четвртак, 14. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Истраживања јавног мњења > Рејтинг политичких странака у 2009. години
Истраживања јавног мњења

Рејтинг политичких странака у 2009. години

Стратеџик маркетинг   
недеља, 03. јануар 2010.

Током 2009 „Ипсос Стратеџик Маркетинг” је обавио преко 30 свеобухватних истраживања јавног мњења (на репрезентативним узорцима од 1.000 или више испитаника) и низ кратких тематских истраживања. На основу њих могло би се рећи да политичко јавно мњење обележено с три, за 2009. годину. специфична феномена:

Прво: великим прегруписањем изазваним расцепом у СРС и потом стабилизацијом на политичкој сцени.

Друго: озбиљним страхом од светске економске кризе и њених ефеката на лични стандард и могућности запослења и очувања посла

Треће: односом према ЕУ у години када су се коначно десили и неки свима видљиви и јасни помаци

Политичке странке

Веома изједначена утакмица између СРС-а и ДС-а на председничким и парламентарни изборима је обележила 2008. годину. Борис Тадић је победио Томислава Николића, а ДС је у финишу избора претекао СРС, а потом успео да формира владу. У 2009. се ушло са 6 уместо 5 странка које у свим истраживањима прелазе рејтингом изборни праг од 5 одсто: ДС, СНС, СРС, ДСС, ЛДП и СПС. Овоме треба додати да ДС, ДСС и СПС имају сталне коалиционе партнере који њихову позицију додатно ојачавају.

ДС је од избора 2008. најјача странка у земљи која је све то време има преко 30 одсто од опредељених бирача. Наравно, како се чини да су избори даље, тако пада број опредељених бирача – па је већи део 2009. обележен падом броја опредељених – који је почео да расте тек у последња 2-3 месеца. Вероватно да је то појачано интересовање за политику изазвано конкретним дешавањима у вези с приближавањем Европи, активностима странака везаним за неке важне локалне изборе (Вождовац посебно), као и заоштреном конфронтацијом власти и опозиције и у парламенту и у јавности, око неколико горућих тема као што је био закон о медијима, усвајање буџета, извештај државне ревизорске институције или реформа суседства.

СНС је веома брзо преузео две трећине бирачког тела радикала, а затим наставио да расте на рачун практично свих других странка, да би се од средине године стабилизова ко једини директни конкурент ДС-у. Како у предизборним временима знатно расте број опредељених бирача, СНС је умереном реториком створио простор за даљи раст броја људи који би за њих гласали и на тај начин очување позиције странке која може да рачуна и на преко 30 одсто опредељених бирача.

СРС се стабилизовао на 9-10 одсто рејтинга међу опредељеним бирачима, после суновратног и брзог пада популарности 2008. и краткотрајног опоравка почетком 2009. Та странка за сада делује да неће имати проблеме да пређе цензус, мада их заоштрена и каткад ексцесна реторика удаљава од могућности да очувају ову релативну добру позицију у предизборним временима.

ДСС је веома стабилне популарности ове године, иако је дугорочно на опадајућем тренду. Треба додати да је коалиционо парнтерство с НС код актуелних бирача ДСС-а доживљено као стратешко партнерство, што само учвршћује ову коалицију као сигурног учесника у парламенту.

ЛДП је практично целе године изнад 5 одсто с повременим скоковима и до 8 одсто, упркос чињеници да наступа искључиво самостално – и од теме до теме се поставља час као прави сарадник, час као оштар критичар власти. Ова странка полако шири своју бирачку базу ван најурбанијих делова земље.

СПС је с рејтингом такође стабилно изнад 5 одсто, а захваљујући коалицији с ПУПС-ом и ЈС-ом тешко је замислити околности које би у кратком року могле да их угрозе. Најозбиљнији проблем који ова странка и њена коалиција има, који би требало да решава на дуги рок, јесте демографска структура бирача – са веома повећаним учешћем најстаријих суграђана међу бирачима ове странке.

Светска криза

Светска економска криза је у Србију ушла с великим закашњењем – али се паника веома брзо проширила – тако да је кулминирала у априлу. Конкретна манифестација тог страха је било повлачење депозита, појачано медијски веома присутним причама о слабости домаће валуте и домаћих банака.

Успешна неутрализација тог страха је направљена нуђењем гаранције државе на штедне улоге и веома брзом стабилизацијом курса динара. Уз то су ишле и политичке најаве о томе да Србија има и неких шанси у кризи, тако да је после априла почео да расте број оних који су тврдили да нису забринути због кризе. Истовремено је током целе године било само око 10 одсто оних који су у „наредних 12 месеци” очекивали побољшање сопственог стандарда – најчешће симпатизера ЛДП-а и ДС-а, и најчешће са образложењем да ће они лично бити успешни, а не да ће се укупне околности променити.

С друге стране, велики проценат грађана је изјављивао да је бар неко од чланова домаћинства остао без посла (12-13 одсто) или да су смањени укупни приходи домаћинства – мислећи на приходе из свих извора, укључив и хонорарна ангажовања или ангажовања у оквиру сиве економије. Током године, број домаћинстава која су осетила конкретне ефекте кризе је порастао са 40 одсто на 50 одсто. Зато не би требало да чуди што се међу приоритетним задацима које би грађани дали властима – смањење незапослености издвојило убедљиво на првом месту.

Примамљива Европа

Став према ЕУ већ дуго се може описивати с неколико података, који на први поглед не делују конзистентно. Референдумско питање –Да је данас референдум, да ли бисте гласили за прикључење Србије Европској унији или против њега – приказује Србију као изразито проевропску државу санајмање 60 одсто укупног становништва за (а чешће 65 одсто па и више) и највише 19 одсто против (а чешће 10 одсто до 15 одсто). Ови подаци показују веома мале и лако објашњиве осцилације.

Када се гледа однос само опредељених излази да би око 80 одсто од оних који имању став гласало за улазак Србије у ЕУ

Много више, али такође објашњиво, варирају подаци по томе какав став људи имају према ЕУ. Број оних који мисле добро о ЕУ варира од 20 одсто до 30 одсто па и више, у зависности шта се конкретно догађа. Максимални бројеви су добијени када је Србија добила ССП или када је било Евровизијско такмичење у Београду (39 одсто) – прошле године или када је било јасно да ће визни режим бити промењен (35 одсто) – ове године.

Занимљиво је да је се многи параметри којима се мери став према ЕУ, тек последњих месеци враћају на ниво који је био пред крај 2003.

Изричито негативан став према ЕУ нема сада ниједан странка, али различито се третира ниво значаја те теме по појединим странка. Када се бира најважнији разлог зашто су се бирачи определили за неку од странка „проевропску оријентацију” помињу само бирачи ДС-а и ЛДП-а. Слично, када се од свих градјана, а не само од бирача појединих странка, тражи да процене странке – као проевропску 72 одсто грађана види ДС, 62 одсто ЛДП, док за СНС каже то само 27 одсто, иако та странка шаље сасвим јасне поруке да јој ЕУ спада у приоритете.

(Политика, 3.1.2010)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер