среда, 20. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коментар дана

Жељко и Анђелина

PDF Штампа Ел. пошта
Миодраг Зарковић   
петак, 23. јул 2010.

Пошто су љубавну везу Бреда Пита и Анђелине Џоли светски медији популарно прекрстили у "Бранђелина", како ће звати будућу пословну сарадњу Жељка Митровића и Анђелине Џоли? Па, никако, зато што је неће ни бити, јер је Митровић изгледа једини схватио шта значи економски патриотизам, који државни функционери онако одлучно захтевају од домаћих тајкуна.

Пре него што је "Пинђелина" – филмска копродукција госпођице Џоли и Митровићеве компаније – уопште и заживела, власник ружичасте медијске империје одбио је учешће у истој. Разлог: Анђелина мрзи Србе. Тачније, она је "препуна предрасуда о Србима", појаснио је Митровић колапс његових преговора са једном од најатрактивнијих глумица света, која је требало да режира и игра главну улогу у причи о босанском рату, а снимање је било планирано да се обави у Србији, у "Пинковим" студијима у Шимановцима и на другим локацијама. Само дан пошто је вест о заједничком филму објавио београдски "Прес", од кога су је преузели медији широм планете, исти дневни лист известио је да од копродукције неће бити ништа, пошто је Жељко Митровић на састанку са продуцентима Анђелине Џоли увидео да ће Срби у филму бити приказани као монструми.

– Имао сам велике симпатије према Анђелини Џоли и веома сам поштовао њено дело и лик. Нажалост, она је препуна прерасуда о Србима. Знам да сарадња с њом отвара врата великог филмског бизниса, али не желим да будем део нечега што по ко зна који пут представља Србе као вечите лоше момке. То не желим и нећу – преноси "Прес" реакцију Жељка Митровића, која као да је изашла из уџбеника за економски патриотизам!

Митровић је, наводно, госпођици Џоли и лично саопштио своју одлуку, у телефонском разговору у којем јој је, између осталог, као контрамеру предложио да он финансира филм о љубавници Осаме Бин Ладена коју би она играла, на шта је Анђелина, кажу, занемела. Као што би занемео сваки нормалан гледалац на поједине сцене из спорног сценарија када у једној од њих, група Срба, од дечака до пензионера, силује младу муслиманку, а затим јој полудели српски војник одсеца и гризе дојку! Само је овај детаљ довољан да одлука Жељка Митровића делује крајње разумљива.

Да ли је, међутим, његов потез и вероватан?! Да ли се, заиста, све догодило баш онако како су Митровић и "њему блиски извори" саопштили Пресу?! Е, то је већ мало сложеније питање, поготово зато што су, свега дан после "Пинковог" одбијања да сарађује с њом, српски медији јавили да је Анђелина Џоли наводно замрзнула пројекат до даљњег, и то управо због Митровићевог повлачења. У филмском бизнису је пропаст преговора са потенцијалним копродуцентима врло уобичајена појава, нарочито у оволико раној фази, и мало је тешко поверовати да је госпођица Џоли одустала од филма само зато што јој је одбрусио неко из њој омражене Србије. Врло је, исто тако, изненађујућ и национални понос Жељка Митровића, бизнисмена који је одавно преусмерио себе са националног на регионални терен. Управо су на Митровићевој телевизији приказивани многи драмски садржаји са антисрпским елементима (примера ради, године 2002. "Пинк" је из недеље у недељу емитовао прву сезону америчке серије "24", у којој су Срби такође приказани као крвожедне звери), а свезнајућа чаршија је у протеклој деценији повезивала "Пинк" са многим доказаним другосрбијанским јуришницима, који су "из сенке" вршили нимало безначајан утицај на програм и оријентацију ове ТВ куће. У целој овој причи, још је најизвеснија антисрпска острашћеност Анђелине Џоли: у Холивуду, из кога она долази, Срби су одавно оцрњени као најгори народ у историји човечанства, као племе безумних крвопија које можете некажњено вређати до миле воље и за које не важе правила политичке коректности која се примењују на остале филмске негативце (рецимо, на нацисте или арапске терористе, који не одсецају и не гризу дојке младим девојкама).

Али, ако се све одиграло овако како је Митровић потврдио београдској штампи, човек не може да не поздрави његову одлуку. Док Борису Тадићу није мрска ни "копродукција" са Харисом Силајџићем и Сташом Зајевић у Поточарима, дотле Жељко Митровић одбацује потенцијално лукративну сарадњу са набеђеном холивудском звездом – ко би онда коме ту требало да држи лекцију из економског, или било ког другог, а нарочито политичког патриотизма?!

Авај, колико год био аутентичан и искрен (или лажан и неискрен), гест Жељка Митровића неће битније поправити крвну слику српске филмске, или културне, или друштвене сцене. Јер, у исто време док је Митровић преговарао/ратовао са Анђелином Џоли, огласио се и редитељ Горан Марковић, иначе саветник министра културе Небојше Брадића, упозоравајући да "опструкције коче закон о кинематографији" чији је нацрт он припремао са Гораном Паскаљевићем и Предрагом Микијем Манојловићем. Дакле, човек који је доводио у Београд Бернара Анрија Левија и снимио срамну "Турнеју", сада ради на некаквом закону о кинематографији, који ће њему и његовим истомишљеницима доделити одређена новчана средства како би могли да наставе да нас блате и понижавају у својим филмовима.

Поред таквих "домаћих" ствараоца, коме је па потребна Анђелина Џоли?!

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер