Jos jedno poturanje nekakvih rezultata, kreiranih u laboratoriji magle.

Ili je samo jos jedan naruceni poslic, u formiranju misljenja zajednice, ili su se istrazivaci vise od ZES-a otudjili od naroda, pa ne primecuju besmisao svojih rezultata.

Uz iskonstruisane zakljucke i tvrdnje, navodno na bazi cinjenica, kojih nema.

Jedino u sta verujem, to je da postoji odredjen procenat ljudi udobno zavaljenih u privilegije vlasti, kojima je kriza i uopste situacija u stvari smejurija. Zive previse lagodno i preoptereceni su zabavom, da bi ih interesovalo okruzenje.

Sto se izmedju redova i vidi, u izjavama pojedinih pristasa DS-a i LDP-a o licnom uspehu!!!
Na teret zajednice, verovatno...

A istrazivacima preporucujem da saberu rezultat starih i "novih" radikala, i da slobodno primete da nesto nije u redu..

Истраживања јавног мњење о политичком опредељењу грађана су штетна за демократију и треба их бојкотовати, или чак забранити законом. Ја сам их увек бојкотовао, не само зато што су ме редовно будили телефоном у три поподне после недељног ручка, него и из принципијелних разлога:
(1) Оваква истраживања, чак и кад су потпуно фер, непристрасна и ненаручена, и кад су изведена под свим правилима статистике, утичу на политичко опредељење људи, а то не даје праву слику шта људи хоће. Гласачи најбоље гласају ако не знају шта други гласачи мисле. Тако ће, једино, направити непристрасан и независтан, тј. потпуно свој избор. Овако, са сазнањем шта други људи мисле, гласачи теже да коригују своје ставове да се уклопе у дату статистику. Неко ко би можда гласао за малу странку, почеће да преиспитује свој избор, и гласаће можда за најприближнију велику, да му се не распе глас. Тако "фаворити" добијају много више него што би стварно добили и тако се гуши нека независна трећа опција.
(2) Овакво "скенирање" бирачког тела омогућава странкама и властодршцима манипулисање вољом бирача и "фино штеловање" јавног мнења по потреби. Нпр. нико још не организује референдум о уласку у НАТО јер су оваква истраживања показала шта би био резултат. На сличан начин, власт може да, у одређеном тренутку, крене да диже рејтинг на вештаки начин (пропагандом), ако се спусти испод неке црте. Политичари могу да доносе низ одлука и тако спашавају своју политичку кожу иако то можда нису заслужили својим радом.
Ово све наравно под претпоставком да је агенција која урадила истраживање непристрасна, а Стратеџик маркетинг то није.

Sudim da treba Srbiju DVO-partizovati pod hitno. Kako to bolje uraditi, no uvesti cenzus od 10%.
Čak i za Ameriku je skup višepartizam gde bi na izborima učestvovalo 10 i više stranaka...

Izbori i stranke su skupe rabote, zato rekoh da je dizanje cenzusa garant DVO-partizmu, gde se nikada više ne bi dešavalo da imamo u vlasti po 18 stranaka, gde svaka traži svoje, i gde njihov jedan poslanik vredi ko 80 drugih.

Kamo sreće da je to uvedeno pre deset godina, imli bi čiste račune, tačno bi znali ko je zašta kriv, a zašta je za pohvalu.
Ali očito to nekome ne odgovara, to jest svim strankama ne odgovara, kad bi DS vladala sama, znali bi kome da se obratimo za brljotine u vlasti, ili kad bi sutra možda SNS sam vladao, stvari vi bile jasne.
Uzmi burazeru 100 % vlasti, ali tražimo od vas 100% odgovornosti za uspeh ili neuspeh vodjenja države.

Sve stranke ovo izbegavaju, jer se kriju jedna iza druge u prozivanju ko je koga sputavao da uradi nešto bolje, tako već 8 godina smo slušali DS da ga sputava DSS, a oni da im DS ne da da rade bolje i uspešnije.

Ako tako stoje stvari, narod treba da da ultimatum: nećemo ići da glasanje, ako ne uvedete cenzus od 10 %.
Srbija je tragično mala zemlja za IN vivo-experimente, gde stranka koja dobije 220 hiljada birača, uzme 40 % vlasti i vlada bezmmalo sa pola Srbije. Pa gde to ima u svetu, gde je višepartizam na snazi ?
NIgde, a mi smo u tim stvarima šampioni šampiona.
Dosta je šampionizma u Srbiji, vreme je za normalizaciju političke i društveno-ekonomske scene.

Без бриге, нема ни трачка наде да буде избора. По мојој процени, следећи избори, слободни, демократски, где сви имају право да гласају, и што је још важније, где сви имају право да говоре, биће негде око примања Србије у Еуропску заје*ницу. Према хер Цобелу, коме је истина случајно излетела из устију, то ће бити око 2038. Може бити да ће бити избора и пре, али пре тих слободних избора, у Србији, или већ ономе што ће остати од ње, биће неких страшних дешавања. Трећа могућност је да избора буде у овоме што је данас Србија, али не за скупштину у Београду, већ за загребачку, пештанску, букурештанску, софијску, и, наравно, приштинску. Свакако, ових садашњих странака тада бити неће, па је свако испитивање јавног мнења по страначким питањима излишно.

Иначе да не буде само црних пророчанстава већ и нешто конструктивно, какаво год да је изборни систем у Србији, избори треба да се одржавају сваке године. Једино страх од избора тера политичаре и страначке апаратчике да раде нешто за земљу и народ, а иначе они осећају бесконачан презир према простој бесловесној изборној маси, тј нама. То је тако очито из понашања ове садашње номенклатуре. Друго, ако треба мењати изборни закон, не би било лоше погледати ирски систем, гласање давањем нумеричке предности, који се користи и у Аустралији и (мислим) на Малти, или пак белгијски систем, или сличан њему фински систем гласања, где се може гласати за изборне листе, али и за појединце. На тугу и жалост, ови који су данас на власти немају мудрости, а исувише су заузети крађом и распродајом туђег, да би се бавили тамо неком демократијом.

Milutine Mlađenoviću, vaše je mišljenje toliko pogrešno, da bih ga najradije nazvao štetnim, ali mi vaspitanje to ne dozvoljava. Hoćete dvopartijski sistem u zemlji u kojoj ne postoje građani, kao suvereni nosioci vlasti, hoćete vladu koju će izabrati jedna partija, hoćete parlament čija većina ima istu boju, hoćete cenzus, u maloj zemlji, od deset odsto, pa bi najjača stranka dobila, prelivanjem, i glasove najvećih političkih protivnika. Pa kad u zemlji bude loše, znaćemo krivca, a šta mi tom krivcu možemo? Da mu pljunemo pod prozor, pod uslovom da nas njihovi kerberi ne primete. Zar vam nije jasno da u Srbiji uopšte ne postoji višepartijski sistem jer se prave koalicije u okviru jedne partije i tako se i Zes zove - DS. Iako je potpuno jasno da DS, bez ove koalicije, ne bi bio ni blizu skupštinske većene. Srbija je partijska država, opozicija je slaba, vlast niko ne kontroliše, ovi Tomini postaju glavni oslonac DS, jer ih je na to nagovorio Zapad, obećao mnogo i verovatno već dao avans. Ne uzimajte primer Amerike, tamo odavne ne postoje političke partije nego postoje dve državne partije, koje isto misle i isto rade kad dođu na vlast. Tako je i u Britaniji. Poznati američki intelektualci, među njima ima i nobelovaca, kažu otvoreno da je demokratija u Americi umrla. Vi niste svesni da nam nudite jednopartijsku državu, koja bi neminovno bila autokratska i totalitarna, sa vođom na čelu. Parlament bi postao fasada. Suverena vlast građana poništena. Znate li vi da je cenzus od deset posto vredi najmanje 400 hiljada glasova, I vi tim glasačima ne biste dali nijednog poslanika. Svašta. U Srbiji je i cenzus od pet odsto veliki i prema našim prilikama i veličini iz Evrope su eksperti predlagali da iznosi dva odsto. Srbija tek razvija demokratiju i ona nora imati najmanje pet-šest relevantnih stranaka. I da se prorocima iz agencija za kreiranje izbora zabrani javno oglašavanje laži. I da se javna preduzeća privatizuju, kako ne bi finansirali kampanju stranke na vlasti.

Поновићу се по стоти пут, али нека:

Директор Стратеџик маркетинга др Срђан Богосављевић је председник Одбора за информационо друштво и телекомуникације Демократске странке.

Ко не верује, ево линка http://www.ds.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=50&Itemid=186

Толико о објективности овог "истраживања".