Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Vučićeva borba protiv kriminala - prosudite sami!
Komentar dana

Vučićeva borba protiv kriminala - prosudite sami!

PDF Štampa El. pošta
Branko Pavlović   
petak, 18. januar 2019.

Predsednik Vučić je izneo čitav niz pogrešnih i netačnih stavova najavljujući novi-novi-novi talas borbe protiv kriminala. U tekstu ću govoriti samo o manjem broju razloga zbog kojih su ti stavovi neutemeljeni, a ostaviću sasvim po strani manir u kome predsednik Vučić sve predstavlja kao „moja borba“.

1. Kazna doživotnog zatvora

Pošto su mu stručnjaci skrenuli pažnju u prvim komentarima da je prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu neprihvatljivo da postoji kazna doživotnog zatvora bez prava osuđenog da ikada bude pušten na slobodu, Vučić je narednog dana „pojasnio“ da će se to odnositi samo na najteže slučajeve.

Predsednik je sasvim neiskusan pravnik i sklon improvizacijama koje pravo ne trpi, pa je prevideo da je Sud za ljudska prava raspravljao upravo slučaj u kome je zakonodavac propisao da za pojedini oblik doživotne kazne zatvora osuđeni nema prava da ikada izađe na slobodu.

Reč je o Velikoj Britaniji, koja je propisivala tri vrste kazni doživotnog zatvora. U dve je i sama dozvoljavala uslovni otpust, naravno uvek je reč samo o mogućnosti u svim sistemima, a za najteže slučajeve takve mogućnosti nije bilo. Dakle, Sud je upravo razmatrao slučaj za koji se Vučić danas zalaže da bude uveden u Srbiji i stao na stanovište da takvo zakonodavstvo nije prihvatljivo.

Sud je zauzeo stav da se kao najduži rok može propisati 25 godina zatvorske kazne, posle kog roka osuđeni mora imati pravo da traži da bude pušten na slobodu. Da tu odluku mora doneti sud, a ne deo izvršne vlasti i da kriterijumi moraju biti u skladu sa naukom (penologijom), a ne proizvoljni.

Odluke Evropskog suda za ljudska prava su dvostruko obavezujuće za Srbiju. Jednom zato što je i Srbija članica Saveta Evrope i mora da poštuje odluke organa tog Saveta, a drugi put zato što su odluke tog suda po Ustavu Srbije obavezujuće prilikom tumačenja ljudskih prava i sloboda u Srbiji.

Odatle sledi da je predlog Vučića pravno neutemeljen i suprotan Ustavu Srbije i zvaničnoj politici Srbije ka evropskim integracijama.

Uzgred rečeno, kada sud izrekne kaznu zatvora od 40 godina, osuđeni u Srbiji danas, pre najavljene borbe protiv kriminala, može da traži da bude pušten na uslovni otpust tek posle 27 godina.

2.  Ublažavanje kazni za narko-dilere

Vučić insistira na tome da sudovi ublažavaju kazne narko-dilerima i da to nije prihvatljivo.

Činjenice su sasvim suprotne. Ne postoji uopšte presuda kojom je narko-dileru ublažena kazna, prosto zato što to po postojećim propisima nije moguće. Dakle, ne samo da nije tačno da sudovi to često rade, nego ne rade uopšte, a ne rade uopšte zato što su propisi već prethodno izmenjeni tako da ublažavanje nije moguće za one na koje javnost misli kada se kaže „narko-diler“.

„Što se pravite blesavi, kad svi znate ko je naveći narko diler u Srbiji“ - Aleksandar Vučić (Jun 2014. godine). Viši sud u Beogradu oslobodio je Dragoslava Kosmajca optužbi za zloupotrebu položaja (10. april 2018.)

Kod onih koji su i sami zavisnici i diluju drogu, važno je razumeti da je reč o rasprostranjenoj bolesti zavisnosti. Bolesti. Pa kao što ne mislimo da onoga koji ima grip treba da strpamo u zatvor, tako i kod zavisnika, koji diluju da bi u suštini obezbedili drogu za sopstvene potrebe, treba sprovoditi lečenje, a kazne koristiti pre svega kao motiv da tom lečenju pristupe. Ublažavanje kazne u tim slučajevima je potpuno opravdano.

Ukratko, sve što je Vučić iznosio prethodnih dana na ovu temu je pravno sasvim neosnovano. I nikako ne može doprineti borbi protiv narko-kartela koji jesu ogoroman problem za naše društvo

Ukratko, sve što je Vučić iznosio prethodnih dana na ovu temu je pravno sasvim neosnovano. I nikako ne može doprineti borbi protiv narko-kartela koji jesu ogoroman problem za naše društvo.

3. Navođenje imena navodnih mafijaša

Kada neko ko je visoko rangiran u vlasti, a naročito predsednik države, koji je ujedno i predsednik najveće vladajuće partije, u javnosti navede, pre ili tokom sudskog postupka, ime nekog lica i označi ga kao „mafijaša“ ili „glavnog kriminalca“, onda on time postiže suprotno od onoga što javnost misli. Oslobađa ga sudske osude. U tim slučajevima, čak i ako bi sud u Srbiji doneo osuđujuću presudu, takva odluka bi pala pred međunarodnim sudom, zato što je okrivljenom negirano pravo na pravično suđenje i grubo povređena pretpostavka nevinosti.

To smo već videli na slučaju zahteva Srbije za izručenje Haradinaja iz Francuske. Izjave i Vučića i ministarke pravde kako je reč o zlikovcu bile su osnov za odluku francuskog suda da ne izruči Haradinaja. Sasvim u skladu sa pravilima konvencije koja reguliše to pitanje. Ako je uopšte postojala mogućnost da Haradinaj bude izručen, ta mogućnost je bila isključena onog trenutka kad se Vučić dohvatio mikorofona i kamera i označio Haradinaja kao nepojamnog zlikovca.

Haradinaj je posle toga postao ne samo slobodan, nego i premijer tzv. Kosova i za Vučića sasvim legitimni sagovornik.

Ne ulazeći u to koji su razlozi za takvo postupanje predsednika, pravno je sasvim izvesno da time Vučić objektivno pomaže mogućim učiniocima najtežih krivičnih dela

Ne znam šta je namera Vučića, ali posledica je da je osobu koju je u javnim nastupima označio kao glavnog kriminalca kada je reč o prometu droge, upravo oslobodio od mogućnosti da bude uspešno procesuiran. Narvno, pod pretpostavkom da su ti navodi koje iznosi  tačni.

Ne ulazeći u to koji su razlozi za takvo postupanje predsednika, pravno je sasvim izvesno da time Vučić objektivno pomaže mogućim učiniocima najtežih krivičnih dela. Ne sumnjam da mu to podiže politički rejting, ali po cenu znatnog otežavanja borbe prtiv organizovanog kriminala.

Ono što nam je kao društvu potrebno jeste da se u razmatranje problema uključe stručnjaci, pre svega Vrhovni kasacioni sud i profesori prava i da te aktivnosti na sistemski način organizuje izvršna vlast, u smislu potrebne logistike i vođenja  najšire rasprave u kojoj bi izvršna vlast slušala i učila šta treba raditi.

Da li bismo  u tom slučaju uspeli da rešimo najvažnije probleme, ne znam, ali da bismo izbegli Vučićeve greške i nestručnosti, to je izvesno.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner