|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Srpska liberalna stranka
|
|
četvrtak, 05. mart 2009. |
|
 O "kredibilitetu" osude generala Mihailovića govori to da je predsednik SAD Truman 1948, na predlog generala Ajzenhauera, glavnokomandujućeg Savezničkih snaga, dodelio Mihailoviću najviše odlikovanje.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Ljiljana Smajlović i Ivana Janković
|
|
petak, 20. februar 2009. |
|
 Ima li veće ironije od toga da karikaturalni srpski nacionalista ukuca poslednji ekser u kovčeg Haškog tribunala? Kako je uopšte došlo do toga da se pravni eksperti u Hagu prepiru ko snosi veću krivicu što će se optuženik iz Srbije uskoro, možda, naći na slobodi?
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Svetlana Vasović-Mekina
|
|
subota, 07. februar 2009. |
|
 Ako Slovenija, zbog graničnih problema, sprečava Hrvatsku da uđe u EU, šta tek čeka Srbiju, zbog istih problema sa Hrvatskom, onda sa Kosovom... Istorija EU je puna primera takvih uslovljavanja.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Marinko M. Vučinić
|
|
petak, 06. februar 2009. |
 Suočavanje sa prošlošću i ratnim zločinima u građanskom ratu u tumačenjima naših zastupnika kolektivne srpske krivice odvijalo se u nekoliko faza. Najpre su se pojavili zahtevi za temeljnu denacifikaciju i defašizaciju srpskog društva. |
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Slavoljub S. Lekić
|
|
subota, 13. decembar 2008. |
|
 Uvek u središtu hrvatske politike rešavanja srpskog pitanja, Milorad Pupovac je ovih dana predložio osnivanje Saveta poverenja Hrvatske i Srbije u kom bi bile javne ličnosti iz političkog i javnog života, kao i predstavnici crkava.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Jovan Nenadov
|
|
petak, 05. decembar 2008. |
|
Kritičari “Nedićeve Srbije” trebalo bi da odgovore na sledeća pitanja: Šta je trebalo uraditi u okupiranoj Srbiji, pod navedenim okolnostima? |
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Slobodan Antonić
|
|
ponedeljak, 01. decembar 2008. |
|
 Ovakva razmišljanja pokazuju da bi ponovo mogli da nam se dogode i Lora, i Kerestinec, i Dretelj. Zato je nužno ne zaboraviti. Zato je nužno biti uporan i zahtevati da zločinci budu pronađeni i kažnjeni. To treba da je zadatak dugoročne politike jedne ozbiljne države.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Goran Cvetić
|
|
utorak, 25. novembar 2008. |
|
 Šta nas čeka pred MSP-om i koliko daleko u prošlost Srbija treba da ide ne bi li argumentovano dokazala da je nezavisnost Kosova nelegalna? Očekuje nas uspeh ukoliko iznesemo čvrste pravne argumente i apolitično idemo u prošlost onoliko koliko to bude trebalo.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Tatjana Tagirov
|
|
četvrtak, 20. novembar 2008. |
|
 Pravno je stvar sada jasna: Međunarodni sud je nadležan. Taj sud, međutim, neće riješiti osnovni problem: da se svatko suoči sa svojim vlastitim zločinima a da svojim politikama države omoguće i pomirenje i pravdu za preživjele i žrtve.
|
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Slobodan Antonić
|
|
četvrtak, 05. mart 2009. |
|
 Čitajući hašku presudu čovek ne može da se otme utisku da je njen politički kontekst jednostavno progutao pravni sadržaj. Zločini na Kosovu jednom spekulativnom konstrukcijom direktno su pripisani osuđenim generalima i političarima, a posredno i državi Srbiji.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Vladimir Milutinović
|
|
subota, 14. februar 2009. |
|
 Kada bi ovaj specifičan balkanski simbolički rasizam, koji prevashodno emanira Hrvatska, bio prepoznat kao rasizam, izgubio bi mnogo na svojoj privlačnosti. Naš problem je u tome što taj rasizam u dobrom delu javnosti funkcioniše kao istina o ratu.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Dobrica Ćosić
|
|
subota, 07. februar 2009. |
|
 Najznačajniji intelektualci zapadnjačke civilizacije istoričari, politikolozi, filozofi, ekonomisti, umetnici, izrekli su porazne ocene o neoliberalnom, korporativnom kapitalizmu i njegovoj demokratiji.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Dejan Jović
|
|
ponedeljak, 12. januar 2009. |
|
 Uđe li u Uniju prije Srbije, Hrvatska će - gotovo sigurno - uvjetovati bilo kakvu ratifikaciju eventualnih sporazuma između Unije i Srbije srpskim odustajanjem od „protutužbe" za Oluju, a vjerojatno i priznavanjem ekskluzivne krivice Srbije i Srba.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Zoran Ćirjaković
|
|
sreda, 17. decembar 2008. |
 Ako postoji bilo kakva korist od Šešeljevog suđenja, onda je to mogućnost da naučimo koliko veliki kreativni potencijal nastane kada se u telima nekoliko pravnika sjedine nesposobnost, galaktička arogancija, bolesna ambicija i odsustvo sposobnosti za empatiju prema žrtvama zločina. |
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Petar Ignja
|
|
petak, 05. decembar 2008. |
 Nama ostaje da još jednom ponovimo: nema pouzdanih dokaza da je Nedić bio predsednik vlade, kao što Francuzi ne priznaju Petena, a Norvežani Kvislinga. Normalno je postaviti i pitanje i dobiti odgovor: ko je odlučio da se Nedić nađe u društvu ostalih predsednika vlada Srbije? |
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Milan Dinić
|
|
sreda, 03. decembar 2008. |
|
 Hrvatska tužba se vidi kao dobar povod za organizaciju na širem planu i uključivanje javnosti. Jedna od ideja jeste i da se osnuje Savet čiji bi članovi bili svi oni koji su upućeni i koji mogu da pomognu u sporu sa Hrvatskom.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Milovan Vitezović
|
|
subota, 29. novembar 2008. |
|
 Tako je 1. decembra 1918. u Krsmanovića kući na Terazijama, privremenom dvoru regenta Aleksandra, izvršeno v.d. ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca. Primanje adrese je bilo bez pompe, bez sjaja i bez većeg prisustva srpskih političara i drugih viđenika srpskih.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Vladimir Milutinović
|
|
ponedeljak, 24. novembar 2008. |
|
 Mnogi će ovde reći, pa zašto da ne, zar nisu činjenice o tome kako je Srbija jedini krivac za ratove iz devedesetih na Balkanu svima poznate i utvrđene još u istim tim devedesetim? U tome je i drugi razlog zašto je ova kontratužba potrebna.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
|
|
Vladislav B. Sotirović
|
|
sreda, 12. novembar 2008. |
|
 Za vreme svih ovih događaja neutralnost JNA se može okarakterisati kao direktna izdaja državnih interesa, pa i kao davanje zelenog svetla hadezeovskim formacijama da sprovedu etničko čišćenje u pojedinim krajevima Istočne Slavonije i Zapadnog Srema.
|
|
.jpg)
(Još jednom povodom teksta Petra Ignje “
