понедељак, 16. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Божидар Ђелић тражи смењивање Кацина
Политички живот

Божидар Ђелић тражи смењивање Кацина

PDF Штампа Ел. пошта
Светлана Васовић-Мекина   
субота, 31. мај 2008.

После последњих иступа известиоца за Србију и посланика Словеније у Европском парламенту Јелка Кацина, када је похвалио као „историјски догађај” то што је у седишту ЕП „први пут” пуноправно истакнута застава „независног Косова”, потпредседник владе Србије Божидар Ђелић најавио је данас да ће службени Београд затражити Кациново смењивање са образложењем да нема избалансиран и уравнотежен приступ према Србији.

Да подсетимо, Кацин је јуче у изјави Танјугу поздравио дводневни скуп делегација Европског парламента и Скупштине Косова у Бриселу, као „још један корак ка интеграцији Косова и његовом међународном признању”, а на питање да ли тим актом Европски парламент признаје независност Косова, одговорио је потврдно: „Тако је, да”.

„И за Косово има места у ЕУ и противим се да га било која држава, укључујући Србију, блокира на његовом путу ка Унији”, осврнуо се Кацин у свом карактеристично заједљивом тону на протест министра Јеремића упућеном ЕП, преноси СТА.

„Питање Косова и Метохије је од првокласног значаја за нашу земљу и жао ми је што неки функционери Европске уније томе прилазе са великом дозом лежерности”, изјавио је Ђелић на међународној конференцији „Љубљанска агенда за нову фазу у процесу стабилизације и придруживања”, која се одржава у Београду. „Имамо право да захтевамо да се институције ЕУ према нама односе као и према осталим земљама”, истакао је Ђелић оценивши истицање заставе Косова у срцу европског парламентаризма као недипломатски и нелегалан чин. Ђелић је додао да се питање статуса Косова и Метохије може решавати само у Савету безбедности УН, а не у Европској унији.

Кацин је у словеначкој јавности још из раних деведесетих година прошлог века познат као политичар ненаклоњен Србима, утолико је било веће изненађење када је управо он постао извештач који је требало да обавештава Европски парламент о напретку Србије у приближавању Европи. Да подсетимо, Кацин је током „десетодневног рата за Словенију”, јуна 1991, обављао функцију министра информисања у тадашњој Демосовој влади, а много година касније признао је љубљанским медијима да је тада прорачунато износио лажи о акцијама противника како би придобио наклоност светске јавности на страну Словеније, а опањкао ЈНА. Пропаганда му је ишла од руке – изазвао је стрку међу страним дописницима када је усред „ратног метежа” јуна 1991. одржао конференцију за новинаре у „Цанкарјевом дому” на којој је демонизовао Београд оптуживши ЈНА да баца касетне бомбе на цивилне циљеве у Словенији, тврдећи да је то строго забрањено у свету (што није било истина, тада).

Када су недавно шефови дипломатија Словеније Димитриј Рупел и Француске Бернар Кушнер у име актуелне, односно будуће председавајуће ЕУ лансирали идеју о могућности да Унија грађанима Србије одобри бесплатне визе, огласио се Кацин, изјавом да држављани Македоније имају исто толико права колико и Срби, ако не и више, да добију бесплатне визе за улазак у земље Европске уније.

Током једне од протеклих криза у БиХ огласио се у „Дневном авазу”, где је укорио политичаре из Сарајева да су „прокоцкали хисторијску прилику” и да „гурају БиХ у пакет са Србијом и у самоизолацију”...

Јелко Кацин је у Словенији познат по специфичном односу према Србији као „словеначком клијенту”; демонстрирао је то у ставу, изреченом новинарки „Политике” на маргинама конференције о ратним злочинима, да је аутизам Србије једнак ономе као када би муж, да напакости жени, одсекао себи ону ствар. (Кацин је ту употребио термин који почиње првим словом његовог презимена.) Излив примитивизма словеначког званичника пропратили смо тада коментаром да „нас Кацин не подсећа на праве европске вредности”, већ „на чињеницу да у европским институцијама седе људи који на Србију гледају кроз визуру својих старих предубеђења”. Тада то није пробудило никога од политичара у Србији. Требало је да Кацин „забије прст у око Београду” и поздрави вијорење заставе Косова у Европском парламенту, па да представник српске владе затражи Кацинов одлазак са места на коме се нашао.

Али није Кацин стрелице Београду слао само из окружења, већ је то чинио све време мандата. Тако је октобра прошле године приликом расправе о напретку Србије уочи парафирања Споразума о придруживању и стабилизацији, Кацин упозоравао Европу (у вези са хашким условом) да не сме да „зажмури ни на једно око због Срба”. ССП је упркос Кацину тада ипак парафиран, а он се онда умешао у расправе код куће које су подстакли словеначки привредници у страху за безбедност својих разгранатих послова у Србији. На тему колико брзо Словенија треба да призна Косово (учинила је то већ 5. марта), Кацин је тврдио да би словеначка политика према том питању требало да буде „принципијелна, а не жртва неких интереса”, чиме је желео да окуражи признавање Косова, без обзира на мњење шачице бизнисмена. Исти Кацин је после напада САД на Ирак, рекао да је Словенији жао што је дошло до тога, али да је најважније да словеначка предузећа тамо дођу до послова. „Духовни обрт достојан самог Дрновшека,” описао је тада један коментатор метаморфозу Кацина као политичара, јер је у непуних годину дана успео да сахрани некада највећу и најјачу партију словеначког левог центра (либерали – ЛДС).

Кацин је у више наврата цинично коментарисао српску памет, чојство и јунаштво. Између осталог, 21. новембра, према извештају СТА, изјавио је у Бриселу после тадашњег неуспелог круга преговора о будућем статусу Косова између Београда и Приштине, да су „преговори о Косову само потрага за начином да српски политичари сачувају достојанство”, уз примедбу којом је српске политичаре, одреда, извређао за кукавичлук: „Нема политичара у Србији који не зна да ће Косово бити самостално. Али нико нема храбрости да би то јасно рекао српској јавности”.

У свом карактеристичном стилу, на Ђелићеву изјаву реаговао је опаском да српски министар није надлежан ни за српску, а камоли за Европски парламент.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер