Tokom same predsedničke kampanje Aleksandar Popović je obilato zloupotrebljavao ime nekadašnjeg predsednika stranke Vojislava Koštunice da bi preskočio famoznih 1%. Ipak ni to mu nije to nije bilo dovoljno da bi taj rezultat ostvario.

Dokument, nazvan još i "Tiranska platforma", izazvao je niz kontroverzi zbog činjenice da su se lideri albanskih stranaka prethodno sastali u Tirani pod pokroviteljstvom premijera te zemlje Edija Rame. Dokument objavljujemo u celini.

 Poseban problem je što opozicija više nema uticaj u dubini društva. Ona je marginalizovana i nema jakih lokalnih predstavnika,a ostala je i bez ozbiljnije infrastrukture, iako se uporno poziva na snagu svoje organizacije, koja je u poslednjim godinama iščilela sa gubitkom političke moći i vlasti.

 Predsednica biračkog odbora na biračkom mestu broj 81 u Zemunu, gospođa Nada Ilić, mi je podmetnula da potpišem zapisnik koji se potpisuje na kraju. Potpisivanje toga pripisujem svom neiskustvu, jer sam se tog jutra najmanje nadala ovakvom epilogu. Očekivala sam da ćemo zapisnik potpisati i ujutru – na otvaranju, i uveče – na zatvaranju biračkog mesta

Vrhovna zakonodavna vlast je u potpunosti dezavuisana tako što je parlamentarni rad odložen na određeno vreme dok se ne završe izbori i uspostavi otvoreni autoritarni naprednjački poredak. Radi se o lako uočljivom srazu između ova dva državna sistema, jednog  skrivenog i drugog koji prepoznajemo u svakodnevnom političkom i društvenom životu. 

 Mogu li ovi izbori da promene nešto ili bar da otvore proces izlečenja bolesnog organizma zvanog Srbija? Bez hirurškog reza i odstranjenja onoga što je maligno, šanse neće biti. Izbori su prilika da se krene i napravi prvi u nizu koraka, a dug je put do oporavka.

Politički program koji iznosi Aleksandar Popović je po sistemu „ni ribe ni devojke“, „niti smrdi nit’ miriše“, „ni voda, ni vino“ sa glavnim ciljem da kritika prema postojećem režimu bude blagotvoriteljna. On se karateriše, njegovim sopstvenim rečima kazano, da se on ne bori za promenu vlasti, već željom za promenom politike. Ako je tako, a tako jeste, zašto se Aleksandar Popović uopšte kandidova? Pa upravo zbog tih 1%.

Strah na naše oči nestaje, kopni i oslobođeni duhovi se preobražavaju u oličenja hrabrosti. Nešto što skoro nismo videli na licima napaćenog i izmučenog naroda. I što je još važnije, on je još jedini koji može da na političkoj sceni razreši najčuveniji Gordijev čvor - aktiviranje okorelih apstinenata.

Što se Aleksandra Vučića tiče verujem da će u vremenu koje je pred nama on postati ružna prošlost u sećanjima Srba i da će naći svoje mesto na smetlištu istorije,  uz molbu gospodu Bogu da njegova izdaja, bude poslednja izdaja na Kosovu i Metohiji.