петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > “Славимо Београд” уз “лекс специјалис”, или како је премијер доскочио “елити”
Коментар дана

“Славимо Београд” уз “лекс специјалис”, или како је премијер доскочио “елити”

PDF Штампа Ел. пошта
Војислав М. Станојчић   
четвртак, 12. март 2015.

Ретке су примедбе у нашој јавности на рад премијера. Не зато што их нема, већ што тешко доспевају у медије. А кад се то и догоди, премијер се много љути и сваку замерку схвата као злу намеру којој је прави циљ заустављање реформи које је смислио.

Недавно је написао чланак (о коме је већ било доста речи и на овом порталу) оптужујући своје критичаре (“елиту”) за нихилизам и успоравање реформи које ће од Србије створити земљу срећних људи. Међутим, “елита” све гледа црно и ништа јој не ваља. Она успорава реформе, без њених примедби све би текло много брже и боље. Изоставио је још само да каже ко је, заправо, та елита? По свему судећи, у њу спадају сви они грађани Србије који резултате његовог рада оцењују различито од западних амбасадора, представника страних компанија и трговаца и великог броја премијерових дворских удворица.

Ако заиста мисли као што пише, премијер је, што се каже, “у проблему”, јер неће или није стању да схвати да има људи који озбиљно размишљају о будућности Србије и да су због свега што јој се дешава веома забринути. То их и подстиче да премијеру постављају непријатна питања, на која он неће или не зна да одговори. Он, рецимо, неће ни за живу главу саопштити јавности шта пише у бриселском споразуму, али ће јој зато веома радо и у свакој прилици причати бајке о “Београду на води”, пројекту који је пример самовољног и скривеног деловања председника владе и његових сарадника.

Изразивши сумњу у овај пројекат, у “елиту” се несумњиво уписала и Српска академија наука и уметности, а уз њу и Удружење архитеката Србије и Друштво архитеката Србије. Оба удружења затражила су од извршне власти Србије и Београда да хитно обуставе тај пројекат, јер “начин како сте ви замислили и како бахато данас спроводите да једна макета за коју се не зна ни ко ју је урадио ни одакле је дошла – постане главна матрица даље разраде просторног плана највреднијег дела Београда сматрамо нечувеним ругањем нашој струци и свим становницима Београда и Србије”. (Иначе, Србија има 4.500 архитеката, од чега их је само у Београду 2.500, а ниједан од њих није упитан за мишљење о пројекту.)

У свом отвореном писму извршној власти архитекте потписници упозоравају на штету коју град Београд може имати и наводе низ прекршаја закона, а све у интересу једног страног инвеститора . Није поштован ни Устав, а ни више међународних повеља, док је на брзину измењен и Генерални урбанистички план.

На површини “Београда на води” предвиђена је изградња два милиона квадратних метара стамбеног и пословног простора, џиновски шопинг мол, кула висока 217 метара, паркинг за 40.000 атомобила... Основно је, међутим, питање: Коме је тај нови град у Београду, заправо, намењен, ко ће у њему да станује и ради? Неће ли се ту доселити неки људи који ће допринети промени националног састава нашег главног града?

Премијер, међутим, наставља своје гуслање о “Београду на води”. А на примедбе забринутих архитеката одговара на свој начин: Влада Србије доставља Народној скупштини на усвајање по хитном поступку предлог “Лекс специјалиса” о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе за пројекат “Београд на води”. Према правној доктрини, “Лекс специјалис”, којим се уређује посебна тема, јачи је од закона који уређује општа питања”. И ту је крај недоумицама. После увођења “ лекс специјалиса”, сви прекршаји Устава и закона Србије, које помињу архитекте, постају ништавни.

Пошто је познат однос снага у Народној скупштини, нема никаквих недоумица о томе да ли ће бити усвојен предлог закона којим се потпуно занемарује мишљење струке. Гласачка машина урадиће оно што се од ње захтева и очекује. Сем ако известан број посланика СНС-а, СПС-а и њихових коалиционих партнера изненада не одлучи да почне да мисли својом главом. А што већ спада у научну фантастику.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер