понедељак, 26. фебруар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Без Динкића се не може?
Политички живот

Без Динкића се не може?

PDF Штампа Ел. пошта
Бранислав Костић   
понедељак, 29. јул 2013.

Без Млађана Динкића се не може. Сада, када су Уједињени региони ''преломили'' и сагласили се са коалиционим партнерима да се неизостивно мора наставити с ''реформским'', ''про-европским'' и ''антикорупцијским'' путем, путем без алтернативе, недвосмислено је јасно која је и каква улога лидера УРС-а, с којом се недвосмислено саглашавају они који су 2.000. године били с друге стране барикада.

Реч је, пре свега, о социјалистима и, наравно, премундуреним радикалима – напредњацима. Изузимајући чињеницу да су др Војислав Шешељ и шачица ортодоксних радикала остали на устаљеним позицијама, сви други који чине језгро актуелне власти, проевропски оријентисане, али окренуте, како веле и истоку и западу, до јуче су били огорчени непријатељи, декларисани евромрзци, а данас су ''угледни'' и еуропски оријентисани грађани Србије, која је на коленима. Једино је, тих преломних година, ''Великог октобра'', у време када се некаква прва ововековна плишана и офарбана револуција догађала, и на мала врата доводила оне које су се ''заклели небу и земљи'' да ће уништити Србију (уз подршку Немаца пре свих, али не мање заслуга припада и многим другима из еуропског ешалона, али и Американцима, штавише) Динкић са својим саборцима окупљеним око ДОС-а био за ово што нас данас, полако али сигурно сустиже. Зато и не чуди његова ''спремност'' да остане у ''првим борбеним редовима'' са својим до јуче крвним непријатељима и идеолошким неистомишљеницима. То је и једини начин да нас све заједно, а мимо воље огромне већине обманутог и заведеног народа, уведе у ''свет благостања'', у Европску унију. Управо у ону асоцијацију која недвосмислено посустаје, која је централизованија и мање демократска од многих земаља овог света, и у којој има чланова првог, другог и иних редова...

Зар се недвосмислено не потврђује чињеница да нас актуелна елита, у континуитету, од 2000. године, убеђује да ће овом народу препород донети странци. Зар се страним инвеститорима, који се руководе само и искључиво интересима, не дају баснославне паре за отварање сваког радног места. И зар се наш радник не експлоатише, зар не ради за багателно малу плату, зар већина тих запослених у фирмама странаца није остала без елементарних права, социјалних, синдикалних, оних права која произилазе из рада и Устава. И коначно, зар профит који те фирме остваре не иде у земље одакле долазе тзв. инвеститори. Смедерево је најочигледнији пример, а тим путем ће данас, сутра, кренути сви страни инвеститори, којима смо ми отворили, и финансирали парама нас самих, радна места. Од Крагујевца, Инђије до Ваљева... Економија је сурова, а капитал, па то је говорио још давно Маркс (а данас га помињу више него икада, као да је не дај Боже – умро!!!) руководи се само и искључиво интересом.

Емоције и алтруизам остављене су неким другима, некима који се баве хуманитарним радом и који, одавно, из све снаге запомажу и моле тзв. нашу елиту, политичку пре свих, да тако, капом и шаком помаже наше привреднике, мале, средње и велике. Наравно, међу тим и таквим привредницима нашим има много оних који су богатство згрнули преко ноћи, уз подршку пријатеља с Запада, али и политичара који деценију и више владају овим просторима, који су приватизовали, што се приватизовати не може, и који су постали као Крез богати за пар година (а ни трули капиталисти богатство нису стицали за пар година већ генерацијама).

С банкама, прича је иста. Динкић је кумовао и довођењу страних банака (наше банке готово да не постоје у Србији) које нам данас нуде ''сјајне'' потрошачке и кеш кредите, по каматама безобразно високим. По каматама које су највише у свету и које у њиховим домицилним земљама не би прошле ни кроз прозор, а камоли на велика врата. Довео нам је банке које не поштују клијенте, које их обмањују, отимају и зарачунавају шта и како им се ћефне. И успут, онако ноншалантно као да то није ништа, уништио са својим сарадницима из борбеног ешалона 2000, а и актуелне власти, готово све институције, од којих су остале само љуштуре и рушевине...

Ето, зато Млађан Динкић треба да остане. По сваку цену. Па и да жртвује пола ''свог'' министарства, може бити и неку госпођу министарку из УРС-а, и то наравно ''за наше добро''!

Србијом дакле кружи баук - баук УРС-а, али и нове тзв. елите која недвосмислено ради све у корист наше штете, која пружа руке и моли, која се извињава, одустаје од тужби, нуди новац да страни инвеститору дођу у Србију и покупе кајмак, или бар оно што је остало, а све за мрву власти и шаку сребрњака. Приче о земљи среће и благостања, када се закорачи и уђе у ЕУ, нису више ни за малу децу. Ако се, неким случајем и деси да нас стварно приме у ту ЕУ – бићемо тек ружно паче, обесправљени, зауздани и на маргинама. А све што, евентуално добијемо, стоструко већом ценом већ плаћамо, а тек ћемо плаћати. Првенствено плаћамо - уништавањем националног бића, прихватањем прекрајања историје, губљењем идентитета, територије, националног богатства... Наша тзв. елита требало би да схвати да је све то превелика жртва за улазницу у тамо неку имагинарну заједницу ''равноправних народа''. Јер, ми смо већ сада, а засигурно ћемо и бити - мање равноправни од рецимо, Немаца, Француза, па и наших комшија Хрвата. Светиња коју наша ''елита'' приноси на олтар ЕУ већа је од свега, а светиња је достојанство и државност за које и коју су се вековима борили наши преци. 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер