Igre oko Južnog toka, ili ko je gazda u kući?

Izgradnja Južnog toka je započela u Bugarskoj, a kako se gradnja približava početku i u Srbiji, vremena za opstrukciju je sve manje, a nervoza na svim stranama je sve veća. Maske su pale i diplomatija je ustupila mesto otvorenim napadima.

Iz Rusije stižu direktne optužbe, u čijem centru je ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja odavno slovi za jednog od glavnih protivnika energetskog aranžmana sa Rusijom. Zbog nje se na neprijatnom sastanku sa Putinom „preznojavao“ i predsednik Tomislav Nikolić, posle čega mu je ruska strana preko Glasa Rusije i Leonida Rešetnjikova vrlo ponižavajuće sasula u lice da je slabić koji u svojoj kući ne može da nametne svoj autoritet i zavede red.

Tokom razgovora sa Putinom, Nikolić se predstavio kao pristalica Južnog toka, koji međutim zbog toga ne želi da ima problema, za razliku od Zorane Mihajlović, koja je sa čvrstom zaleđinom krenula u otvoreni sukob. Ako je neko od Nikolića očekivao da će posle povratka u Beograd lupiti šakom o sto – prevario se, naravno, predsednik za to uostalom i nema ovlašćenja, a predsednik je reagovao samo blagom izjavom posle razgovora sa generalnim sekretarom Saveta Evrope, kada je rekao da se Srbija kreće u dobrom pravcu, jer je sada svako svestan „svoje odgovornosti i istorijskog trenutka u kome se nalazimo“.

Pitanje odgovornosti za preuzete obaveze i izjave srpskih zvaničnika o saradnji sa Ruskom Federacijom bili su razlog i sastanka ambasadora Rusije sa Aleksadrom Vučićem, koji je zatim izjavio da „neće dozvoliti narušavanje odnosa sa Moskvom, a svesna i svoje odgovornosti, svoje namere će morati da objasni i ministarka Mihajlović, i to direktno u Moskvi, gde će otputovati sledeće nedelje da bi, kako je saopštila „unapredila odnose sa Ruskom Federacijom“.

Nije sasvim jasno šta ona pod tim podrazumeva, ali je jasno da, kako navodi Blic, ruska strana smatra da ministarka Mihajlović nastoji da revidira energetski sporazum i da to radi, između ostalog, i insistiranjem na restrukturiranju “Srbijagasa” – glavnog partnera u realizaciji projekta Južni tok.

Insistiranjem na reformi „Srbijagasa“ Zorana Mihajlović svakako ne može da zaustavi Južni tok, koji je potreban i Rusiji i Evropi, ali se može zaključiti da je njen glavni cilj da u Srbiji sprovede direktive tzv. „Trećeg energetskog paketa“ EU, kojim se zahteva da „Gasprom“ svoje kapacitete mora da otvori i za druge distributere gasa. Zbog toga ministarska toliko insistira na rekonstrukciji “Srbijagasa” i eliminisanju “Jugorosgasa” kao posrednika u kupoprodaji tog energenta, da bi u Srbiji otvorila prostor za distribuciju gasa firmama iz EU, odnosno da bi umesto Jugorosgasa kao posrednike uvela i zapadne kompanije.

Ministarka ujedno nastoji da Srbija još pre Južnog toka dobije gasovod Niš-Dimitrovgrad, koji treba da nosi gas iz Azerbejdžana, a povodom toga se mora primetiti da ne ide u Moskvu bez aduta. Kao prvo, ima jaku zaleđinu i podršku u Vladi, EU i drugim organizacijama, a kao drugo – u prilog joj ide velika žurba „Gasproma“ zbog Ukrajine, s kojom se tek očekuju problemi usled njenog nastojanja da se približi Evropskoj uniji.

Takvu situaciju je vrlo vešto iskoristila Bugarska,[1] gde je nedavno „Gasprom“ zvanično započeo izgradnju kopnenog dela gasovoda „Južni tok“ Sofija je dobila velike olakšice ruske strane, i „Gasprom“ je Bugarskoj morao da odobri ravnopravno učešće u projektu (po 50% akcija), i značajan popust na gas .

Učinjeni su i ozbiljni ustupci u vezi sa kreditom koji je Bugarska dobila, a osim toga, Sofija je pre početka gradnje uspela da izdejstvuje ono što Gasprom“ nije učinio ni u jednom od svojih dosadašnjih projekata. Vlada Bugarske je zvanično objavila da je „Gasprom“ potpisao protokol, prema kojem će i drugi distributeri gasa imati pristup „Južnom toku“, što je upravo ono na čemu insistira EU i njen „Treći energetski paket“.

Pravila trećeg paketa energetskih propisa podrazumevaju da polovina kapaciteta „Južnog toka bude prodata na aukciji, a Rusija je do sada insistirala da poslove vezane za energetiku uređuje preko bilateralnih sporazuma, da bi izbegla pritiske EU, Popuštanje Bugarskoj pokazuje žurbu „Gasproma“ zbog situacije u Ukrajini, tako da, ako bude imala dovoljno jak ucenjivački kapacitet, ministarska Mihajlović se iz Moskve možda i vrati sa dobrim vestima za svoje pokrovitelje. Moguće da je to i razlog za grmljavinu teške medijske artiljerije u kojoj se reči više ne biraju, dok se priprema teren za predstojeće razgovore u Moskvi.

Izgradnja Južnog toka suprotstavila je različite interese brojnih centara moći, a što se interesa Srbije tiče, najvažnije da će gasovod biti konačno izgrađen, čime će koliko-toliko biti poboljšan naš geostrateški i ekonomski položaj. Za ostalo se, na žalost, ništa i ne pitamo, pošto odavno nismo gazde u sopstvenoj kući.