недеља, 16. јун 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > СЕКА кроз средину, Вукадиновић по боковима
Коментар дана

СЕКА кроз средину, Вукадиновић по боковима

PDF Штампа Ел. пошта
Миодраг Зарковић   
петак, 18. јун 2010.

Не смемо бити наивни. Истовремени удар СЕКЕ и Ђорђа на Данас није никаква коинциденција, већ врхунац пакленог плана двоје старих познаника, који заједничким снагама раде о глави српским јавним гласилима, а можда и читавом српском путу у европску будућност. Уиграни као да су се са Швајцарцима спремали за Мундијал, СЕКА и Ђорђе довели су Данас на корак од ликвидације тако што је најпре она више година финансијски исцрпљивала злосрећно гласило, а онда је он спровео завршни ударац када је подигао тужбу вредну 750.000 динара.

Уколико су се СЕКА и Вукадиновић заиста одавно срели и договорили да доведу Данас до пропасти – па у ту операцију укључили и једног рашчињеног архимандрита, Дејана Виловског, који је, ваљда, такође тужио Данас у неком кобајаги неповезаном случају – признање за дедукцију године морало би да припадне Вукашину Обрадовићу, потпредседнику Независног удружења новинара Србије (НУНС) и, очигледно, стручњаку за препознавање опасности по медије, који је и раскринкао овај заједнички злочиначки подухват. У саопштењу којим је НУНС узео у заштиту Данас и искритиковао свакога, а нарочито Вукадиновића, Виловског и Вељу Илића (?!), Обрадовић је изнео своје логички беспрекорно откриће:

"Јавна гласила данас практично једва преживљавају па свака пресуда може представљати и ликвидацију медија!"

После рендгенски прецизне и родитељски брижне анализе попут ове Обрадовићеве, само би бездушници могли да траже одштету за претрпљени душевни бол. Бездушници и познаници који су ускладили своје злокобне потезе према јадном, а јавном гласилу (и његовом још јаднијем аутору)!

Е сад, ако нема доказа да су се СЕКА и Вукадиновић, плус Виловски, икада срели и удружили, онда су логика НУНС-овог потпредседника и смисао НУНС-овог саопштења (може и обрнуто, смисао првог а логика другог), малко проблематични. Како у погледу права, тако и у погледу професионалне части, а највише у погледу здравог разума.

Прво, какве везе има једвито преживљавање са судском пресудом?! Таман ме оптужили да – срам ме било – нисам био ганут председниковом оштром критиком тајкуна, ипак не мислим да би сиромашни требало да буду изван закона. Као што не би смели да буду ни богати. Паре су паре, а закон – Божји, правни, неписани, какав год хоћете – је закон. Нечије имовинско стање поготово не би смело да има утицаја на кршење једног од најстаријих закона у историји: не лажи! Суштина је, дакле, у томе да ли је у Данас објављена неистина и клевета о Вукадиновићу, а не у томе да ли "Данас" послује рентабилно.

Друго, зашто су НУНС и његови челници устали против позивања на Закон о информисању тек лета 2010. године? Зашто се нису тако бунили против Закона онда када је доношен, лета 2009? Ма колико им назив "Закон о информисању" био нејасан и збуњујући, тешко је поверовати да нису видели везу између тог правног акта и самих медија... А ипак се лане, док се на страницама НСПМ-а непрестано галамило о могућим погубним последицама законског предлога које је министарство културе било поднело Скупштини, руководство НУНС-а углавном уздржавало од критичких коментара на рачун инквизиторских мера постављених изнад глава уредника и новинара. И онда данас, када очигледно оклеветане јавне личности затраже одштету вишеструко мању од могућих казни које предвиђа Закон, НУНС се руга њиховом „душевном болу“ и оптужује их да распирују аутоцензуру по српским гласилима.

Треће, ко је крив за то што је већина српских гласила пред гашењем, а већина српских новинара под аутоцензуром? Вукадиновић и Виловски? Или можда она умиљата господа са којима су водећа писана и електронска гласила онако љупко полемисала недавно у "Хајату"? Или можда "способни" руководећи кадрови тих гласила, који су учествовали на поменутом скупу, чија је тема била медијска слика у нашој земљи. Борис Тадић је том приликом оптужио српске медије да "често погрешно интерпретирају догађаје", Александар Тијанић је оценио да "српску медијску сцену уређује Адамс фемили", а Веран Матић је ситуацију у овдашњим медијима упоредио са "потенцијалном бомбом". Нико тада поменуо није аутоцензуру, ликвидацију, преживљавање – у сваком случају, о томе није било ни речи у извештајима са скупа. Када оноликим медијским службеницима на памет није пало да пред најважнијим друштвеним и политичким субјектима изложе своје основне проблеме, што би онда ико имао обзира према њима? Из ког би разлога ико ко се сматра оклеветаним водио рачуна о невољама оних за које сматра да га клевећу, кад већ ни они сами о себи не воде рачуна?

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер