“Треба их пустити да се мало истутње”, резоновали су у Бриселу и Вашингтону. После ћемо им већ потурити неку “шаргарепу” или какву сличну поврћку, или неку шећерлему у виду “отварања перспективе за отпочињање процеса за постепено укидање виза”.

Знам ја да нико није пророк у свом селу. А поготово знам да нико не воли доносиоце лоших вести. Али је, ипак, готово невероватно колико чак и озбиљни људи не желе да чују оно што им се не допада, па и по цену да због тог одбијања имају само још већу штету.

Нема никакве дилеме да су претходне две недеље у Србији протекле у готово „дирљивом“ настојању овдашњих „свесних“ медијских и политичких снага да у што је могуће већој мери ублаже, амортизују и неутралишу политичке и психолошке ефекте проглашења косовске независности. У томе су, разуме се, предњачиле демократе.

Тадићева победа ће грађанима Србије омогућити да се “транспарентно” увере у врсту и величину шаргарепе коју је Запад спреман да нам испоручи зарад подршке локалним “про-европским снагама” и да би Срби релативно “мирно и достојанствено” дочекали проглашење косовске независности.

 Ништа још није готово. Али је очито да после ових избора више ништа неће бити исто. Као што, уосталом, већ неко време у Србији уопште није исто, само је та промена та разлику од 5. октобра више еволутивна и мање упадљива.