Али сумње у погледу Тадићевих потеза и намера – или макар жеља – увећавају се сваки пут када у медијима прочитамо уверавања покрајинских функционера ДС о томе како "у Демократској странци око предлога статута Војводине нема никакве неслоге нити дилема".

Зато смо из дана у дан добијали све луђе играчке за малу и велику децу, све сјајније упаковане чоколадице, све златније картице и све повољније стамбене, хипотекарне, кеш, лизинг, „револвинг“ и друге кредите. 

Да се разумемо, упркос максималном респекту за труд и аргументацију српског министра спољних послова, и даље мислим да ће пре камила проћи кроз ушицу игле него што ће Србија успети да свој државни брод провесла између косовско-бриселске сциле и харибде.

Предложени статут Војводине увелико надилази своје уставне оквире и контекст прихватљиве и пожељне регионализације и територијалне организације Србије. Многе његове одредбе су у, такорећи, „вриштећој“ несагласности са важећим уставом Србије.

Пошто смо закаснили да покупимо неку мрвицу са трпезе богатих и моћних, стижемо таман на време да „солидарно“ партиципирамо у расподели ризика и санирању последица њиховог пира.