петак, 01. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Васкрс 1945. и Дан Победе 2020. - да ли је свету потребна нова Јалта?
Коментар дана

Васкрс 1945. и Дан Победе 2020. - да ли је свету потребна нова Јалта?

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Кршљанин   
четвртак, 07. мај 2020.

Пре 75 година, 1945, Васкрс је био на Дан Светог великомученика Георгија Победоносца, покровитеља руске војске –Ђурђевдан, 6. маја. Већ на велики четвртак, у Берлину је било тихо – и последње нацистичке јединице обуставиле су отпор и предале се руској армији којом је командовао маршал Георгиј Жуков, који је ослобађајући Русију и Европу, са собом носио Казанску икону Пресвете Богородице, ону исту која је по Стаљиновом наређењу крајем 1941. три пута облетела Москву и спасла је од немачке офанзиве.

Кћи маршала Жукова, Марија, записала је и ово: „Отац је био по рођењу и васпитању, по свом доживљавању света, православни човек, као што су православни били и његови војници, који су, заједно са њим, пред битке говорили: „Ну, с Богом!“. Тим речима га је благословила и његова мајка, када га је испраћала из села у Москву...“

Рат је за Русију почео 22. јуна, на Дан свих Светих просијавших на Земљи Руској, а Победу су донели Васкрс и Свети Георгије. Застава СССР завијорила се над Рајхстагом 30. априла. Истог дана Хитлер је извршио самоубиство. А у ноћи са 8. на 9. мај његови команданти су пред Жуковом потписали Акт о безусловној капитулацији.

Неколико дана раније, 25. априла, на реци Елби, радосно су се срели и загрлили војници две армије, чије је савезништво определило коначан исход Другог светског рата – СССР и САД. Тим поводом, ове године Путин и Трамп су објавили Заједничку изјаву, подсећајући свет да је то била «кулминација колосалних напора многих земаља и народа, који су се ујединили у оквирима Декларације Уједињених Нација из 1942. године».

««Дух Елбе», наглашавају Путин и Трамп, пример је како наше земље могу да одложе у страну противречности и да изграде поверење и сарађују у име заједничког циља. Пружајући данас отпор најозбиљнијим изазовима XXI века, ми одајемо признање врлинама и храбрости свих оних који су се заједно борили за победу над фашизмом. Њихов херојски подвиг неће никада бити заборављен.»

Велика Победа над фашизмом створила је савремени свет и сва његова правна, политичка и морална достигнућа. Обликовао се тај свет и кроз Уједињене Нације, али у првом реду кроз састанке «велике тројке»: Стаљина, Рузвелта и Черчила.

Шта је томе претходило? Прво, настанак фашизма, као најцрње странице светске историје и западног капитализма, који не би био могућ без активне улоге водећих англосаксонских банкара и индустријалаца. Друго, огромне жртве и огромне победе православне Русије. Тек тада је дошло до потпуне историјске поларизације на «савезнике» - силе добра и «осовину» - силе зла. Рузвелт се у почетку двоумио да ли да САД стану на страну Немачке или СССР-а. Али, када је донео одлуку, није од ње одступао, све до своје смрти. Черчил је пак, све време играо двоструку игру, планирајући, и после пада Берлина, отпочињање новог рата против Русије, са ослонцем на остатке Хитлерових дивизија и америчко нуклеарно оружје.

Данас је свет поприште свеопштег хибридног рата и системске кризе неолибералног глобализма, у којој многима на планети прете глад, болести и смрт, иако је научно-технолошки напредак такав да би свих осам милијарди људи могли да живе у благостању. Од добробити човечанства, некима је опет важнија сопствена власт, моћ и богатство. И то је тренутак да се највећи и најмоћнији поново окупе и дају онакве смернице за будућност човечанства, какве људи од њих очекују.

До тога, наизглед није далеко. Бољи свет активно заговарају Русија и Кина, које су први пут у историји и војно-политички и економски моћније од англосаксонског, евроатлантског Запада. А светски дил у циљу свеопштог економског просперитета, заговара и садашњи амерички председник. Свету је баш потребна «нова Јалта», са новим учесницима – Путином, Сијем и Трампом, као што предлаже руски професор Игор Панарин. И можда баш – у Београду. Сигуран сам да би Србија то волела.

Актуелна глобална битка води се против једног вируса и оних који би да га злоупотребе. Да ће «силе зла» ту битку изгубити, већ се види, између осталог и по томе, што се и ауторства, па и саучесништва, сви одричу.

А и по томе што ће Москва ипак обележити Дан Велике Победе 9. маја. Парадом ваздухопловно-космичких снага и великим празничним ватрометом. «Бесмртни пук» и «Пут сећања» 9. маја ће напунити Интернет.

И у овом Дану Победе ће, све достојније последњих година, учествовати Србија. Ускоро ће у Београду, у сарадњи са Русијом, бити основан Институт за очување историјског сећања.

Права Србија зна да је чување и неприкосновеност истине о Дану Победе и његовом људском, моралном и духовном тријумфу, у који је и сама уградила огроман број жртава – путоказ и барометар о томе има ли човечанство будућност. То је и једина гаранција опстанка саме Србије.

Јер у Велику Победу 20. века, највећу победу у историји човечанства, сливени су и ослобођење Балкана 1912. (у част којег је настао најчувенији руски војни марш «Славјанка» који се чује на свакој Паради Победе), и Голгота и Васкрс Србије 1914-1918, и усташки геноцид, два антифашистичка покрета и народно-ослободилачки рат 1941-1945, и отпор разбијању Историјске Србије и НАТО агресији 1991-1999. И покушај уласка у Савез Русије и Белорусије 1999. И Декларација о стратешком партнерству са Руском Федерацијом 2013. И споразум о слободној трговини са Евроазијским Економским Савезом. И наше будуће ослобођење и уједињење.

Покушаји «сила зла» на разним местима по Европи да доведу у питање Велику Победу, изједначе «фашизам и комунизам», поруше споменике совјетским ослободиоцима – срамни су, подли и осуђени на пропаст.

За нас у Србији, истина о Великој Победи у коју смо уграђивали жртве током читавог 20. века, споменици и гробови ослободилаца су – света места.

И зато се придружујем предлогу прослављеног команданта одбране Кошара, пуковника Љубинка Ђурковића, да се, као што је то учињено на централном меморијалу на Поклоној Гори у Москви, и на Гробљу ослободилаца Београда, где заједно почива највише српске и руске браће, подигне православни храм. 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер