Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Ponižavanje Srbije u režiji Ivice Dačića
Komentar dana

Ponižavanje Srbije u režiji Ivice Dačića

PDF Štampa El. pošta
Igor Marković   
subota, 29. decembar 2012.

Posle svih poniženja koje je srpski narod pretrpeo poslednjih godina i meseci, premijer Ivica Dačić je svojom nesposobnošću i grozničavim pokušajima da se po svaku cenu održi na vlasti zadao još jedan simboličan udarac koji definitivno otklanja svaku sumnju oko pitanja da li je Srbija nezavisna država ili običan zapadni protektorat.

Naime, u novembru ove godine, u opštini Preševo na jugu Srbije „osvanuo“ je spomenik šiptarskim teroristima, koji su, u sklopu OVK, tačnije, „Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe“, napadali srpsku policiju i činili brutalne zločine nad civilnim stanovništvom u periodu od 1998. do 2000. godine. Hitno uklanjanje ovog spomenika i kažnjavanje odgovornih za njegovo postavljanje ne bi trebalo da bude predmet bilo kakve političke rasprave, već je pitanje elementarnog reda, dostojanstva i ozbiljnosti države.

Ipak, premijer Srbije Ivica Dačić, odlučio je da se javno obrati povodom tog nemilog događaja i ultimativno zatraži od lokalnih vlasti, koje su spomenik i postavile, da ga hitno uklone „jer će inače to uraditi država“. Dakle, umesto da je policija odmah reagovala, uklonila spomenik i podnela prijave protiv odgovornih, bez pravljenja medijske pompe, premijer je odlučio da svojom oštrom retorikom zaradi koji politički poen, malo se pred javnim mnjenjem opere zbog susreta sa Tačijem i stvori sliku o sebi kao ozbiljnom i odgovornom predstavniku vlasti. Nije možda bilo neophodno to paradiranje, ali, dobro, političar je, neka ga, pomislili su mnogi – uključujući i autora ovog teksta – samo neka ispuni obećanje i ukloni spomenik teroristima na teritoriji Srbije.

A onda se ponovio scenario, koji smo toliko puta imali prilike da vidimo kod srpskih političara u poslednjih 20 godina, ali najviše kod SPS-a i Ivice Dačića – da nakon suvišnog junačenja i busanja u grudi, usledi povlačenje i strašno ponižavanje, kakvo ni najgora kvinsliška vlast ne bi priredila svojoj zemlji. Spomenik teroristima je ostao netaknut, a država još jednom brutalno ponižena, jer se pokazalo da zapravno nema kontrolu nad sopstvenom teritorijom i da svako može da je pljuje, vređa i ponižava koliko hoće pošto će taj čin ostati nekažnjen i praktično odobren od strane „srpskih“ kolaboratorskih vlasti.

Međutim, glupostima srpskog premijera tu nije kraj. Nakon što je prekršio obećanje, i usput pretrpeo uvrede od lokalnih albanskih političara, on je pre tri dana dao novu izjavu, u kojoj je ponovio svoje ranije „ultimatume“. Dakle, opet isprazna retorika, bez prave akcije i opet bahat odgovor i pretnje šiptarskih političara iz Preševa. Dobro,  sad će valjda konačno morati da ga uklone – pomislio bi naivan posmatrač, koji ne poznaje dovoljno lik i delo Ivice Dačića. 

Ali NE! Dačić se po treći put oglašava i ovoga puta, poput uvređenog deteta kome nisu ispunjene želje, izjavljuje kako „neće ići u Brisel dok spomenik ne bude uklonjen“. Ovom izjavom je načinio dvostruku glupost. Prvo, internacionalizovao je događaj, i od unutrašnjeg pitanja Srbije koji ona sama treba i mora da reši, načinio međunarodni problem u kome će da posreduju, nama dobro znani, „zapadni partneri“, koji su sve konflikte na području Balkana u poslednjih 20 godina rešili na štetu Srbije i srpskog naroda. Drugo, indirektno je priznao da su Briselski pregovori u isključivom interesu Brisela i Prištine, jer preti da će da im „napakosti“ tako što neće otići na te pregovore, čime, zapravo, demantuje sva dosadašnja uveravanja vlasti kako je u interesu Srbije da pregovora sa Prištinom pod pokroviteljstvom briselskih birokrata.

Ne sme se zaboraviti i da je i Aleksandar Vučić priredio Srbiji slično poniženje kada je najavio uklanjanje ploče Aćif-efendiji, od čega naravno nije bilo ništa. Doduše, Vučić je bar bio dovoljno inteligentan da posle zaćuti i ignoriše poraz koji mu je nanelo Bošnjačko nacionalno veće.

Cela ova tragikomična priča je samo još jednom  potvrdila osnovanu sumnju da nije samo Kosovo okupirani deo srpske teritorije, nego je cela Srbija, zapravo, okupirana zemlja.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner