Američke ratne ptice nadletele sporna kineska ostrva

Kina je tokom vikenda uspostavila i proširila zonu protivvazdušne odbrane u Istočnom kineskom moru, tako da ona sada obuhvata i sporna ostrva Dijaou, kako ih nazivaju Kinezi, ili Senkaku, kako ih imenuju Japanci. Tim ostrvima, realno, upravljaju Japanci, ali Kinezi polažu prava na njih i zato su bila povod nekoliko sporova koji su mogli eskalirati, ali, srećom, do sada se to nije dogodilo. U nekoliko navrata Kinezi su slali svoje letelice i brodove u blizinu pomenutih ostrva, na šta je Japan odgovarao podizanjem lovačke avijacije.

Kina je prethodnog vikenda učinila ostrva delom svoje teritorije, ali Japanci i Amerikanci su odgovorili da ne poštuju pomenutu zonu kineske protivvazdušne odbrane. Da bi to realno i pokazale, SAD (koje imaju baze na ostrvu Guam i na japanskim ostrvima, odnosno Okinavi) obavile su prelet preko spornih ostrva i zadržale se u proklamovanoj kineskoj zoni skoro sat vremena. Dakle, SAD su direktno svojim činom provocirale Kinu i htele Pekingu da stave do znanja da zaista ne poštuju kinesku zonu protivvazdušne odbrane u Istočnom kineskom moru i da imaju sredstva da stave do znanja da Kinezi neće moći da brane svoju zonu.

Amerikanci su koristili[1] teške strateške bombardere B-52 koji nemaju stelt karakteristike i koji se lako mogu uočiti na protivničkim radarima. Vazduhoplovstvo SAD je upravo želelo da se njihov prelet zabeleži na kineskim radarima i da Kinezi vide da oni stoje iza svojih reči kada su proklamovali da ne poštuju kinesku zonu protivvazdušne odbrane, koja u principu znači da se svaki vojni avion mora prethodno najaviti Kini.

Kina nije reagovala. Isprva, mediji su preneli da Peking nije obavešten o preletu američkih aviona, a onda su izvestili da je Kina ipak bila upoznata sa navedenim preletom, ali nije učinila ništa da bi branila svoju zonu. Nije čak ni zvala letelice koje su povredile kineski prošireni vazdušni prostor.

„Prošle noći smo izveli vežbu koju smo dugo planirali. U njoj su učestvovale dve letelice koje su poletele sa Guama i vratile se na Guam“, rekao je novinarima portparol Pentagona, pukovnik Stiven Voren.

Kako protumačiti kinesko ćutanje[2]? Kao prvo, nemoguće je da Kinezi nisu na svojim radarima uočili pomenute glomazne bombardere, ali kinesko ćutanje se jedino može protumačiti kao vid reakcije i „tihog“ upozorenja.

Kinezi su dopustili ovaj prelet američkih teških bombardera kako ne bi „dolivali ulje na vatru“, ali ubuduće, kako žele da brane svoj kredibilitet i uticaj na Pacifiku, moraće da reaguju. Ukoliko ne budu reagovali i dopuste da se ovo ponovi, onda mogu da zaborave na svoju zonu protivvazdušne odbrane. Amerikanci će moći svetu da pokažu da su oni, ipak, ostali sila na Pacifiku, dok se moć Kine krije samo u agresivnoj retorici. Što je još važnije, ako Kina dopusti još jedno ovakvo preletanje, pokazaće da nema ni sredstva kojima će stajati iza svojih reči. Upravo je to razlog zašto Kina neće dopustiti još jedan ovakav prelet i narušavanje novoproklamovane zone protivvazdušne odbrane iznad spornih ostrva.

B-52

Kina će, ukoliko dođe do narednog preleta američke borbene avijacije, morati da reaguje kako bi održala reč i svetu pokazala da je svetska sila u usponu. Takav jedan slučaj dogodio se kada su dva kineska lovca presrela američki izviđački avion tipa „Orion“ koji je špijunirao tajnu kinesku podmorničku bazu u Južnom kineskom moru. Najverovatije je da će, ako se američke letelice ne najave ili ignorišu kineske pozive, doći do još jednog presretanja.

Amerikanci moraju biti spremni na to čim izvode provokativne manevre, ali će i Kinezi isto tako morati da budu u pripravnosti ako žele da svet na njih gleda kao na silu u usponu. Zato su i proklamovali zonu protivvazdušne odbrane. Ovi postupci i Kineza i Amerikanaca ne mogu nam uliti spokoj, naprotiv. Ako dve sile ne žele sukob globalnih razmera, one će morati da svoju politiku koncipiraju na takav način da ne provociraju jedna drugu. Ukoliko to ne učine, onda je Pacifik, a možda i čitav svet, veliko bure baruta koje samo što nije eksplodiralo.