I vrapci danas znaju da zbog svojih obaveza koje ima prema Zapadu predaje na tacni južnu srpsku pokrajinu. Istorija mu to nikada neće oprostiti, i kad-tad doći će vreme kada će on za svoje neodgovorne veleizdajničke postupke morati da odgovara.

Više ekonomista ovih dana je upozoravalo da će dolazak Ikee u Srbiju više radnih mesta zatvoriti nego što će otvoriti, ceh će platiti domaći proizvođači nameštaja i radnici zaposleni u tim preduzećima.

Sadašnja vlast koju je narod izabrao, ima točno zacrtani cilj: Žrtvovati Kosmet, Ruse i posredno (nažalost) Republiku Srpsku, kako bi Srbija ušla u Evropu.

Vlast se vremenski ograničava, jer postoji tendencija da će onaj koji je vrši, početi da je (zlo)upotrebljava kako bi na vlasti ostao neprimereno dugo. Upravo zato u savremenim političkim sistemima mandat neposredno izabranog predsednika se ograničava na dva mandata.

Odmeravanje snaga je nastavak i krak trajnog sukobljavanja Kraljevine Saudijske Arabije i Islamske Republike Iran, kao i vetar u leđa Trampovoj izrazitoj antiiranskoj retorici, koja je opet u potpunosti na liniji izraelskog stava prema istorijskom persijskom rivalu.

A zašto je bitno ostati u političkoj stranci, makar i mirujući, čak i kada ste na politički moćnoj poziciji kao što je predsednik Republike ili direktor BIA-e? Zato što je politička stranka praktično glavni “kadrovik” funkcionera i izvor političkog uticaja. Napuštanjem stranke svaki funkcioner bi, bez obzira na kojoj je državnoj ili javnoj funkciji, smanjio i čak izgubio političku moć

Vrijeme je da Vučić promijeni ploču i da od vučića postane vuk. U svakom njegovom javnom nastupu, njegova se nemoć sve više očituje. Njegovi „prijatelji“ su ga napustili, Njemačka na prvom mjestu koja jasno odobrava velikoalbanski ekspanzionizam. 

Onoliko koliko moja skromna pamet doseže, mogu reći da sam gotovo apsolutno siguran da ove proteste nije niko unapred organizovao. A pogotovo iza njih ne stoji niko „spolja“ – barem ne od početka i ne kao inicijator. 

Sada imamo slučaj da Skupština ne zaseda a morala bi. Ustav je tu jasan – Skupština redovno zaseda šest meseci godišnje, a može i više (vanredna zasedanja ili sednica na državni praznik, na primer). U redovnim, mirnodopskim prilikama manje ne sme. Prolećno tromesečno zasedanje otpočelo je, kako Ustav i nalaže, prvog radnog dana u martu (čl. 106). Pa prekinuto.

Ono što je ovde ključno pitanje je: zašto je do ovakve rafalne „projektilske“ vatre, koja ukazuje na odsustvo kontrole, došlo? Ako preobratimo Platonove misli iz naslova odgovor se nameće. Da li navedena lista incidenata vlasti govori o tome da čovek koji se trudi da ostavi utisak da personifikacija i oživotvorenje iste ima muku da obuzda nagao i eksplozivan temperament?