Smešni su istorijski argumenti, koje ponekad koriste „autonomaši“, povodom toga da su se u Vojvodini uvek uvažavale različitosti i da je vladao međunacionalni mir. U stvari, radi se o potpuno obrnutoj situaciji.

Prozivke i prepucavanja su naglo prestala, možda zato što su shvatili da im dalja prozivka može naneti samo obostranu štetu, ili se radi samo o prikupljanju snage za novo iznošenje prljavog veša.

Da li smo spremni da hrabro, odlučno i naučno odgovorimo na nepravde, uvrede i ponižavanja naroda kome pripadamo? Moramo se trgnuti iz pospanosti i moramo se odupreti sistemu diskriminacije.

Sudija Teodor Meron kao predsednik žalbenog veća u slučaju Šešelj potpisuje 2004. godine odluku u kojoj prihvata žalbu tužilaštva. Tačnije, prihvatio je netačnu tvrdnju da je u Vojvodini bilo oružanih sukoba.

Nakon ovakve presude, a imajući u vidu sve što se prethodno dešavalo vezano za taj sud, minimum minimuma kojeg vlada može da uradi je, ne da smanji, nego potpuno zamrzne saradnju sa Hagom.

Nije suvišno zapitati se čiji je to aranžman da uvažena gošća ovog puta ne pređe reku Savu i ne kroči na tlo Šumadije a Predsedniku Republike onemogući da, kao njegov prethodnik, primi uvaženu gošću u svom zvaničnom sedištu i to u odvojenu posetu.

Vreme je da se shvati da nijedna politička opcija, pa ni EU, nije bez alternative, pa tek onda da se razgovara o statusu za KiM. Za neke zemlje i Tačija pitanje je rešeno, za druge zemlje, uključujući Srbiju, nije rešeno. Rešiće se kada se ispoštuje Rezolucija SB 1244.

Nije li Čeda na "lokalu" isto što i Toma Nikolić na nacionalnom nivou? Nisu li i aktuelnog predsednika države svojevremeno prozivali zbog nepismenosti, seljačkog vokabulara, učešća u ratu (sic!) - a sada im se "duhovitost" obija o prihode? "Jači - tlači". Oh, kako evropski.

Da li će ova stranka unutrašnju krizu posle izgubljenih izbora da rešava kozmetičkim kadrovskim promenama na vrhu stranke ili katarzom? Najozbiljniji pretedent za tron, gradonaćelnik Beograda ne nudi ništa novo sem menadžerskih sposobnosti i naglašenog makijavelizma i populizma.

Za eu-skeptike ova pomalo zlurada pa i cinična izjava je dobrodošla, ali ne i za Brisel i Berlin, glavne protagoniste očuvanja i jačanja političke, ekonomske i bezbednosne tvorevine najvećeg broja evropskih država. No, uslediće, uveren sam, nove izjave „udvaranja“ istoj toj EU.