I ovaj režim je pokazao da neće prezati od unižavanja i uništavanja jedne mnogo važnije institucije- zapravo jedine preostale srpske kredibilne institucije – Srpske pravoslavne crkve. Kada se SPC usprotivila Briselskom sporazumu, na svetlost dana su izvučene optužbe protiv jednog vladike.

U maju 2013. isti ti nacionalni legalisti nagovaraju Srbe sa severa KiM da pred Ustavnim sudom iskoriste tu odredbu i ospore briselski sporazum. Ovaj put odustaju od referenduma, jer je očigledno da se većina građana Srbije okrenula progresu i normalizaciji stanja u Srbiji i oko nje.

Sem toga da će ga tapšati po ramenu u Briselu, šta je predsjednik Nikolić postigao svojim, u ime naroda, izvinjenjem ? Da li će nakon ovog samoponiženja doći do izmirenja i normalizacije odnosa između dva bivša naroda, tj. dva naroda iz bivše zajedničke države?

Pogledajte na kartu – Kalinjingrad je 1100 km daleko od Moskve, a Kalinjingradska oblast, deo Ruske federacije, se sa Rusijom „ne graniči“ i takođe je okružena EU i NATO zemljama. Savezništvo sa prijateljima, naravno, ne isključuje saradnju sa ostalima.

Ali najzanimljivije od svega je nedostatak većih reagovanja na njegovu formulaciju i pomen ,,klečanja'', čime je sam nametnuo poređenje sa Brantom. Srbija ni u jednom istorijskom momentu nije ličila na Nemačku Trećeg Rajha, i svako takvo poređenje je krajnje zlonamerno, a pristajanje na takvo poređenje je ili glupo ili politički nepismeno.

Sve i kada bi Srbi želeli da poslušaju vladu Srbije da prihvate ono što je ona obećala u Briselu, to je nemoguće sprovesti bez teških lomova, čak i unutar porodica. Iz ove nakaradne odluke vlade, rađa se mnoštvo životnih problema. 

Zato ovo nije samo akt nepotrebne i dobrovoljne kapitulacije, nego i jednog besmislenog samoponiženja, odnosno, neka vrsta veleizdaje. Čin zbog kojeg će ova generacija Srba odgovovarati i stideti se i pred precima i pred potomcima.

Insistiranje na fantomskom datumu za dobijanje isto tako fantomskih pregovora sa Briselom sa neizvesnim rezultatom dovoljan je pokazatelj kakav kurs zauzima Vlada Srbije. Predsednik Nikolić je nastavio sa politikom izvinjavanja bivšeg predsednika Tadića i zaista ovu vlast ništa ne razlikuje od prethodne.

Kriza koja je dostigla tačku neizdržljivosti otmicom Kosova i Metohije i zahtevom da mi na to dobrovoljno pristanemo, odraz je opšte obezglavljenosti i malaksalosti duha, a kod mnogih, nažalost, i sloma odbranbenih mehanizama.

Cilj ovog teksta je kratko podsećanje na državu sa kojom se možda ponajpre možemo porediti po svim relevantnim faktorima, a koja takoreći upravo prolazi kroz briselsku EU kapiju. Reč je o Hrvatskoj.