понедељак, 21. јануар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Културна политика

Анатомија Фејса (I)

PDF Штампа Ел. пошта
Зоран Грбић   
понедељак, 30. новембар 2009.

1. Историја Фејсбука

Као и све приче о великим изумима, и прича о Фејсбуку је почела због несрећне љубави. По својим речима, креатор сајта Mark Zuckerberg, је октобра 2003. године је у својој студентској соби писао на свом блогу о девојци која га је оставила, пијуцкао неки алкохол и покушавао да је заборави. У једном тренутку је видео да му на монитору стоји отворен Facebook (годишњак) Киркланд студењака, са фотографијама студената за које је он тада мислио да су ружне. Онда је одлучио да направи харвардску верзију игре ,,хот ор нот’’, у којој је поређао по две слике тих ,,ружних'' студената и питао посетиоце ко је лепши, а све то је назвао Facemash. Његов блог је затворен након неколико дана, претиле су му озбиљне оптужбе од стране универзитетске администрације, али је од те епизоде настала идеја за Фејсбук. Сам сајт је настао почетком следеће године, а након три године Facebook (,књига ликова'', у полицијској верзији ,,Mugbook’’) је престао да окупља само студенте из САД и Канаде, и дозволио приступ свим посетиоцима интернета изнад 13 година са валидном мејл адресом.

У почетку је био скуп затворених мрежа, профили корисника су по отварању одмах постављани у приватни режим и њима су могли да приступе само пријатељи и одабране мреже. А онда је у марту ове године, Фејсбук дозволио отварање јавних налога (опција "everyone"), односно налога који су потпуно отворени и јавно видљиви и ван Фејсбука.

У исто време Facebook је представио и јавне профиле (и даље познатије као "Странице"), који су били замишљени као места на којима би фирме и компаније постављале информације о фирми, видео клипове и фотографије. Бројне компаније су такву могућност искористиле, а постоје и многе које су основале своје групе затвореног типа, у које је приступ могућ само запосленима. Странице се данас отварају и у част неке јавне личности, производа или догађаја.

Марта 2007. године лансирана је Фејсбук Платформа, која је омогућила постављање неколико стотина хиљада апликација и игрица развијених ван Фејса, чиме је био отворен пут ка масовној популарности.

У јулу је забележен број од 250 милиона корисника, што је прослављено и постављањем филма о томе - Mapping 250 Million. И поред отворених налога, и даље је дозвољено постајање оних затворених, а додате су и бројне опције којима се на различитим нивоима додају различити степени заштите, па је тако могуће тачно одредити за сваког пријатеља садржај који може да види.

У августу ове године, Фејсбук је најавио ,,lite’’ верзију сајта, (засад омогућену само на енглеском језику) чиме планирају да олакшају приступ и посетиоцима са споријом интернет конекцијом. Истог месеца су најавили и повећање броја запослених за 50 одсто. У септембру је достигнут број од 300 милиона активних корисника (чак удвостручен од јануара ове године), од чега се половина логује барем једанпут дневно. Сваког месеца се на сајт постави више од 2 милијарде фотографија и 14 милиона видео снимака. Постоји више од 350.000 апликација на Фејбук Платформи. Данас просечан корисник има 130 пријатеља. Број корисника Фејсбука из Србије у августу је прешао цифру од милион.

У октобру је промењен ,,news feed'' сајта, тако да он сад показује само најзанимљивије и најквалитетније статусе и приче, а на новом ,,live feed''-у иду све приче пријатеља, што у принципу значи бескрајно много потенцијално безначајних информација. Тренутно се прича о најавама новог изгледа фејса, а промене ће се углавном односити на начин обавештавања и објаве сајта.

Mark Zuckerberg је данас ,,интернет милионер'', није више заљубљени штребер, али делује као фин момак. Када је један његов нови радник недавно имао проблем јер му млађи брат није веровао да се запослио у фирми, Марк је пристао да то демантује у овом симпатичном снимку.

2. Предлози за употребу

Пре би могло да се каже ,,предлози за губљење времена’’, јер је Фејсбук пре свега савршена машина за убијање слободног времена. Глупа, баговита и више него ружна, али која ипак одлично функционише.

Пре сваке приче о смислености постојања Фејсбука, требало би се подсетити да је он направљен на основу идеје да је занимљиво на једном виртуелном месту окупити све своје пријатеље, и са њима ћаскати о томе шта је ,,хот'', а шта ,,нот''. Основа сајта и главни разлог за остајање корисника на њему и даље јесте тај. Постоје само различити начини развијања тог осећаја заједништва.

Фејсбук Платформа је донела револуцију међу сличним сајтовима социјалних мрежа и тиме је започета (у међувремену добијена) трка са My Space-ом, који је до тада држао примат. Позиву упућеном трећој страни да учествује у креирању апликација и тако постане део Фејса, одазвали су се многи, па су тако многи сајтови испунили Фејс својим игрицама, квизовима, гласањима, који и данас многима представљају разлог за повратак, и заузимају већи део корисничког времена на сајту.

Квизови су, реално гледано, једноставно глупи. Не само зато што свако може да их прави, него вероватно и због тога што ако би се и направио квиз просечне тежине, не би имао ко да га решава, јер већина нас то не би умела да ради. Био би заморан за просечног савременог корисника Фејсбука. Решавање таквих квизова не значи пуно, односно не значи ништа ономе ко их решава, све док резултат не подели са осталима. Ако се то не деси, потпуно је небитно да ли је нека апликација оценила да ћете преживети Трећи светски рат, или вас прогласила за најбољег типа/рибу на планети. Такви ,,hot or not’’ квизови су вероватно занимљиви клинцима, у игрицама упознавања међу паровима, или као део флерта међу потенцијалним партнерима. Поред, наравно, основног разлога подмиривања его захтева онога ко квиз решава.

Фејсбук може да се користи и као место за размену спотова, или разних линкова. Постоје и они, мада ретки, који на Фејсу (као на My Space) пишу текстове, размењују песме и прозу. Један од занимљивих начина је вођење личног виртуелног, мултимедијалног дневника, тако што се повремено на зид или статус постављају цитати, линкови или спотови који корисника на неки начин подсећају на догађаје тог дана. Постоје и они који на Фејсу од свих опција користе само чет. И наравно, Фејсбук, као и остали сајтови социјалне мреже, је одлично средство за проналажење старих пријатеља и успостављање комуникације, па је сасвим добар и уколико се користи само због тога.

FarmVille, Mafia wars, Virtual Aquarium и остале популарне игрице нису битне само члановима Фејсбука. Према истраживањима фирме Think Equity, очекује се да тржиште игара вредно 720 милиона долара, у 2010. години пређе цифру од милијарду долара.

Једна од аутентичних опција на сајту је ,,poke’’, боцкање, за коју заправо нико не зна шта представља, и чему уопште служи, односно шта су аутори хтели с тим кад су га смислили. Неко сматра да је то виртуелно поздрављање, или део флертовања, можда и замена за додиривање, намигивање, пипкање, штипкање а према неким записима, постоје и ,,poke wars’’, са програмима који помажу у томе. Са недавно уведеном опцијом ,,Сугестије'', којом Фејс предлаже одређене активности корисницима, ова опција може да звучи бизарно - ,,Боцни Марка'', или ,,боцни Јовану''.

Поред личних страница, на Фејсбуку постоје и Јавни профили (,,Pages’’) и Групе. Постоји мало разлика међу њима, и тичу се углавном начина управљања, а оба највише личе на неку врсту јавног форума. Могло би се рећи да су Групе као појединачне теме на неком форуму, док су Странице као нечији приватни профили, посвећени познатим личностима, фирмама, или неким догађајима.

3. Фејсбук врлине

Поред свих мана, и оних очигледних, као што су чести багови, сигурносне рупе, ружан изглед, непрегледност и нелогично постављен сајт (о чему постоје бројне примедбе), Фејсбук има неколико добрих страна. Као што је My Space добар за музичаре и промоцију аматерских клипова, тако је Фејс добар за промовисање догађаја, одржавање људи око неког заједничког циља, промовисање неке акције (нарочито од стране познатих људи), и уопште као део неке виралне маркетиншке или пропагандне акције. Ма колико банално изгледали неки (заправо већина) покрета, група и акција, постоје и оне који могу да утичу на креирање јавног мишљења. Такође је добро то што је могуће да се на једном месту сазна време одржавања разних догађаја, премијера, тв емисија, представа...

Поред овога, Фејсбук је одлично средство за проналажење и одржавање контакта са старим и новим пријатељима. И поред тога што сви слични друштвени сајтови имају исту улогу (или барем циљ) Фејсбук се некако временом наметнуо као место на коме свако мора да има налог, као део интернет легитимације. Некад је било довољно само изаћи на интернет и касније, временом отворити мејл на неком од сервера. Данас је вероватно прва ствар коју многи ураде отварање налога на Фејсбуку. Мејл се вероватно креира само јер је део услова за прављење Фејс профила. Како год било, Фејсбук је данас одлично место на коме може лепо да се види колико је свет мали, односно, колико је мрежа мала. Често може да се деси да се изненадите кад међу пријатељима неког новог познаника, пронађете два или више ваших пријатеља, познаника са разних страна. Постоје и групе посвећене теорији о ,,Седам корака удаљености’’, по којој је сваки човек удаљен од било којег другог са само, и највише, седам других повезаних познаника. Никад раније се ова теорија није показала толико реалном.

За старије је то одлична прилика да виде оне за које знају да их познају, али не знају одакле, а за млађе да упознају оне које вероватно никад неће видети.

4. Фејсбук демографија

Према резултатима августовског истраживања блога adriatalk.com број корисника Фејсбука на простору бивше СФРЈ (без Црне Горе) је 2,95 милиона, од чега је у Србији чак милион и 40 хиљада. Број мушкараца је нешто већи него жена (54,4 одсто), а Србија је до маја месеца пратила тренд у региону по којем је највећи број корисника између 18 и 35 година. Међутим (иако је још увек највише корисника из ове групе), за разлику од осталих земаља, у августу је примећен нагли раст нових налога корисника између 35 и 54 године, па тако они сад чине 40 одсто свих корисника интернета у Србији. За разлику од Србије, према фебруарском истраживању adchap.com, у свету најбрже растућу групу на Фејсбуку чине жене старије од 55 година. Претходни тренд био је онај који је тренутно у Србији – према istrategylabs.com број корисника између 35 и 54 године у периоду између октобра 2007 и августа 2008 порастао је за 172,9% а до краја те године је скочио на читавих 276,4%.

Ако је веровати истинитости онога што пише у статусним порукама на Фејсбуку, а према поменутом истраживању Adchap-a, највише је ,,самаца'' међу члановима са Блиског истока и земаља Јужне Азије, док је у Европи и земљама Запада највише чланова који су ,,у вези'', ,,верени'' или ,,венчани''. Највише је самаца у Јордану (74%), Палестини, Египту, Пакистану, Бангладешу, Индији, Мароку, Шри Ланки, Саудијској Арабији и Гани (63%), док је оних који су у некој вези највише у Финској (74%), Новом Зеланду, Белгији, Данској, Исланду, Шведској, Луксембургу, Аустралији, Ирској и Швајцарској (66%). Међу усамљенима је највише мушкараца, њихов број се у земљама са најмање усамљених креће између 54 и 60% одсто, док је у оним другим та разлика нешто већа, између 62 и 85%. У Србији је проценат Фејсбук усамљеника 45%, што је у складу са трендом који је у региону (Хрватска – 44%, БиХ – 46%, Македонија 48%).

Укупан проценат малолетних корисника је 12,6% и то је скоро у промил идентично проценту малолетника у Сједињеним државама (12,3%) који и чине више од половине укупних корисника Фејсбука, са 175 милиона. На врху листе чланова који имају мање од 18 година је Хрватска са убедљивих 27% (прва иза ње је Мароко, са 22%). Изгледа да не постоје нека правила која би повезала географски положај, државно уређење или стандард становништва са бројем малолетника. Најмање их је из Ирске (2,5%), Бугарске, Јапана, Тајвана и Румуније (5%), а највише Хрватске (27%), Марока, Француске, Колумбије и Хондураса (19%). У Србији их има нешто више од 15%, у БиХ 18% а у Македонији 8%.

Број Фејсбук корисника у односу на број становника је највећи у Исланду, где чини 42,94% од укупног броја становника. Иза ње су Данска (33,89%), Канада, Норвешка, Уједињено Краљевство, Чиле, Аустралија, Хонг Конг, Шведска и Финска (18,33%). Према истраживању Adriatalk-a, од укупног броја корисника интернета, у Србији 40% њих има налог на Фејсбуку, док је у осталим земљама у региону тај проценат нешто мањи (Хрватска 38,18%, Македонија 38,56%, Словенија 28,29%, БиХ 29,95%)

На Фејсбуку је нешто мало више жена него мушкараца. Државе са највећим броја Фејсбук корисница су Русија, Пољска и Литванија, са два пута већим бројем жена. У западним земљама је 40-45% мушкараца и 55-50% жена, док је у читавој Европи однос благо наклоњен женама, са изузетком Турске (однос 1,7). У Африци и Блиском истоку, само у Израелу и Јужноафричкој републици има више женских корисника сајта. Највише мушких корисника је у Бангладешу (2,5 мушких на 1 женског корисника), а иза њега су Гана, Нигерија, Шри Ланка, Турска и Пакистан. Према истраживању Adriatalk-a, у региону је однос скоро равноправан, са 50,51% жена и 49,49, мушкараца.

Корисницима сајта је за личну статистику на располагању читав низ апликација, уз чију помоћ свако може да добије податке о броју својих пријатеља, начину повезаности, полу, политичком опредељењу и свим подацима које су они поставили на свој Зид. Сличне податке је могуће добити и за своје статусне поруке (њихов број, време постављања, најчешће речи...), као и за јавне поруке пријатеља, а Фејсбук има и свој интерни Речник који ради то исто, али на нивоу читавог сајта.

5. Фејсбук из угла естаблишмента

Иако је Фејсбук створио Јавне профиле са главном наменом да их учини корисним за фирме и државне институције, и позвао их да ту могућност искористе, они су ту понуду различито схватили и другачије приступили таквој могућности.

Док је рецимо у Аустралији одлучено да је Фејсбук легитимно средство преко којег могу да се шаљу званична судска документа (од децембра 2008), Швајцарска влада је својим запосленима недавно забранила приступ том сајту, након што су утврдили да је Фејсбук друга најпосећенија страница у тој институцији.

Након јулских нереда у провинцији Ксинјанг, Кинеска влада је одлучила да блокира приступ Фејсбуку и Твитеру. У мају је Иранска влада, пред председничке изборе, одлучила да блокира приступ овом сајту, да би спречила присталице опозиционог кандидата да шире своје поруке.

Вероватно да не постоји сајт који је од стране управа фирми толико блокиран као Фејсбук. Више од 50 одсто британских фирми (истраживање Fulbright & Jaworski International, октобар 2009), блокирало је приступ сајтовима социјалне мреже, а по истраживању Litigation Trends 46% америчких фирми је урадило исту ствар. Према истраживању Robert Half Technology, спроведеном у октобру у облику анкете над чак 1.400 CIO, 54 одсто њих је одговорило да је у њиховим компанијама приступ социјалним мрежама потпуно забрањен, док је у 19 одсто фирми он ограничен само за пословну употребу.

Иако фирме користе Фејсбук као део своје пословне презентације, препознале су штетно дејство које сајт може да има на радни учинак својих запослених. Осим блокирања приступа запосленима, бројне су фирме које су дале отказ својим запосленима, због њиховог понашања на сајту и штетног дејства по имиџ фирме. Постоје бројне анегдоте о људима који су били довољно неопрезни да на своје Фејсбук статусе стављају своја искрена мишљења о фирми у којој раде.

Kimberley Swann ће вероватно ући у историју као прва особа која је добила отказ због интернета, јер је на свом статусу написала да јој је посао ,,досадан''. То је било довољно за њене шефове да јој уруче отказ. Сличне ситуације су се понављале, и још увек се понављају, јер увек има искрених људи који верују да су на интернету заштићени.

Тако је један запослени из Јужне Африке у својој статусној поруци на Фејсу свог шефа назвао ,,серијски мастурбатор'' (шта год то значило) и због тога добио отказ.

Наставник из Медисона, Висконсин, добио је отказ након што је у свој профил ставио своје фотографије са пушком коју је уперио у камеру, а други из Северне Каролине јер је у својој инфо секцији између осталог написао да предаје у ,,нај-гето школи у Шарлоту''. Управитељи школе су сматрали да учитељи не би требало тако да се представљају јавности.

Две жене, заменици Шерифа у Висконсину, нашле су занимљив начин да се ,,отарасе стреса'' тако што су лутку обукле у полицијску униформу, на њу прикачиле картице са именима Шерифа и осталих запослених. Све би било у реду да све то нису снимале и поставиле на Фејсбук.

Једна Канађанка, која је након установљене депресије напустила посао, требало је да добија плату следећих шест месеци. Али је осигуравајућа компанија престала са испорукама новца, након што су на Фејсбуку видели фотографије Канађанке како се забавља у бару, на летовању и рођенданској забави. Она се правдала тиме што је тим поступцима следила савете доктора.

Вероватно најглупљи ,,прекршај'' запосленог на Фејсбуку због којег се добија отказ десио се у Швајцарској у априлу, и није био везан ни за мисао у статусу, ни за објављену фотографију. Жена је својим шефовима јавила да има мигрену, и да ће провести неколико дана у замраченој просторији, а онда се истог дана улоговала на Фејсбук. Само то приступање сајту био је довољно да добије отказ. Њене оптужбе да је компанија користила лажни профил да би је шпијунирала (није ни била пријатељ са шефовима), биле су узалудне.

Постоје и фирме које помно прате дешавања на Фејсбуку да би неког наградиле. Тако је Кока Кола приметила фан страницу извесног ,,Дастија'', који ју је направио кад је приметио да на Фејсу нема праве странице посвећене тој компанији. Кад је страница добила милион фанова, стигао му је позив из Атланте за тродневно дружење са челницима фирме. Након тога, договорено је да сниме филм о томе.

6. Преваре на Фејсбуку

Преваре на интернету су вероватно тек мало млађе од самог интернета. Лажни линкови којима се на превару скидају тројанци, циркуларни и обични мејлови са порукама за лаковерне, блогови са тужним причама… Све то је већ виђено. Међутим, као што је Фејсбук пружио платформу којом је објединио многе корисне ствари, тако је омогућио и преварантима да коначно све своје различите преваре могу да обављају на једном месту.

6. 1. Лажне групе и профили

Лажни профили су наставак лажних блогова а на Фејсу су добили и потенцијално злонамерну примену, пошто су такви нови ,,блогови'' повезани. Једна од најпознатијих превара на блоговима била је везана за блог Кејси Никол. Средњошколка са Средњег запада, весела као и све тинејџерке, сазнала је једног дана да болује од леукемије. Читав живот јој се променио. Онда је отворила блог и почела да води јавни дневник. Временом су милиони људи долазили да читају оно што је писала о својој борби против болести. Две године су јој пружали подршку, слали поклоне, и бодрили њену мајку. Онда је једног тужног интернет дана Кејси изгубила битку. Много људи ју је жалило, форуми и блогови били су преплављени порукама туге. Након неколико дана, људи су почели да сумњају. Њена мама није примала поклоне, није дала адресу, а сахрана није била јавна. Брзо је откривено шта се десило. Не само што Кејси никад није била болесна, него Кејси никад није ни постојала. Читаве две године, жена која се представљала као њена мама, успешно је замајавала интернет јавност.

Постоје и други примери. Тони Џонсон, власник вебсајта и бестселера, имао је још тужнију причу. У детињству су га родитељи тукли, доводили своје пријатеље да га силују, забрањивали му да спава и једе, све док му једног дана није дозлогрдило и побегао од куће, у дом породице која га је усвојила. Али, онда је сазнао да има сиду. Па је објавио аутобиографску књигу која је постала бестселер. Наравно, не постоје докази да је он икад постојао.

Или Шила Морисон, која је 2000. године добила отказ као добровољни водич у Everquest онлајн игри. Дан касније, њена пријатељица саопштила је да је Шила, која је изгубила мајку са 15 година а дете са 16, извршила самоубиство. Запањена интернет заједница која ју је дуго познавала, неколико дана касније сазнала је да никаквог самоубиства није било, као што вероватно никад није било никакве Шиле Морисон.

Кад људи немају свој живот, а волели би да га имају, и истовремено их мрзи да отварају налог на Second life или некој другој ,,role playing'' игрици, онда праве лажне блогове или профиле.

Постоје и другачији примери. Након шест година замајавања милионске блогерске публике, објављене књиге (,,Guide to Men'') и тв адаптације блога, Belle de Jour (блог ,,Diary of a London Call Girl'') је запањеној британској јавности објавила да је она заправо др Brooke Magnanti, која је у посао проституције и блогерске воде ушла јер није имала новац за докторске студије. Након што је постала доктор, прекинула је са хонорарним послом, а онда више није могла да издржи терет анонимности.

Изгледа да засад на Фејсбуку постоји само један пример злонамерног отварања налога. Осамнаестогодишњак из Висконсина отворио је лажни налог у којем се представио као девојка и ставио лажне слике да поткрепи причу. Уз помоћ тог налога (заправо, вероватно уз помоћ тих слика) убедио је више од тридесет дечака из своје школе да му пошаљу своје обнажене слике, а онда их уцењивао претњама да ће те слике објавити, уколико не пристану на сексуални акт са њим. Ухапшен је почетком године.

Постоје и примери отварања профила постојећих личности. Иако је ово везано углавном за копирање познатих људи, има и оних који то раде некоме из своје околине, из зле намере или из непознатих разлога. На интернету постоји неколико сведочанстава жртава таквих људи, а постоји барем један пример који се завршио на суду, након што је група људи у септембру отворила налог у име школског друга, са његовим сликама, и уместо њега поставила профил са злонамерним порукама.

Праве преваре су везане за Фејсбук групе, јер се ту заправо налази новац. Или оне барем служе као добро средство рекламе. Тако је Тикетмастер (отприлике нешто као Билет сервис) постао сумњив када је његова група добила више од 150 хиљада фанова. Убрзо се открило да је фирма поклањала 5 долара вредне картице за куповину уколико се пријаве на фан листу, и тиме повећају посећеност и скрену пажњу на себе.

Још једна анегдота са лажним профилом групе је далеко безазленија, и везана је за интелигентну маркетинг кампању. Власник налога је објавио да је пронашао изгубљену дигиталну камеру, која је пуна слика лепе плавуше, а онда објавио слике те плавуше са молбом да се позиви за учлањење шаљу свим пријатељима, да би помогли да се ,,девојка поново повеже са својом камером'', јер она ,,зна шта да ради са њом''. Након што је група добила неколико хиљада чланова, открило се да је девојка Венди, х-модел једног порно сајта, који је нашао згодан начин да се промовише.

Праве преваре са групама везане су за ,,милионске групе''. То су оне групе типа ,,Кладим се да могу да нађем милион људи који лети воле да се купају у мору''. Или групе типа ,,помозимо малом Пери да оздрави. Којем Пери? И како могу да му помогнем учлањењем у неку групу? Међу њима су и оне групе које обећавају нови изглед Фејсбука, нови Фејс месинџер, или могућност да се сазна ко посећује ваш профил, дакле све оне које циљају на стицање великог чланства на основу преваре. Узгред, постоје и духовите подваријанте оваквих група, рецимо ,,Помозимо детету рођеном са две руке да му израсте трећа''.

Постоји неколико начина на које власници оваквих група стичу корист за себе. Први се углавном тиче оних мањих група, које нису ,,милионске''. Такве групе траже инсталацију неког софтвера, и обавештавање пријатеља позивницом у групу и за то обећавају неку, не-новчану, награду. Софтвер је у највећем броју случајева вирус.

Оне друге, веће групе, функционишу због истог циља као некада (можда и још увек) ,,ланци среће'' који су слати мејловима. То су они мејлови које смо добијали од непознатих људи, у којима се тражило да поруку пошаљемо барем десеторици пријатеља, и да ће нас након тога, и због тога, обасути божанска светлост, све ће нам одједном добро кренути и живећемо као у сну. Онај ко поруку не пошаље, неће добро завршити. Зато што није био добар. И други слични мејлови (најаве вируса, друга упозорења, разна обавештења, па чак и потрага на несталим особама) имале су циљ скупљање мејл адреса са што је могуће више страна.

Ове групе функционишу на сличан начин. Администратор групе од неколико стотина хиљада или милион чланова изнајмљује део своје моћи да пошаље исти број порука у једном тренутку. Неки од њих се чак јавно рекламирају на форумима. Један од њих чак има и јавни потпис, у коме тврди да је власник групе од пола милиона људи, и заинтересованима нуди слање поруке за тричавих 800 долара. Поред тога, уколико имају и мејл адресе великог броја људи, постоји и цена и тржиште за њих. Један од начина употребе је скупљање података. У систему великих бројева, и такве информације имају тржиште. Требало би размислити о томе пре учлањења у групу рецимо, ,,Петиција да Фејсбук инсталира ,dislike' дугме''. Питање је колико власника групе заиста интересује које ће дугме Фејс да инсталира, и колико власнике Фејса уопште брига шта он мисли о томе.

Постоје и групе које су по броју чланова негде између поменутих група, с тим што се не баве ни вирусима, ни трговином мејл адресама. Примарни циљ је производња ,,виралног ефекта'', у коме би на најбољи могући начин искористили мрежу за маркетиншку промоцију и ширење свести о неком производу. Најновији пример за то би могао да буде домаћа група ,,Естрада из доба Јуре''. Одлично направљена група, са фотографијама циљаним да изазову пажњу, за кратко време је добила пуно чланова. У овом тренутку их има 55.000, а не зна се број оних који су страницу само посетили. Наравно, на страници се налази линк за другу групу, на којој је продавница гардеробе, вероватно у власништву оснивача групе.

Један од баналних (мада досадних) начина злоупотребе је отварање група типа ,,Љубитељи провода на сплаву Мала сирена''. Та Мала сирена ће вам онда уредно слати спам поруке у којима вас обавештава кад је рођендан газдиног сина, репертоар наступа, најаву наступа на пријатељским сплавовима, а не ретко ће и певаљка Слатка Цица (интимна пријатељица бармена који зна лозинке) послати поруке члановима те групе, у којем их обавештава о својим наступима, и плановима за нове пројекте. За избегавати.

,,Хејт групе'' су углавном само вентил за ослобађање напетости чланова који им се придруже. Прво се једна група окупи око неког циља којег мрзе, онда се формира друга група са циљем да их (увек успешно) затвори, и тако у круг.

6. 2. Нигеријска превара – Фејсбук варијанта

Вероватно се већина људи сећа тзв. ,,нигеријских превара’’, што је био назив за серије мејлова које су слате на хиљаде адреса као спам поруке. Иако је текст био различит, све се сводило отприлике на исту причу. У Нигерији (или негде другде далеко) је недавно извршен војни удар, у којем је трагично настрадала (на све могуће тужне начине) читава велика и богата породица писца мејла. У драматичном обрту ситуације, он је на неку фору из шпанске серије и уз помоћ верних пријатеља успео да сачува живу главу, али, авај, не може да приступи позамашном породичном рачуну у некој од европских банака па зато, да не би живео на хлебу и води, моли за ситну позајмицу, коју ће вишеструко вратити, чим се домогне Швајцарске, узме паре и докаже порекло.

У Фејсбук варијанти, ствар је далеко једноставнија и личнија, јер он и служи за приближавање људи. ,,Нигеријац’’ сазна нечију шифру (или је купи), и онда са ње пошаље поруку свим пријатељима власника украденог налога. Ова превара је углавном циљана на кориснике из Америке, а у поруци се драматичним речима објашњава како је аутор поруке опљачкан (из неког разлога увек у Британији, најчешће Лондону) и како му хитно требају паре не би ли се вратио својој мами и безбедном дому у Њу Хемпширу, где ће наставити дружење са старим другаром од којег тражи паре. Не зна се проценат људи који су насели, али имајући у виду да је новац могуће послати одмах, без пуно размишљања, у новом прозору browsera, вероватно је да није мали.

6. 3. Злонамерне апликације

Постоје корисници који су избирљиви кад је у питању прихватање пријатељства. Они су забринути за безбедност својих података, и уредно су подесили да њихов профил виде само пријатељи, а слике само одабрани. Међутим, исти ти људи имају инсталиране десетине непознатих програма, којима су (свакоме од њих) дали веће привилегије и више знања о себи него што и сами имају. Дакле, сваки пут кад инсталира неку апликацију, власник те апликације (који може да буде и школски друг, комшија или било ко од кога се профил чува) даје на увид све своје информације. Дакле, не само слику профила, пол, рођендан, место порекла, интересовања и остале ствари које стоје на профилу, него и копију свих својих слика, време кад су постављене, коментаре на њих, укупан број послатих и примљених порука, укупан број порука на зиду, листу пријатеља, листу других апликација, број њихових обавештења и све догађаје којима је власник профила присуствовао или одбио да присуствује.

О апликацијама са вирусима се већ доста зна. Требало би подсетити да Фејсбук за апликације које нису њихове (дакле, највећа већина њих) не одговара, да их не одобрава, да их не познаје унапред, не проверава за вирусе, да не познаје ко их поставља, и да не зна ништа о томе како оне функционишу. Они једино могу да реагују након што је неко пријавио злонамерну апликацију.

Постоје и Фејсбукове апликације (Догађаји, Поклони, Групе, Везе...), и оне које су верификоване од стране Фејсбука. Али ни то не значи пуно. Једна од таквих ретких апликација које су добиле Фејс сертификат, ,,Slide FunSpace'' (9 и по милиона корисника), може да заувек и неповратно обрише основни Зид онога ко је инсталира.

Потенцијално најштетнија употреба апликација везана је за статистику и велике бројеве, и апликације које су направљене да би корисницима омогућили да на једном месту напишу своје омиљене филмове, музичке групе, песме, спортисте, књиге... То користи за представљање неког и сасвим је у духу онога што јесте Фејсбук. Међутим, уколико се такви подаци скупе на једном месту, они представљају вредну робу, а потенцијалном купцу омогућавају мноштво информација које у будућности не морају да раде за добробит оних који су такве информације пружили.

Добар пример за ово је апликација ,,Living social'', која служи да чланови преко ње одаберу све оно што им је омиљено, у свим могућим категоријама које могу да се замисле (омиљена животиња, историјски догађај, цитат, забава, игра, козметика...). Некада су се таква истраживања плаћала, а сад долази време да се људи сами пријављују да учествују у таквим истраживањима. Поменута апликација има и свој сајт, као и већина осталих апликација, на коме у реалном времену можете да посматрате шта је неко од чланова управо прогласио за свог фаворита.

Све такве апликације могле би, а чини се да и хоће, да учине да се ускоро промовишу и производе само популарне ствари, оне које гарантују зараду. Па тако може да се деси да код издавача дође писац са рукописом, и да га овај обавести да то не може да објави, јер његов текст те године није у тренду. Тако постоји реална опасност да се ускоро више неће снимати филмови или објављивати књиге које предводе, које утиру нове стазе, него оне које подилазе медиокретском мишљењу потрошачког друштва.

6. 4. Фишинг и вируси у линковима

Као и на другим сајтовима, и на Фејбуку се вируси шире порукама, или чак мејловима из профила. Једном заражени компјутер шаље поруке свима са листе пријатеља, а сличне поруке могу да шаљу и поједине апликације.

Најновији велики напад десио се крајем октобра, кад је више од 750.000 чланова добило мејл које је изгледао као званично саопштење Фејсбука, у којем се каже да је потребно да ресетују своју лозинку на сајту, и да за у ту сврху употребе фајл у атачменту. У фајлу се налази тројанац ,,Bredlab’’. Представници водећих компанија које се баве анти-вирусном заштитом су саопштиле да иза овог вируса, као и многих претходних, стоје нападачи из Русије.

Неки линкови не садрже вирусе, али уз разна оправдања траже да се корисник улогује на други сајт из линка, и да на њему остави своју мејл адресу. Са којом ће они знати шта да раде. Још су опаснији линкови који наводно стижу од Фејсбука, са лажном основнм страницом на којој траже да се улогујете и тако оставите лозинку.

Једна од занимљивијих превара била је порука која је наводно стигла од власника сајта, Марка Зукерберга, у којој пише да је ,,Фејсбук од недавно постао пренатрпан'', и да се због тога ,,много чланова жалило да је постао спор''. Због тога прималац обавештења мора да што пре пошаље ту поруку свим својим пријатељима, или ће налози свих њих бити обрисани, да би се направило места за остале.

НСПМ на Фејсу

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер