Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Vaskrs 1945. i Dan Pobede 2020. - da li je svetu potrebna nova Jalta?
Komentar dana

Vaskrs 1945. i Dan Pobede 2020. - da li je svetu potrebna nova Jalta?

PDF Štampa El. pošta
Vladimir Kršljanin   
četvrtak, 07. maj 2020.

Pre 75 godina, 1945, Vaskrs je bio na Dan Svetog velikomučenika Georgija Pobedonosca, pokrovitelja ruske vojske –Đurđevdan, 6. maja. Već na veliki četvrtak, u Berlinu je bilo tiho – i poslednje nacističke jedinice obustavile su otpor i predale se ruskoj armiji kojom je komandovao maršal Georgij Žukov, koji je oslobađajući Rusiju i Evropu, sa sobom nosio Kazansku ikonu Presvete Bogorodice, onu istu koja je po Staljinovom naređenju krajem 1941. tri puta obletela Moskvu i spasla je od nemačke ofanzive.

Kći maršala Žukova, Marija, zapisala je i ovo: „Otac je bio po rođenju i vaspitanju, po svom doživljavanju sveta, pravoslavni čovek, kao što su pravoslavni bili i njegovi vojnici, koji su, zajedno sa njim, pred bitke govorili: „Nu, s Bogom!“. Tim rečima ga je blagoslovila i njegova majka, kada ga je ispraćala iz sela u Moskvu...“

Rat je za Rusiju počeo 22. juna, na Dan svih Svetih prosijavših na Zemlji Ruskoj, a Pobedu su doneli Vaskrs i Sveti Georgije. Zastava SSSR zavijorila se nad Rajhstagom 30. aprila. Istog dana Hitler je izvršio samoubistvo. A u noći sa 8. na 9. maj njegovi komandanti su pred Žukovom potpisali Akt o bezuslovnoj kapitulaciji.

Nekoliko dana ranije, 25. aprila, na reci Elbi, radosno su se sreli i zagrlili vojnici dve armije, čije je savezništvo opredelilo konačan ishod Drugog svetskog rata – SSSR i SAD. Tim povodom, ove godine Putin i Tramp su objavili Zajedničku izjavu, podsećajući svet da je to bila «kulminacija kolosalnih napora mnogih zemalja i naroda, koji su se ujedinili u okvirima Deklaracije Ujedinjenih Nacija iz 1942. godine».

««Duh Elbe», naglašavaju Putin i Tramp, primer je kako naše zemlje mogu da odlože u stranu protivrečnosti i da izgrade poverenje i sarađuju u ime zajedničkog cilja. Pružajući danas otpor najozbiljnijim izazovima XXI veka, mi odajemo priznanje vrlinama i hrabrosti svih onih koji su se zajedno borili za pobedu nad fašizmom. Njihov herojski podvig neće nikada biti zaboravljen.»

Velika Pobeda nad fašizmom stvorila je savremeni svet i sva njegova pravna, politička i moralna dostignuća. Oblikovao se taj svet i kroz Ujedinjene Nacije, ali u prvom redu kroz sastanke «velike trojke»: Staljina, Ruzvelta i Čerčila.

Šta je tome prethodilo? Prvo, nastanak fašizma, kao najcrnje stranice svetske istorije i zapadnog kapitalizma, koji ne bi bio moguć bez aktivne uloge vodećih anglosaksonskih bankara i industrijalaca. Drugo, ogromne žrtve i ogromne pobede pravoslavne Rusije. Tek tada je došlo do potpune istorijske polarizacije na «saveznike» - sile dobra i «osovinu» - sile zla. Ruzvelt se u početku dvoumio da li da SAD stanu na stranu Nemačke ili SSSR-a. Ali, kada je doneo odluku, nije od nje odstupao, sve do svoje smrti. Čerčil je pak, sve vreme igrao dvostruku igru, planirajući, i posle pada Berlina, otpočinjanje novog rata protiv Rusije, sa osloncem na ostatke Hitlerovih divizija i američko nuklearno oružje.

Danas je svet poprište sveopšteg hibridnog rata i sistemske krize neoliberalnog globalizma, u kojoj mnogima na planeti prete glad, bolesti i smrt, iako je naučno-tehnološki napredak takav da bi svih osam milijardi ljudi mogli da žive u blagostanju. Od dobrobiti čovečanstva, nekima je opet važnija sopstvena vlast, moć i bogatstvo. I to je trenutak da se najveći i najmoćniji ponovo okupe i daju onakve smernice za budućnost čovečanstva, kakve ljudi od njih očekuju.

Do toga, naizgled nije daleko. Bolji svet aktivno zagovaraju Rusija i Kina, koje su prvi put u istoriji i vojno-politički i ekonomski moćnije od anglosaksonskog, evroatlantskog Zapada. A svetski dil u cilju sveopštog ekonomskog prosperiteta, zagovara i sadašnji američki predsednik. Svetu je baš potrebna «nova Jalta», sa novim učesnicima – Putinom, Sijem i Trampom, kao što predlaže ruski profesor Igor Panarin. I možda baš – u Beogradu. Siguran sam da bi Srbija to volela.

Aktuelna globalna bitka vodi se protiv jednog virusa i onih koji bi da ga zloupotrebe. Da će «sile zla» tu bitku izgubiti, već se vidi, između ostalog i po tome, što se i autorstva, pa i saučesništva, svi odriču.

A i po tome što će Moskva ipak obeležiti Dan Velike Pobede 9. maja. Paradom vazduhoplovno-kosmičkih snaga i velikim prazničnim vatrometom. «Besmrtni puk» i «Put sećanja» 9. maja će napuniti Internet.

I u ovom Danu Pobede će, sve dostojnije poslednjih godina, učestvovati Srbija. Uskoro će u Beogradu, u saradnji sa Rusijom, biti osnovan Institut za očuvanje istorijskog sećanja.

Prava Srbija zna da je čuvanje i neprikosnovenost istine o Danu Pobede i njegovom ljudskom, moralnom i duhovnom trijumfu, u koji je i sama ugradila ogroman broj žrtava – putokaz i barometar o tome ima li čovečanstvo budućnost. To je i jedina garancija opstanka same Srbije.

Jer u Veliku Pobedu 20. veka, najveću pobedu u istoriji čovečanstva, sliveni su i oslobođenje Balkana 1912. (u čast kojeg je nastao najčuveniji ruski vojni marš «Slavjanka» koji se čuje na svakoj Paradi Pobede), i Golgota i Vaskrs Srbije 1914-1918, i ustaški genocid, dva antifašistička pokreta i narodno-oslobodilački rat 1941-1945, i otpor razbijanju Istorijske Srbije i NATO agresiji 1991-1999. I pokušaj ulaska u Savez Rusije i Belorusije 1999. I Deklaracija o strateškom partnerstvu sa Ruskom Federacijom 2013. I sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskim Ekonomskim Savezom. I naše buduće oslobođenje i ujedinjenje.

Pokušaji «sila zla» na raznim mestima po Evropi da dovedu u pitanje Veliku Pobedu, izjednače «fašizam i komunizam», poruše spomenike sovjetskim oslobodiocima – sramni su, podli i osuđeni na propast.

Za nas u Srbiji, istina o Velikoj Pobedi u koju smo ugrađivali žrtve tokom čitavog 20. veka, spomenici i grobovi oslobodilaca su – sveta mesta.

I zato se pridružujem predlogu proslavljenog komandanta odbrane Košara, pukovnika Ljubinka Đurkovića, da se, kao što je to učinjeno na centralnom memorijalu na Poklonoj Gori u Moskvi, i na Groblju oslobodilaca Beograda, gde zajedno počiva najviše srpske i ruske braće, podigne pravoslavni hram. 

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner