Aleksandar Vučić je u pravu - SRBIZA uskoro dolazi na vlast u Srbiji

U obraćanju naciji preko „Nedeljnikaˮ Aleksandar Vučić je izrekao jednu veliku istinu: vladajući režim ne može smeniti bankrotirano i kriminalno „žuto preduzećeˮ, već – kako Vučić kaže - „stranke desne orijentacije, desne u nacionalnom smisluˮ. Vučić najpre ne imenuje koje su stranke u pitanju, ali onda prepričava razgovor sa svojim sinom koji ga obaveštava da su u njegovom razredu jedva 3-4 učenika za SNS, niko za „žuteˮ, a svi ostali – računajući i Vučića Mlađeg – srpski nacionalisti koji su za „1389, radikale, Dveriˮ. Ovom izjavom Vučić, koristeći svoga sina, samo pokušava da – sa jedne strane - drži poslednju kopču sa patriotskim biračkim telom, ali i da – sa druge strane – dovede u pitanje narastujuću snagu Patriotskog bloka koji jedini predstavlja istinsku opozicionu alternativu u Srbiji danas. 

Ono što je ovde, međutim, ključno jeste Vučićevo objašnjenje zašto on vidi opasnost u tzv. desničarskim strankama, što je zapravo prava poenta čitave ove sladunjave priče: „Veoma sam uplašen za ta najlakša rešenja koja ljudima deluju najjednostavnije i najlakše, a ustvari su uvek za zemlju najteža, i mnogo veća opasnost... Ako mogu da bude otvoren i iskren, mnogo veća opasnost su te desničarske stranke... a sa vrlo nejasnom ili nepostojećom ideologijom ili pristupom u ekonomiji...ˮ.

Ovim je Aleksandar Vučić prvi otvorio novu izbornu kampanju u kojoj će mu glavni rival biti upravo rodoljubive političke opcije koje čine Patriotski blok.

Čega se plaši Aleksandar Vučić?

Pre svega, da se razumemo, Aleksandar Vučić i SNS su godinama unazad poznati po tome što nemaju nikakvu ideologiju, odnosno „nastupaju sa vrlo nejasnom ili nepostojećom ideologijom ili pristupom u ekonomijiˮ. Još uvek – uprkos svim pokušajima - nije utvrđena razlika između programa SNS i DS. Jedino što se sa sigurnošću može utvrditi jeste da SNS predstavlja vrhunac vladavine DOS-a od 5. oktobra 2000. do danas i da je osnovna karakteristika ove vladavine neoliberalna ekonomska doktrina koja nas je dovela do ogromnog zaduživanja države, uništavanja domaćeg bankarstva, srozavanja dinara za račun stranih valuta, rasprodaje prirodnih i privrednih bogatstava, ukidanja carina na uvoz strane robe i ubijanja konkurentnosti domaće robe...

Za razliku od SNS – Pokret Dveri ima veoma preciznu ideologiju koja kaže da u našem društvu i državi porodica treba da dođe na prvo mesto i da svi državni i društveni poslovi treba da budu stavljeni u funkciju porodice, a ništa protiv nje. Pored naših opštepoznatih rodoljubivih stavova protiv ulaska Srbije u EU i NATO, za očuvanje KiM u sastavu Srbije i čvršću saradnju sa Rusijom, o očuvanju nacionalnog identietat i pojačavanju brige za Srbe u regionu i rasejanju, porodična politika je glavna tačka našeg razlikovanja u odnosu na vladajući režim.  I, ono što je danas apsolutno najvažnija razlika između nas,a to je „pristup ekonomijiˮ. Naš pristup je ekonomski patriotizam – vrlo je postojeći, jasan, realan i argumentovan, i predstavlja potpunu alternativu pogubnom Dinkićevom ekonomskom modelu koji je Vučić nastavio.

Dveri predlažu:

1. Umesto ekonomski štetnog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU – prekinuti pogubni put u EU po svaku nacionalnu cenu i okrenuti se Evroazijskom ekonomskom savezu i strateškoj saradnji sa Rusijom;

2. Umesto podrške stranim investitorima iz državnog budžeta – subvencije domaćoj privredi i poljoprivredi;

3. Umesto daljeg zaduživanja – pregovori o otpisu nelegitimnih dugova prema Svetskoj banci i MMF;

4. Umesto stranih banaka sa najvećim kamatnim stopama u Evropi – osnivanje domaće, državne Razvojno-investicione banke, koja bi po povoljnim kamatnim stopama ulagala isključivo u domaću privredu i poljoprivredu;

5. Umesto kredita indeksiranih u stranim valiutama – prebacivanje svih kredita u domaću valutu i kompletna dinarizacija našeg tržišta;

6. Umesto platnog prometa u stranim bankama – vraćanje SDK i državnog platnog prometa u državne ruke;

7. Umesto prodaje jedinih preostalih strateških prirodnih iprivrednih bogatstava (Telekoma, EPS-a, poljoprivrednog zemljišta, izvora čiste pijaće vode, rečnih tokova, rudnika...) - njihovo stavljanje u funkciju domaćeg privrednog razvoja;

8. Umesto nezaštićenog domaćeg tržišta – podizanje carinskih i vancarinskih zaštitnih mera prema uvozu strane robe i podsticaji za svu domaću industriju i malu i srednju privredu koja proizvodi zamenu za stranu robu;

9.  Umesto privatnih izvršitelja koji otimaju porodične domove prezaduženim porodicama koje ne mogu da plaćaju svoje dugove jer su ljudi ostali bez posla u pljačkaškim privatizacijama – donošenje Zakona o zaštiti prezaduženih porodica kojim im se otpisuje deo dugova, štiti pravo na porodični dom i reprogramira ostatak duga za trenutak kada budu ponovo platežnosposobni da ga vraćaju;

10. Umesto prekobrojnih i monopolističkih stranih trgovinskih lanaca – obnova domaćih poljoprivredno-industrijskih kombinata i zadruga koji su imali čitav lanac od proizvodnje preko prerade do trgovine osnovnim životnim namirnicama, a sav njihov profit ostajao je u Srbiji;

11. Umesto sadašnje loše poreske politike - uvesti progresivno oporezivanje kojim se oni boljestojeći oporezuju više, a siromašniji manje;

12. Umesto lažne borbe protiv kriminala i korupcije - doneti Zakon o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna od 1989. godine do danas, i oduzetiim svu nezakonito stečenu imovinu.

I Aleksandar Vučić odlično zna da smo u pravu i da je ovo jedini ekonomski model koji Srbiju može da zaustavi na putu u propast. Ovo isto zna i svaki ekonomista i privrednik u Srbiji, samo je pitanje ko ovo sme da kaže i uradi, a da nije ucenjen ili uplašen od stranih i domaćih centara moći. Bez obzira na to, svima je jasno da je ekonomski patriotizam jedino rešenje za Srbiju: interesi stranaca moraju biti potisnuti u drugi plan, a na prvo mesto mora doći domaći ekonomski interes.

Razumljivo je zašto se Vučić ježi od ovog programa – zato što dobro zna (a po sopstvenom priznanju to mu pokazuju i istraživanja javnog mnjenja u koje samo on ima uvid) da SRBIZA, kao svojevrsna Srpska Siriza, nesumnjivo dolazi na vlast u Srbiji nakon sledećih republičkih izbora. Iz jednog prostog razloga: neoliberalni ekonomski model je mrtav i vodi nas u kompletan bankrot, i na njegovo mesto mora doći ekonomski patriotizam. Još više se od ovoga plaše stranci koji će sada „dizati iz mrtvihˮ i Pajtića, i Tadića, i Živkovića, i Čedu Jovanovića, i izmišljati brojne druge nove prevare na srpskoj političkoj sceni - samo da zasene dolazak patriotske alternative. Ali, to je nemoguća misija – SRBIZA nezaustavivo dolazi.

Autor je član Starešinstva Pokreta Dveri.