Tužba Hrvatske i kontratužba Srbije za genocid

Odmah nakon održanih izbora i promene vlasti u Republici Hrvatskoj ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić izjavila je da će Hrvatska povući tužbu za genocid koju je podnela protiv Srbije, jer to nije moralno prema narodu i da se time samo „dižu niske strasti“. Uz to je istakla da je „stabilnost u regionu u interesu svih članica Unije ... ali za Hrvatsku to je i egzistencijalno pitanje, jer naša vlastita stabilnost zavisi od stabilnosti u regionu“.

Ova izjava vraća nadu da će se Hrvatska konačno odreći one politike koja je dovela do građanskog rata i progona sa svojih vekovnih ognjišta više od 500.000 hrvatskih državljana srpske nacionalnosti. Toj politici nije bilo dovoljno da izvrši etničko čišćenje već je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu pokrenula i tužbu protiv Srbije za genocid.

Posle prvostepene presude Haškog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, i posebno iznete kvalifikacije da je „Oluja bila udruženi zločinački poduhvat“, postalo je jasno na kojim „čvrstim temeljima“ je zasnovana ova tužba.

Izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske, koji su podneli najveća stradanja za vreme proteklog rata, očekivali su da tužbu protiv Hrvatske prva pokrene Srbija. Zato su pozdravili kontratužbu koju je 4. januara 2010. godine podnela Srbija u kojoj tereti Hrvatsku za genocidne radnje i etničko čišćenje više od 230.000 Srba u operaciji „Oluja“.

Posebno podržavamo poslednju izjavu koordinatora za medije Vlade Srbije Slobodana Homena da Srbija neće razmatrati mogućnost povlačenja kontratužbe sve dok Hrvatska ne povuče tužbu za genocid.

Izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske stoje na stanovištu da bi Međunarodni sud pravde mogao doneti pravičniju presudu od one koja bi bila postignuta pregovorima između Srbije i Hrvatske. Ovakvo rezonovanje zasniva se na bojazni da, ako bi se pregovorima i postigla neka rešenja, nije jasno ko će garantovati njihovo sprovođenje? Hrvatska je i do sada potpisala više međunarodnih i bilateralnih sporazuma i preuzela određene obaveze ali ih se nije pridržavala.

Ako Hrvatska zaista želi da postane ravnopravna članica EU onda je za očekivati da vrati i nadoknadi opljačkanu i uništenu imovinu svojim građanima srpske nacionalnosti, uspostavi iste standarde u suđenjima za ratne zločine, izvrši ekshumaciju i identifikaciju žrtava rata. Pored toga Hrvatska treba što pre da donese strategiju suočavanja sa prošlošću i međunacionalno pomirenje, daleko oštrije da kažnjava govor mržnje, netoleranciju i neskrivenu srbofobiju, provodeći međunarodne standarde zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske pozdravljaju pokrenutu inicijativu u nadi da će se konačno postići pravično rešenje njihovih problema – bez čega nema ni mira ni stabilnosti u regionu.

Autor je predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske