Uticajni intelektualni krugovi u Srbiji, okrenuti prema američkom i zapadnoevropskom modelu života, osporavaju sopstvenu državu, narod, crkvu, sve institucije kojima su Srbi donedavno poklanjali najveće poverenje.

Izvesna Čelzi Hendler, u svojoj emisiji „Čelzi u sitne sate“ sočno je izvređala Srbe i Srbiju, zbog toga što su izviždali Ejmi i svoje nezadovoljstvo njenim nastupom iskazali na društvenim mrežama.

Mile Medić: Prvi put čujem da je ćirilica nesavršeno pismo, da su sva druga, dakle, savršenija. Ne bih rekao da je to tako; Ljubiša Rajić: Nijedna kultura nije propala zbog promene pisma.

Očigledna je namera da se Srbija optuži za odgovornost za počinjeni masakr u Srebrenici i da se ponovo osnaži i aktivira proces optuživanja Srbije kao isključivog krivca za razbijanje federalne Jugoslavije i agresora na BiH.

Ako smo hteli da nacionalnu penziju vrednujemo kao čisto priznanje, oslobođeno od implikacija socijalne pomoći, onda smo kriterijum za izbor morali maksimalno zaoštriti, te tako broj dobitnika ograničiti na one pojedince od čijeg je dobra svima nama bolje.

Potrebno je zbog biološke funkcije rađanja sačuvati što veći broj žena. U slučaju katastrofe, vrsta će se lakše reprodukovati iz malog broja preživelih muškaraca i većeg broja žena, nego iz malog broja preživelih žena i proporcionalno većeg broja preživelih muškaraca.

U Srbiji se godišnje podeli preko 300 književnih nagrada, a o njima odlučuju isti ljudi. Njih petnaestak, otprilike. Oni se, po ko zna kom ključu, smenjuju na „kontrolnim punktovima“.

Danas, nakon više od veka “razrađivanja” i “izmišljanja” svoje “hiljadugodišnje tradicije”, britanska monarhija deluje glamuroznije nego ikada, a “britanski smisao za ceremonijal” kao nešto najprirodnije na svetu.

Po čemu se gradska svest razlikuje od urbane? Pre svega, gradska svest ima svest o sebi utoliko što može da prepozna vlastitu kopiju – tako dobijamo figuru malograđanina. Urbana svest takvu mogućnost ne poznaje.

Kad je reč o samovlasnoj odluci predsednika i Izvršnog odbora, kao što je ova kojom je izbrisano srpsko ime, moramo se prisetiti i načina na koji je donet predlog Zakona o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.