субота, 20. октобар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Косово и Метохија > Тајни преговори Вучића и Тачија - политика "дила"
Косово и Метохија

Тајни преговори Вучића и Тачија - политика "дила"

PDF Штампа Ел. пошта
Ана Оташевић   
уторак, 02. октобар 2018.

„Ми смо ти који смо од „змије” направили  „узорног политичара” рекао ми је недавно у Паризу бивши саветник Ибера Ведрина, француског министра спољних послова у влади Лионела Жоспена.

 „Змија” је ратно име Хашима Тачија, у време док је био лидер ОВК, а Ведрин је био министар од 1997. до 2002. године, у време Рамбујеа и напада НАТО-а на Југославију. Када је Жак Ширак поново изабран 2002. године, Жоспена је заменио Доминик де Вилепен који се успротивио рату у Ираку.

Ведринов саветник каже да је на идеју да ступе у контакт са Тачијем и представницима ОВК дошао када је видео фотографију Ричарда Холбрука, америчког дипломатског изасланика за Балкан, из јуна 1998. године, како седи са припадницима ОВК.

 „Отишао сам код Ведрина и рекао му да Американци причају са њима а ми не смемо и да то мора да се промени”, каже ми бивши дипломата.

У ту сврху је, објашњава, послао Арноа Данжана, младог француског обавештајца, да ступи у контакт са Тачијем. Данжан не само што је ступио у контакт са Тачијем, већ се са њим и зближио. У међувремену је обављао многе тајне и јавне мисије на Балкану, а од 2009. године је у Европском парламенту, где председава Пододбором за безбедност и одбрану при Одбору за спољну политику.

На састанку председника Александра Вучића и његовог француског колеге Емануела Макрона, у оквиру званичне посете српског државног врха Француској 17.јула, Данжан је седео на страни српске делегације, наспрам свог министра спољних послова, Жан-Ив ле Дријана.

 „Тачи је наш (француски), а (Рамуш) Харадинај је британски”, каже ми Ведринов саветник, додајући да је то сада занимљиво још само студентима међународне политике.

Помислила сам како се вара. Питање спољних утицаја на политичка кретања у земљи није овде ствар прошлости. То потврђује и тајновитост која обавија преговоре о размени територија између Србије и Косова, који се тако не зову јер се званично негирају. О њима нас, зато, обавештавају страни медији.

Париски Монд, који је близак ставовима званичне француске дипломатије, објавио је карту поделе територије о којој се преговара.

 „Косово-Србија: размена територија, крај табуа” наслов је текста који је овај лист објавио 21. септембра, једног у низу посвећених овој теми.

Предлог о размени су, пише Монд, изнели током лета Хашим Тачи и Александар Вучић, уз објашњење да ће се тако ставити тачка на двадесетогодишњи замрзнути сукоб.

 „Њихов план, иако није тако јасно формулисан, састоји се у томе да се замени север Косова око Митровице, који се наслања на Србију и који насељавају углавном Срби, са Прешевом на југоистоку Србије, где већину чине етнички Албанци…”, пише француски лист.

На карти коју је објавио Монд, међу територијама о којима преговарају Вучић и Тачи издвојене су, с једне стране, општине Лепосавић, Звечан, Зубин Поток и делимично Косовска Митровица, као области које би  „могле да се интегришу у српску територију”.  С друге стране су означени Медвеђа, Бујановац и Прешево. Уз Медвеђу пише да  „косовски председник тражи да се припоји Косову, иако је већина Албанаца напустила општину”.

Као спорне тачке у преговорима наводе се језеро Газиводе, рудник Трепча, аутопут од границе са Мађарском до границе са Македонијом који пролази кроз Бујановац и Прешево и железничка пруга која спаја Београд и Скопље.

Рат Тачија и Харадинаја

Није се зато случајно Тачи театрално појавио на језеру Газиводе да би се „дивио лепотама своје земље” у пратњи 60 припадника косовских специјалних јединица Росу. У исто време у Приштини су се одржавале велике демонстрације које је повело „Самоопредељење” Аљбина Куртија против размене територија. „Толико волимо Косово, толико волимо источно Косово (Прешевску долину) да се ни под каквим условима нити околностима не покоравамо том човеку (Тачију). (…) Нити се Косово дели, нити се дели источно Косово. Србији нисмо ништа дужни”, рекао је Курти окупљенима.

Харадинај је у то време био у САД одакле се огласио на својој фејсбук страници како би подржао протесте. „Границе Косова су од 17. фебруара 2008. године", написао је.

По повратку из САД написао је на твитеру да је у Пентагону добио подршку министра одбране, Џејмса Матиса, за продубљивање војног и политичког партнерства Косова и САД. Фотографије је приложио као доказ.

Матису је, како је изјавио, гарантовао да ће се “сарадња са Кфором и Натоом наставити, значи са америчким трупама на Косову”. Рекао је и да је добио подршку за формирање војске Косова. У САД је Харадинај тражио и да се не мењају границе Косова.

Тачи, који је боравио у САД недељу дана пре Харадинаја и где, како је констатовао косовски портал Газетапрес, није успео да добије ниједан важан састанак на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација, рекао је у интервјуу у Њујорку да САД пристају на “благу корекцију” граница уколико постоји договор са Србијом који не нарушава стабилност у региону.

Газетапрес је његово појављивање на Газиводама назвала јефтиним маневром за унутрашњу употребу, да се скрене пажња са неуспеха који је доживео у Њујорку и демонстрација у Приштини. Косовски портал пише да је његова идеја о размени територија доживела неуспех.

Разилажења на линији Пентагона и Вашингтона нису, међутим, ретка. Америчка штампа пише да је Матис, познат по надимку “бесни пас”, пао у немилост Трампа и да је могућа његова смена до избора на средини мандата, 6. новембра.

Вучић је у драматичном обраћању јавности рекао да „неко жели” да направи „ново равнотежно стање” супротно Бриселском споразуму. И додао у духу тајновитости којом је обавијена његова мисија у бриселском дијалогу: „Лично сам апсолутно уверен да су неки људи знали за ово и да су ову акцију одобрили”, додајући да “не може више да каже”. Председник Србије је рекао и да ће тражити подршку од председника Русије Владимира Путина, са којим се састаје у Москви 2. октобра.

За језеро Газиводе Монд наводи да је главни извор воде за Косово, да се из њега снабдева до 600 000 људи, односно трећина популације. Уколико би се Газиводе припојиле Србији, пише овај лист, главне термоцентрале на Косову би биле значајно погођене.

Извор за карту су „Завод за статистику Србије, Завод за статистику Косова, Светска банка и Монд” (лист је на основу сазнања до којих је дошао означио области о којима се преговара). Али ко је Монду потврдио да су то територије о којима Тачи и Вучић преговарају?

Наш извор из француског листа каже да му је француски министар спољних послова рекао да му је Вучић показао карту.

Слична карта, поједностављана, објављена је 6. септембра у истом листу, уз интервју са Бернаром Кушнером. Да ли је први администратор Косова испред УН шокиран предлогом да се у Европи данас размишља о размени територија по етничком принципу? Напротив, он заговара такву поделу. Мењање граница - што да не.

„Не можемо да се боримо против тога што се (Александар) Вучић (српски председник) и (Хашим) Тачи (косовски председник) слажу око такве размене…

Ко смо ми да им се супротставимо и да их у томе спречимо?”, пита се Кушнер. „Треба померати границе када се људи слажу!”, инсистира бивши француски министар спољних послова. Седамдесетосмогодишњег  „француског доктора” Монд представља као Тачијевог пријатеља. Од политичара који је од  „права на мешање” у политичке прилике у другим земаљама направио каријеру, ова изјава звучи у најмању руку неискрено. Монд успут открива разлог за Кушнеоров ентузијазам – исто решење подржава за ирачки Курдистан.

Кушнер признаје да ће спровођење ове идеје о размени територија на којој раде Вучић и Тачи захтевати много тактике и стратегије, али не верује  „да ће бити снажне опозиције ако две земље о томе гласају”. Кушнер, дакле, предвиђа референдум.

То што Вучић пориче да разговара о размени територија, као на скупу 9. септембра у Косовској Митровици, када је рекао: „Када вам причају да хоћу да мењам границе, не говоре вам истину”,  за француски лист не значи да је одустао, већ да је договор још далеко

То што Вучић пориче да разговара о размени територија, као на скупу 9. септембра у Косовској Митровици, када је рекао: „Када вам причају да хоћу да мењам границе, не говоре вам истину”,  за француски лист не значи да је одустао, већ да је договор још далеко.

Главни актери подржавају поделу. Две недеље пре него што је Кушнер рекао Монду да је то добра идеја ако се две стране о томе договоре, то исто је рекао Џон Болтон, саветник за националну безбедност председника Доналда Трампа.

У посети Скопљу 18. септембра, европски комесар Јоханес Хан поздравио је наставак преговора у смислу евентуалне „корекције” граница између Косова и Србије, „Заокрет позиције Брисела за 180 степени”, прокоментарисао је један портал на француском.

Емануел Макрон би такође могао да подржи овај план. „Иако се Париз званично не изјашњава о овом питању, Јелисејска палата дискретно подржава преговоре који се одвијају иза кулиса”, пише Монд, позивајући се на изворе из окружења француског председника.

Макрон, који се као политичар формирао у Социјалистичкој странци, у време НАТО бомбардовања Југославије имао је 21 годину. Око себе нема људе који познају Балкан. Овај досије се по инерцији вуче у Ке д’Орсеју који није показивао велики интерес за овај регион од времена када је Кушнер у њему боравио.

Они који су пре двадесет година стварали политику према региону и данас имају утицаја. То су политичари махом из Социјалистичке странке, и, што је још важније, окренути Атлантском савезу, односно НАТО-у.

Мирно етничко чишћење

Бивши Ведринов саветник  такође се не противи размени територија и каже да је и сам својевремено предлагао слично решење.

„Каква је то догма о непроменљивости граница?”, рекао ми је у Паризу.  „Након 1989. године (пада Берлинског зида) измењено је хиљаде километара граница”.

Немачка канцеларка Ангела Меркел не мисли тако. Француска и Немачка имају супротне позиције: Берлин је против размене територија и више је наклоњен проширењу Европске уније на Балкан, док Париз дискретно подржава поделу, али је против даљег ширења док се унија не реформише. Идеја по којој би се размена приказала као део нагодбе у којој ће Србија за узврат да уђе у Европску унију све је слабије утемељена.

 „Јако сам љут на Меркелову”, каже бивши Ведринов политички саветник. Француско-немачки пар је мит који постоји само још у Француској, срушен је 1989. године.” Инсистира да Меркел одлуке доноси сама, а онда проблеме европеизује, као у случају миграната. „То је аустријска политика, политика аустријске империје, да је цео тај простор под немачким утицајем. Окренула је леђа (бившем председнику Борису) Тадићу и подржала Вучића само зато што је мислила да ће јавност боље да прогута (признање Косова) ако буде дошло од националисте”, каже он.

Подршка из Француске за замену територије није без повода. Две недеље пре него што је Кушнер рекао Монду да је то добра идеја ако се две стране о томе договоре, то исто је рекао Џон Болтон, саветник за националну безбедност председника Доналда Трампа. У томе га је подржао бивши члан Обамине администрације, Чарлс Капчан, који је био задужен за Европу у Савету за националну безбедност. У ауторском тексту  „Офанзиван план за Косово који САД треба да подрже” који је објављен у Њујорк тајмсу 13. септембра,  констатује да би  замена територија између Србије и Косова било  „мирно етничко чишћење”, али би „бар донело мир”.

Капчан је члан Савета за међународне односе, америчког тинк-тенка који се сматра најутицајнијом таквом организацијом у САД у области спољне политике.

Са друге стране Атлантика, један други тинк-тенк сличног профила и имена, Европски савет за међународне односе, припремао је терен за идеју о размени територија. Ова организација је попут неформалне европске владе, са око  „160 утицајних Европљана из 27 земаља”, међу којима су Марти Ахтисари, Јошка Фишер, Карл Билт, Хавијер Солана, бивши и садашњи премијери, министри спољних послова, чланови влада, генерални секретари НАТО-а…

На скуп који је крајем маја одржан у Паризу, у једном од седам центара у којима овај тинк-тенк има представништво, поред Лондона, Берлина, Мадрида, Рима, Варшаве и Софије, позвани су и Вучић и албански премијер Еди Рама.

Скупу се обратио и онај који је финансијски помогао да се ова организација оснује пре десет година - Дзорџ Сорош. Дугачак портрет америчког милијардера који је у јулу објавио Њујорк тајмс, у тексту „Џорџ Сорош се кладио на либерлну демократију, сада се плаши да губи”, почиње детаљним описом његовог наступа на овом скупу, на коме је представљен као  „Европљанин у срцу”. Осамдесетседмогодишњак је, пише амерички лист, једва обратио пажњу на публику, у којој је седео српски председник и албански премијер, помињући успут да је овај тинк-тенк „право место да се разговара о томе како спасити Европу”.

Неформални центри моћи, попут Европског савета за међународне односе, направљени по америчком узору, постали су места на којима се доносе важне политичке и стратешке одлуке.

У шкртој вести коју су објавили српски медији стајало је да је Вучић учествовао на панелу „Западни Балкан: Европска унија и такмичење великих сила” и да се састао са бившим шведским премијером Карлом Билтом (некадашњим администратором Босне и Херцеговине и копредседавајућим Дејтонске мировне конференције), који тренутно председава овим тинк-тенком. Помиње се и сусрет са Едијем Рамом, као и са Иваном Вејводом, потпредседником немачког Маршаловог фонда. Вејвода, несуђени министар спољних послова Србије у време Бориса Тадића, сматра да размена територија није табу и да је аргумент да ће такав исход отворити Пандорину кутију  „преувеличан”. У тексту Монда, у коме је један од саговорника, каже да се  „рат догодио пре двадесет година и да, упркос националистичким узлетима једних и других, нема жеље за ратом у региону”. Вејвода је за  „реализам”, као што је било у случају споразума са Турском  „у коме је прекршен један број европских принципа”.

Креативне вође

Колика је улога Сороша у тајној дипломатији која се води о границама на Балкану остаје нејасно, али пажљивим посматрачима није промакло колико се пута од почетка године Вучић састао са Александером Сорошом, тридесеттрогодишњим сином Џорџа Сороша и његовим замеником на челу Управног одбора Фондације за отворено друштво. Са њим се среће и Тачи, а последњи сусрет се одиграо последње недеље септембра, што је млађи Сорош објавио на твитеру, уз фотографију са Тачијем и коментар да је са њим разговарао о „европским интеграцијама, регионалној сарадњи и признању Косова”.

Сорош старији је велики донатор Демократске странке у САД – издашно је финансирао председничку кампању Хилари Клинтон 2016. године. Са друге стране Трампова администрација је отворено за овај политички  „дил” између Вучића и Тачија. Амерички амбасадор у Србији, Кајл Скот, изјавио је у интервјуу за Фонет почетком недеље да  „не постоји земља у региону која је осуђена да буде заглављена у сукобу" и да свака земља, уз "снажно и креативно вођство", може да иде напред.

„Снажно и креативно вођство” се односи на Вучића и Тачија. Решење проблема Србије и Косова ће Србији отворити пут чланства Србије у ЕУ, каже Скот, ако испуни остале услове, а Косову ће отворити врата „за већу сарадњу на регионалном и међународном плану”.

Преговоре не треба орочавати, каже Скот, али је сада ипак  „фантастична прилика коју не треба пропустити да се учини напредак, узимајући у обзир глобалну динамику следеће године”.

Наредне године се очекује потрес на европским изборима који би могао да има далекосежне политичке последице. Бојазан је да би продор нових политичких снага могао да поремети досадашњи ток европске изградње и планове за проширење, уз које је увек ишло и учлањење у НАТО.

Страховање атлантиста од ширења руског утицаја на Балкану, у великој мери преувеличано да би се изгурала агенда НАТО-а у региону, један је од разлога због којих се решење тражи пре избора за Европски парламент који се очекују као велика метла.

Кушнер каже да идеја о размени није руска, јер „Путин воли замрзнуте сукобе”. Он додаје уобичајену фразу европских политичара да ће решење за Косово омогућити Србији да иде ка Европској унији. За његовог председника, међутим, даље проширење не долази у обзир док се не реше ствари у европском дворишту. Што се процене о учешћу Руса у тајним договорима тиче, извор Монда из Јелисејске палате каже да су  „неодређени” и да им више одговара садашња ситуација. 

(demostat.rs)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Васељенска патријаршија дати аутокефалност "Украјинској православној цркви"
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер