Početna strana > Rubrike > Politički život > Jedan pogled na predlog Zakona o bezbednosti u saobraćaju
Politički život

Jedan pogled na predlog Zakona o bezbednosti u saobraćaju

PDF Štampa El. pošta
Dragoslav Pavkov   
ponedeljak, 13. april 2009.
Ma koliko da mi je poznato ko vlada ovom državom i ispod čijeg šinjela su izleženi svi ovi "eksperti" i dalje ne mogu da se načudim činjenici da baš sve što im padne na pamet mogu da proture kroz institucije, i da to prolazi bez reakcije onih koji su time najugroženiji. Jednostavno, vladajuća oligarhija građanke i građane (je l' dovoljno politički korektno?) ove zemlje više ne vidi kao bilo kakvu smetnju ili prepreku ostvarenju svojih ambicija, a to je na prvom mestu maksima  UZMI SVE TO TI ŽIVOT PRUŽA. Ovo je očigledno iz predloga Zakona o bezbednosti u saobraćaju koji je usvojila Vlada i pustila u skupštinsku proceduru.

Kao što je poznato, taj zakon je u saradnji sa stručnjacima saobraćajne struke  usvojila Vlada V. Koštunice. Ni tada mi se nisu dopala sva rešenja koja su predložena, posebno povećanje kazni koje su i sad previsoke za prosečnog građanina (naravno i građanku), ali naročito mi smeta potreba da po mišljenju ove Vlade konačnu reč o predlogu zakona treba da da MUP?! Ne znam kako bih drukčije ovo nazvao nego nenormalnim. Postoji li u nekom društvu ili uopšte u prirodi pojava da onaj ko nešto treba da uradi i da za to dobije nagradu (platu) sam sebi određuje način i količinu  rada koji treba da uloži da bi zaradio onoliko kolike su njegove potrebe, osim u službama koje se finansiraju iz budžeta Srbije? Ovde se polazi od potpuno pogrešne pretpostavke da budžetu hronično nedostaje novca, ako ne za plate službenika, a ono uvek može biti veći regres, uvek možemo za svoje d... kupiti mekšu fotelju! Gde su to ovi "eksperti" naučili da kad im zafali novca za bilo šta IMAJU PRAVO DA GRAĐANINU UDARE NAMET? Vezano za ovaj zakon, pretpostavlja se da je građanin tu da plaća, a policija će ubirati novac.  Kod nas se iz nekog razloga misli da onaj ko radi u državnoj službi ima neka posebna prava u odnosu na druge. Na primer, sasvim je "normalno" kad vam treba nešto u opštini, službenici koja tamo radi odneti 100 grama kafe. Kao znak pažnje. Kao da ona od svoje plate ne može kupiti kafu. Isto tako je normalno kad vam policajac kaže kolika je po zakonu kazna za saobraćajni prekršaj da mu ponudite nagodbu "da ne piše". A kazna je već sad tolika da se svakom isplati da crveneći ponudi policajcu mito, kao i njemu da za sebe i kolegu uzme po jednu "crvenu" i da kao "dobar čovek" pusti vozača. Primera radi, kazna za "ćelavu" gumu  (ako stigne do sudije) iznosi preko 6000 dinara. Nova guma prosečnog kvaliteta je 500-4000 dinara. Misli li zakonodavac da taj vozač vozi na "ćelavoj" gumi iz zabave? Ili možda JER NE MOŽE DA KUPI NOVU? Izabrao sam nesrećan primer jer loše gume mogu da izazovu katastrofalne posledice, ali jednostavno to mi je palo na pamet kao primer loše kaznene politike. Vozilo sa lošim gumama se mora BEZUSLOVNO isključiti iz saobraćaja i to tako da vozač ne može biti upućen da ide kući "ali pažljivo", jer baš na tom putu do kuće mu se može desiti nezgoda: na licu mesta se skidaju tablice, poziva šlep-služba, i sve to mu se naplati. A mandatna kazna bi trebalo da bude tolika da pokrije troškove zaustavljanja i pisanja zapisnika. Takav postupak bi bio skuplji za prekršioca, ali bi bio manje atraktivan za saobraćajce. Isto se odnosi na vozila sa lošim kočnicama i uređajem za upravljanje.

Što se tiče vožnje u alkoholisanom stanju, sada se dešavaju slučajevi da vozača koji je "naduvao" 0,5 promila zapišu, predaju sudiji za prekršaje, a njega pošalju kući uz uputstvo "da vozi pažljivo". Pa taj se ne bi ni napio da je hteo da bude pažljiv, a pogotovo ne bi seo za volan u takvom stanju. Takvog vozača treba uhapsiti i odvesti u policijski pritvor na trežnjenje. A vozilo odšlepati na policijski parking. Ovako se dešava da vozača pošalju kući, a on uzme ženin auto pa nastavi tamo gde su ga prekinuli.  Kao što iz prethodnog svako dobronameran može da vidi ja se ne zalažem da razne bahate siledžije za volanom budu amnestirane od odgovornosti, kao ni da na drumu ima mesta za tehnički neispravna vozila; ali se zalažem da se policiji "saseku krila" i da im se onemogući da kao Starina Novak i Deli-Radivoje stoje pored puta i pljačkaju "Turke i trgovce". Takođe, ako nisu u stanju da u skladu sa prilikama na putu procenjuju opasnost neke radnje koju vrši vozač, to pravo im treba ovim zakonom i oduzeti. Na primer, dešava se da postave radar na putu koji je 10 km prav "k'o strela", a gde je ograničenje 80km/h  i zaustave mene koji sam prema radaru vozio 97km/h. Napominjem da se radi o otvorenom putu, van naselja, pri dobroj vidljivosti, o vozilu koje lako prelazi brzinu od 160km/h, ali mi naravno ne pada na pamet da ga tako vozim, dakle o uslovima koji ne opravdavaju nikakvo kažnjavanje. Osim što sam prekršio zakon. Međutim, dok sam čekao da napišu zapisnik, pored nas su prema evidenciji moje supruge prošla 24 vozila kojima je jedva uspela da pročita registarske oznake, dok je nekolicina videći policiju besomučno kočila zanoseći se na putu. Ti što su kočili su svi zaustavljeni i kažnjeni. Na moje pitanje zašto ne zaustavljaju one druge dobio sam bezobrazan odgovor da takva kola imaju vozne osobine sa kojima mogu da voze i trista na sat, kad budem imao takva kola da neće zaustavljati ni mene, i uostalom da gledam svoja posla.

Naravno, ja imam svoje mišljenje zašto su tako selektivni u primeni propisa:

a) Mene su zaustavili jer vozim 20 godina starog golfa, i ako bude po mome voziću ga još toliko jer mi bolji ne treba.

b) One sa "besnim mašinama" nisu, jer ne znaju ko su vozači. To bi mogle da budu kolege, BIA, kontroverzni biznismeni... Policajcima se sigurno ne bi dopala reakcija nikog od navedenih da su eventualno zaustavljeni, pa su mudro odlučili da se dive voznim sposobnostima njihovih kola umesto da ih po zakonu zaustave. Pogotovo što ni lica sa službenim legitimacijama ne bi smela kršiti saobraćajne propise ako im vozila nisu opremljena odgovarajućim signalnim uređajima.

v) Ove koji su kočili su zaustavili jer je iz njihovog ponašanja očigledno da se zbog nečega plaše policije, i da će kao takvi lako pristati na svaki dogovor.

Znači, ako saobraćajac nije sposoban da iz nekog razloga kazni prekršioca, to pravo mu treba ODUZETI tako što će mu se propisati da prekršaj evidentira, preda organu za prekršaje, a ovaj bez rasprave ali procenjujući opasnost prekršaja za bezbednost učesnika u saobraćaju izriče odgovarajuću kaznu i šalje je  prekršiocu poštom. Ovim bi se smanjila korupcija jer policajac po zakonu ne bi smeo da od vozača uzima novac. Bilo kakvo uzimanje novca ne bi moglo da bude ništa osim korupcije. Sa druge strane ovim bi se postiglo da građani plate kaznu a da pri tom ne izostaju s posla ili od svojih drugih aktivnosti, jer bilo kakva rasprava kod sudije za prekršaje nema smisla pošto iz meni nepoznatog razloga oni veruju isključivo policiji. U slučaju da građanin ima razlog da veruje da je u pravu i da ne treba da bude kažnjen, može da odbije plaćanje, obavesti sudiju i traži da se zakaže rasprava.

Posebna priča su saobraćajci koji ometaju saobraćaj. Treba zabraniti sve vrste "rutinskih" kontrola, osim u slučajevima vanrednog stanja, potere za kriminalcima i sl. Rutinsko kontrolisanje je UGROŽAVANjE LjUDSKOG PRAVA NA SLOBODU KRETANjA. To su ukinule mnoge zemlje, a većina ga nikad nije ni imala  jer nisu htele da nose "epitet" policijske države. Naša s tim očigledno nema nikakav problem. Možemo je zvati kako hoćemo, sve dok plaćamo.  Pošto već prema nekim svojim procenama zaustave vozilo, znači bez vozačevog prekršaja, očajnički se trude da nađu razlog da ga kazne i prosto skaču od sreće ako vam fali sijalica za poziciono svetlo, ili zihernadla u priboru za prvu pomoć. Ako nemate sajlu za šlepanje – nema šanse da izbegnete kaznu.

Šta, na primer, mojoj ženi znači što ima rezervne sijalice ako ih ne zna zameniti? Ako je zakonodavac hteo da obezbedi da sva vozila budu pravilno osvetljena, mogao je da propiše da vozači imaju pored vozačke dozvole i sertifikat o završenom autoelektričarskom kursu, kao i obavezu da se svakih, recimo, 10 km zaustave  i provere rade li sva svetla.

Dakle, bilo kakva uznemiravanja vozača koji voze u granicama propisa treba zabraniti, a ako naprave saobraćajni prekršaj tada im pregledati svu opremu (i sijalice) kao i tehničku ispravnost vozila, sve to evidentirati i uredno kazniti na način kako sam to već opisao. Ovako bi se učesnici u saobraćaju komfornije osećali što bi sigurno diglo i nivo saobraćajne kulture.

Pre neki dan hrvatski mediji su objavili da na putevima u Hrvatskoj ima preko 200 000 neregistrovanih vozila. Ali  njihova policija nije krenula u "akciju" da zaustavlja svako vozilo na putu da bi  vozaču prekontrolisali isprave, već su objavili da će vozila sa isteklom registracijom oni odjaviti, to naplatiti od vlasnika i naravno kazniti ga za vožnju neosiguranog i neregistrovanog vozila. Ugledajmo se na njih. Dvesta hiljada ljudi u Hrvatskoj je prilično sigurno da ih ako voze u skladu sa propisima policija neće ni zaustavljati, pa samim tim ne može ni znati da je njihovom vozilu istekla registracija. A to je valjda važnije za bezbednost saobraćaja nego da policijska kasa bude puna. Ili je u našem društvu naj važnije da policijska kasa bude puna?!

O obaveznom vezivanju pojasa ovom prilikom ne bih da me neko ne proglasi za ekstremistu, pošto sam i njegov protivnik, mislim kao obaveze.

Vozače bicikala i pešake takođe treba prisiliti na poštovanje propisa kao i vozače.

Nadam se da će ovo izazvati neke komentare, pa da pokušamo da dobijemo dobar zakon.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će na referendumu 16. januara biti usvojene izmene Ustava?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner