U Briselu je saopšteno da se srpska delegacija po završetku pregovora sa Kosovarima, zaputila u štab NATO-a, gde će se razmatrati pitanja odsustva srpskih oružanih snaga u severnom delu Kosova i garancije za bezbednost kosovskih Srba.

Što se Sporazuma tiče, on je bolji od Ahtisarijevog plana makar u delu koji se odnosi na pravosuđe jer se Srbima nudi Apelacioni sud koji će odlučivati o svim primedbama i pokušajima revizija opštinskih odluka od strane centralne vlasti.

U stručne, biohemijske, stvari se mešati neću, niti ću osporavati nalaze stručnjaka, da aflatoksin jeste u izvesnoj meri toksičan odnosno štetan. Ali ću zato, na ovom mestu, napraviti jedan mali advokatski ogled, odnosno analizu propisa koji pominju aflatoksin, zajedno sa još nekim drugim supstancama.

Ali gospođo ministar, iz ove zemlje odavno odlaze i prosečni. Glavom bez obzira i gde ko stigne, samo što dalje odavde. Pa da Vas pitam kad smo već tu: Ko će da leči ovaj grbavi narod ako svi lekari sa prosekom većim od 7,00 odu u kojekakve Emirate, Norveške, itd?

Odgovor je jasan, iako je isto tako jasno da je nemoguće zabraniti ga, kao što je nemoguće unapred znati ko će da ga zloupotrebi. I baš zbog toga, opasno je davati oružje bilo kome. Pre nekoliko dana,u isto vreme kad i u Ivanči, u SAD su se desila dva slučaja sa oružjem.

Jer kad Bojan Pajtić kaže da će skupština u sredu usvojiti, bez da se to nalazi na dnevnom redu, a niti jedan od poslanika ne zna sadržinu Deklaracije, onda je sasvim izvesno da će se ovih dana u Banovini mnogo kafe i kisele popiti, u cilju sastavljanja što deklarativnije deklaracije u cilju izazivanja pokrajinske i republičke sikiracije.

Ovde je bilo puno sudbinskih momenata i prelomnih trenutaka, a Srbija je ipak nekako preživela sve njih, nije doživela propast koja se prognozirala. I to bez ijednog prijatelja sa zapada, koji nikada i nisu bili brojni.

Nedvosmislena je činjenica da veliki deo građana Srbije smatra da ne treba prihvatiti secesiju Kosova, a naročito ne njegovo priznanje zarad bilo kog cilja i to iz državotvornih, patriotskih, ustavobraniteljskih i sličnih razloga.

To se odnosi ne samo na njega već podjednako na njegovu destruktivnu stranku, čija se ukupna ideologija svodi na razbijanje države kao uvod u sledeću fazu njene propasti. Program stranke sadržan je u njenom nazivu.

Teško je na mapi sveta pronaći zemlju koja je toliko dozvolila stranom faktoru da se meša u njene unutrašnje poslove kao što je to današnja Srbija. Šta više, svojim ponašanjem to mešanje još i podstičemo i mazohistički ga primamo.