уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Косово и Метохија > Десет векова Марковог града
Косово и Метохија

Десет векова Марковог града

PDF Штампа Ел. пошта
Драгиша Спремо   
уторак, 28. децембар 2010.

Звечан је вековима био брана разним освајачИма на југу Србије. По народном предању, град је често и радо походио Краљевић Марко, па га народ и данас назива именом овог прослављеног јунака. На левој обали Ибра, тамо где oн у своје корито прихвата реку Ситницу, високо на брду изнад Косовске Митровице, налази се Звечан, један од најстаријих и најзнаменитијих српских средњовековних градова.

Саграђен на високој и тешко приступачној купи, Звечан је током више векова имао доминантан положај над долинама и путевима који се испод њега укрштају и воде ка старој Рашкој, Косову, Дреници и Ибарском Колашину, а касније и у одбрани оближњег, такође знаменитог, старог рудника Трепча.

Да би се боље схватио значај утврђеног града Звечана за одбрану српских крајева од туђинских војски, треба рећи да се у средњем веку под именом "град" није подразумевало велико уређено насеље, него утврђење које је служило за одбрану насеља, важних комуникација, одређених места и крајева. Градови су у то време били заштитна брана кроз клисуре, теснаце и подручја којима су се најлакше пробијале туђинске хорде и освајачи.

Међу најзначајније средњовековне градове на Косову и Метохији спадају Звечан, Липљан, Ново Брдо, Призрен, Вучитрн, Вишеград (Душанов град) на Призренској Бистрици и други.

О значају Звечана као утврђеног града према суседној Византији говори и чињеница да се он помиње у историјским изворима већ у раном средњем веку.

Први помен Звечана везан је за име бугарског цара Симеона, с краја IX и почетка X века, за кога се каже да је у многобројним ратовима Византије имао успеха и да је саградио велики број градова и тврђава на балканском полуострву – „све до Звечана на ставама Ибра и Ситнице".

Међутим, први сигурни историјски подаци о Звечану као пограничном граду српско-византијске границе досежу до познате византијске царице Ане Комнин, која пише да је 1091–1093. византијски цар Алексије Комнин три пута долазио до српске границе не би ли умирио лукавог и вештог жупана Вукана, који је успео да под Звечаном потуче Грке и повуче се у тврђаву.

Други сигуран податак говори да је Немања 1171. године код села Пантина, близу Звечана, потукао Византинце и присталице своје браће потпомогнуте страним најамницима. У тој бици погинуо је Немањин брат Тихомир, удавивши се у Ситници, а Немања је у цркви Светог Ђурђа у граду Звечану одржао благодарење.

Аутентични историјски записи даље кажу: године 1321, после смрти краља Милутина, у борби за престо Милутинов старији син Константин био је убијен од такмаца за престо и полубрата Стефана Дечанског, а потом сахрањен у цркви Светог Ђурђа на Звечану.

Десет година касније (1331) исту трагичну судбину доживео је и Стефан Дечански, кога је његов син, краљ Душан, свргао са престола и заробио у граду Петричу више Неродимља, па потом заточио у Звечану, где је стари краљ насилно уморен.

У историјским изворима се даље наводи да је током 1360. године Звечан припадао "челнику Муси", зету кнеза Лазара, а потом кнезу Војиславу Војиновићу, жупану Николи Алтомановићу, да би коначно прешао у посед Вука Бранковића, који га је држао до 1396. године, када су га заузели Турци.

Због свог дугог постојања и великог значаја који је имао за српску средњовековну државу, није ни случајно ни необично да се град Звечан помиње и у нашим епским народним песмама и да су неке од најлепших страница те поезије посвећене Краљевићу Марку, који је са својим шарцем походио Звечан.

По народном предању, наиме, Краљевић Марко је често навраћао у Звечан, па народ на Косову и Метохији и данас средњовековни град Звечан назива Градом (или Кулом) Краљевића Марка.

Звечански град, који већ десет векова доминира над Ибром и Ситницом, састојао се из три дела: Горњег Града, изграђеног на платоу на самом врху брда, Доњег Града, са заштитним зидовима и кулама и Подграђа, са тргом као најнижим делом, у оквиру кога су се налазили утврђени објекти са тргом, бунари-студенци и лагуми који су водили до саме обале Ибра, да би у случају опсаде града омгућавали нормално снабдвање водом.

У Горњем Граду откопани су зидови главне осмоугаоне куле, цркве Светог Ђурђа и зидине цитаделе са пет кула и две цистерне. У Подграђу, јужно од Горњег Града, на малој стени постојало је утврђење звано Мали Звечан, које је имало улогу да штити Подграђе са тргом и да прихвати војну посаду и страже. Поред цркве Светог Ђурђа Немања је пред крај XII века саградио и цркву Светог Стефана. Трећа средњвековна црква налазила се испод Звечана и била је посвећена Светом Димитрију.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер