Bilo je, sasvim sigurno i u Stajićevu i u Begejcima i još ponegde, ružnih stvari, zlostavljanja, mučenja, ubistava, ali treba imati mnogo hrabrosti i drskosti pa takva mesta u Srbiji proglasiti ''koncentracionim logorima''.

Rezolucija o Srebrenici, koju je 15. januara 2009. godine usvojio parlament Evropske unije, sadrži niz nedostataka koji je čine neprihvatljivim i Narodna skupština Srbije ne bi smela da usvoji nikakav tekst sastavljen po takvom obrascu.

Implicira se da su  roditelji g. Salihovića žrtve srebreničke tragedije. Ali to ne dokazuje da je i on žrtva bilo čega, osim u smislu da je kao masa drugih žitelja srebreničkog kraja obe nacionalnosti u ratu izgubio svoje najmilije, niti ga to amnestira za  njegove postupke.

Ako već Haško tužilaštvo nije htelo ili nije moglo da optuži neke visokorangirane vojne i civilne zapovednike u komandnom lancu ratnih vlasti u Sarajevu, moglo je, dakako, to da učini Tužilaštvo BiH za ratne zločine. Tome se, naravno, Haško tužilaštvo ne bi protivilo.

Haški sud nema nikakvu svrhu osim da bude politički instrument svojih zapadnih sponzora. Kao i drugi međunarodni tribunali, donoseći svoje sudove o ratovima drugih, on pruža priliku zapadnim liderima da sebe stave u poziciju moralne superiornosti u odnosu na slabije države.

Podrazumeva se da je Zapadu „bio potreban“ veliki zločin u Srebrenici, i zaista odmah nakon pada tog grada, NATO je intervenisao i doveo do kraja rat u Bosni. Dok su bombardovali mete bosanskih Srba, Amerikanci su pomogli Hrvatima da pokrenu „Operaciju Oluja“.

Članak Đorđa Stankovića zapravo je nastavak polemike, započete jula prošle godine, povodom podnetog zahteva za rehabilitaciju generala Milana Nedića, uz obrušavanje na sve one koji drugačije misle od autora, na prvom mestu „revizioniste u institutima i pojedince u Odeljenju za istoriju“.

Za sud i veštaka je bilo bitno da su dva kvislinška žandarma ubili komunista iz „ideološko-političkih razloga“. Uskoro možemo da očekujemo da Sud u Šapcu rehabilituje i nalogodavce, a možda i nekog „dobrog i ostarelog Nemca“, trećepozivaca iz Rajha.

Mlada generacija u današnjoj Srbiji je izolovana samo zato što ne radi nešto što bi trebalo da radi – da postavlja pitanja. Zbog ovoga nisam tako dugo bila u Beogradu. Nisam mogla da podnesem njihovo ćutanje i poricanje, kao što to nisam mogla ni u svojoj zemlji.