рекао, привлачење људи ка себи, посредством културе, а не употреба силе. Американци својом меком моћи праве људе који се своде на животиње и задовољавају само материјалне потребе, а не духовне!  „Деведесетих се руши источни блок и у САД се јављају гласови да САД треба да се окрене самима себи да би живели боље, али зато један Џозеф Нај развија тезу да су Американци нација која је предодређена да води друге и то посредством меке, односно паметне моћи. На власт долази човек демократског интервенционизма  који је напао Србију и Црну Гору, показујући да тамо где не пролази мека моћ, САД спроводе и грубу силу“, навео је Јанковић.

С друге стране, у Русији после падa  комунизма, многи желе „бољи живот“, али после 2007. долази отрежњење, а нарочито после 2008. године и напада на Грузију. После Украјине, и у руској елити долази сазнање да Запад неће остварити њене интересе. Тако, према Јанковићу, долазимо до данашњег доба преласка. Конкретно, западни човек је веровао у прогрес, у овладавање технологијама и све бољи и бољи живот. Међутим, обезбожени народ на Западу схвата да прогреса више нема и да живе све горе - а Бог је остао! Истовремено се спроводи обезбожавање народа -  председник Француске чак неће да држи говор ако је иза њега макар и уметничка слика Исуса Христа.

„Улога Русије у таквом свету је да понесе барјак повратка православљу и хришћанству, да брани традиционалну породицу и даје јасан културни образац. Таква Русија је потребна целом свету, а нарочито окупираној Србији. Таква Русија би била гарант да ово није крај доба, већ само једна од криза у људској историји“, закључио је Јанковић.

Финале конференције је била дискусија, коју је отворио Никита Бондарев коментаришући могућности стварања политичке странке у Србији која би ушла у парламент и заступала патриотске националне интересе.

Он је истакао да „РИСИ три године ради у Србији и на почетку смо били сами, па се појавио Фонд Горчаков, а ово што се ове јесени дешава било је незамисливо пре само шест месеци - посета Путина и војна парада на којој је он главни гост, а Стрижи наступају заједно са српском војском. Одиграла се и светска премијера филма Никите Михалкова, а сада ћемо открити и споменик цару Николају Другом - што је пре само неколико месеци изгледало као фантастика.

Отворен је и Руски експрес на чијем челу је руски новинар Јевгениј Баранов. Дакле, закључио је Бондарев, мека моћ Русије у Србији је слаба и мора бити јача, али смо за три године прешли велики пут“.

Диана Милошевић

(Факти-НСПМ)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер