Aleksandar Vučić je izjavio da je zadovoljan predloženom platformom Atlantskog saveta i da bi bilo dobro kada bi se to pretočilo u realnu politiku SAD. Međutim to nije sve što SAD pripremaju za Balkan. Za naredni period planirano je uspostavljanje još jače kontrole nad medijima i formiranje „Medijskog centra za borbu protiv ruskih dezinformacija“ u Srbiji

Od nekadašnjih Ivanovićevih dušmana danas smo saznali da je on bio „divan čovek“, „pošten“, „jedan od najvećih među nama“, „veliki borac za Kosovo i Metohiju“, „čovek koji se zalagao za mir“. No, za života Olivera Ivanovića, govorilo se daleko drugačijim tonom.

Teško je osporiti potrebu i težnju za ukrupnjavanjem opozicionih snaga, ali do toga se očigledno ne može doći ako svaka stranka (ili strančica) i stranački lider i liderčić smatraju da upravo oni predstavljaju jedini moguć stožerni i objedinjavajući faktor u opozicionom bloku bez obzira na svoju objektivnu političku snagu.

Ja nisam čovek koji podržava privatizacije, ja sam za to da država postavi pravi menadžment u javna preduzeća i da ona prave pare. Ja nisam za to se proda aerodrom, nisam za to da se proda PKB. Ja sam za to da deca imaju besplatne udžbenike u školama, da vrtići sad mogu da budu besplatni, da pomognemo najstarijima, da uradimo nešto za mlađe.

Čujem to na svakom koraku - i kada šetam pa mi neki dobace "izdajniče", drugi viču "pederu", neki viknu "stoko radikalska". Ali, svi se negde nadaju i čekaju da Vučić to reši, da sva kola teškog tovara sruče meni na leđa i znajući da je to dobro, kažu kako je to katastrofa za naš nacionalni interes. No, bez obzira na to, istorijska stvar bi bila da postignemo dogovor sa Albancima i to bez sukoba

 Kod Vučića je sve jasno, naročito ono što je svima razboritima nejasno. Nebrojeno puta ste čuli stav da „Srbija treba da se pridruži Evropskoj uniji“. Koliko puta ste čuli razmatranje o tome „šta je to EU sutra“?  O tome govorim u ovom tekstu

Možda je gospodine predsedniče, najbolje da se radnicima Laste ukinu plate, i ja vam to bez ironije predlažem. I nemojte dozvoliti da narodni poslanik Radenković crveni kad ode u zemlje regiona. Nemojte da se taj siromašak, mukica i greotica crveni pred svojim kolegama u Sarajevu, Zagrebu, Podgorici, Tirani, Budimpešti. 

Ovakva reagovanja na presudu generalu Ratku Mladiću, ali i iznošenje „večitih i neporecivih istina“, neće biti nikakav preduslov pomirenja i skidanja ljage sa lica Srbije. Naprotiv, samo će dalje podgrevati neprihvatljive stavove o kolektivnoj krivici srpskog naroda.

I sada, teške li ironije, ta ista Ana Brnabić objašnjava javnosti Srbije da smatra da bi vanredni parlamentarni izbori u Srbiji trebalo da se održe, kako bi se što pre sprovele izmene Ustava Srbije.

Polazim od toga da je on realni predstavnik banderovsko-ustaške vlasti. Prirodno, ne povezujem to ni sa Ukrajincima ni sa Ukrajinom, koja je bila i ostala prijateljska zemlja — preživećemo i taj Madan. Izjave pana Oleksandra posmatram iz komičnog ugla i ne smatram da ga treba shvatiti previše ozbiljno. Proći će neko vreme, i u Ukrajini će biti vlast prijateljska prema Rusiji i Srbiji, to je neizbežno. Tako je uvek bilo