четвртак, 09. април 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Истина и помирење на ex-YU просторима > Када вас будале грде, то је као да су вас царем прогласили!
Истина и помирење на ex-YU просторима

Када вас будале грде, то је као да су вас царем прогласили!

PDF Штампа Ел. пошта
Стефан Каргановић   
уторак, 12. април 2011.

A fool's reproach! A kingly title!  - енглески песник Вилијам Блејк, The Marriage of Heaven and Hell (1790–93)

Наша настојања да подстакнемо цивилизовани дијалог у вези са Сребреницом засад, нажалост, изгледа да не урађају плодом. Пре неки дан стигао је још један доказ са супротне стране да тамо не постоји воља за решавање сребреничког питања на културан и научно утемељен начин. Srebrenica Genocide Blog, један портал на осредњем енглеском језику који пропагира „геноцид у Сребреници“ са свим стандардним елементима који уз то иду (8,000 жртава, итд.) реаговао је изузетно хистерично на истраживачки текст под насловом „Нема доказа за пресуде Хашког трибунала да се у Сребреници догодио геноцид“ нашег сарадника из Сједињених Држава, г. Андија Вилкоксона. На основу брижљиве анализе пресуда у предметима Крстић и Поповић, г. Вилкоксон образлаже своју тезу да закључци ових већа по питању геноцида не задовољавају основне критеријуме међународног права у тој материји нити дефиницију кривичног дела коју је поставио сам Трибунал. Његов текст се може прочитати на интернету.[1]

Ако је писац толико нестручан као што они кажу онда није проблем његове аргументе оповргнути као од шале.

Као свако мишљење, и ово може бити исправно или погрешно. Свако има право да реагује по меритуму овог или неког другог питања и да изнесе разлоге зашто сматра да је нека анализа погрешна. Али у реакцији поменутог блога[2] од тога, нажалост, нема ни трага. Читаоци који говоре енглески лако ће се у то уверити ако оду на указани линк. Тамо се писац проскрибованог текста већ у наслову назива „расистом,“ мада се он уопште не бави расним питањима, и у сваком случају он је припадник исте беле расе као и жртве Сребренице тако да је смисао оптужбе за расизам врло тешко препознати. У наставку, за њега се каже да је „необразован, необучен, и неквалификован да доноси правне оцене,“ мада је то нешто што би денунцијаторима – да је тачно – свакако морало одговарати. Ако је писац толико нестручан као што они кажу онда није проблем његове аргументе оповргнути као од шале. То би било много боље и деловало би неупоредиво убедљивије од сваког ad hominem напада. И на крају, најзанимљивије, за г. Вилкоксона се каже да представља „људски талог“ (human filth, а то је, чини нам се, управо квалификација због које је једна дежурна жандаруша политичке коректности у Београду поднела кривичну пријаву против Добрице Ћосића) који „активно ради на дехуманизацији жртава сребреничког геноцида“ и то у спрези за „грлатом групом расистичких екстремиста као што су Џулија Горин и Небојша Малић.“

Да не би било забуне и да би се отклонила свака сумња да о Сребреници није дозвољено слободно расправљати, закључак гласи да „Сребреница није ствар њиховог мишљења; то је чињеница коју потврђују два међународна суда и брдо (у оригиналу: mountain, планина) научних и историјских доказа.“

Али то је, очигледно, брдо где је свако спонтано копање, па чак и чепркање, строго забрањено. Критичко испитивање многобројних доказа – још више! Да, да, и ради заштите таквих митских брда и планина доносе се скупштинске резолуције и цензуришу се популарне емисије на Радио Београду!

Наши сарадници су реаговали свако на свој начин. Дајана Џонстон, која је овог пута из необјашњивих разлога била поштеђена критике, руковођена својом чудном англосаксонском логиком, изјавила је да је „запрепашћена да неко озбиљно сматра да постављање питања у вези са бројем или околностима смрти на неки начин наноси 'увреду жртвама'. То је потпуно бесмислено, али наравно циљ поклоника сребреничког култа је политичка уцена која би требало да обезбеди утицај живима, а не поштовање мртвима. Још је невероватније да такви проповедници насилничке мржње могу да за 'ширење мржње' оптужују друге. Подразумева се да су они идиоти, али та врста идиотизма је врло депримирајућа.“

Да не би било забуне и да би се отклонила свака сумња да о Сребреници није дозвољено слободно расправљати, закључак гласи да „Сребреница није ствар њиховог мишљења; то је чињеница коју потврђују два међународна суда и брдо (у оригиналу: mountain, планина) научних и историјских доказа.“

„Првооптужени“ Анди Вилкоксон, уместо да буде депримиран, нашао се у чуду. „Приметићете,“ каже он, „да они и не покушавају да оспоре било шта из мог текста. Они ме само оптужују за ширење мржње, мада у мом тексту нема ни једне речи која би се могла протумачити у том смислу... Све што сам користио потиче из Хага, од Међународног комитета за нестала лица [ICMP], или од самих Муслимана. У целом тексту нисам користио ништа што је иједан Србин икада рекао о Сребреници.“

„Суоптужена“ Џулија Горин сматра да је цела ствар пре свега забавна. „Негирати геноцид,“ истиче она, „није тако рђаво као измишљати геноцид.“ Па као Јеврејка додаје: „Муслимани осећају очајничку потребу за сопственим геноцидом како би се могли 'такмичити' са оним који су доживели Јевреји. У томе они виде тајну 'јеврејске предности'.“

Такође прозвани Небојша Малић, чије се бриљантне анализе могу читати на сајту Antiwar.com[3] и на његовом блогу „Сиви Соко“[4] честитао је Андију Вилкоксону на завидном статусу који је стекао као главна мета ирационалних блогера на чији идиотизам указује непревазиђена Дијана Џонстон:

„Буди сигуран да је то почаст када те мрзе такви – у недостатку пригодније речи – људи. Чињеница да они друге називају ружним именима (док сами остају анонимни) може се узети само као комплимент.“

То је заиста тачно. Импотентни бес никада не може да замени чињенице и аргументе, ако вам је стало до мишљења озбиљних људи. Пресуде политичких ad hoc судова никада не могу да замене савесну и стручну правну анализу. Недоступни и непроверљиви „докази“ као ДНК у случају Сребренице, не доказују ништа. И са правног и са историјског становишта конструкције подигнуте на таквим лабилним основама краткотрајне су и не могу да потрају дуже од политичке конјуктуре која их је условила и чијим се ресурсима одржавају.

Пресуде политичких ad hoc судова никада не могу да замене савесну и стручну правну анализу.

Наш став је једноставан и потпуно разуман. Сребреница се мора третирати као свака друга истрага кривичног дела. Разлог зашто после петнаест година ми још увек немамо поуздану слику о обиму и природи тог злочина јесте зато што у истраживању Сребренице никада нису били примењивани професионални критеријуми. Уместо тога, Сребреница служи као тема за политичку уцену и експлоатацију.

Очајање и хистерија супротне стране разумљиви су ако се узме у обзир да већ скоро деценију и по несметано клеветају и пласирају своје измишљотине под заштитним политичким кишобраном моћних, али превртљивих и тотално нелојалних, иностраних спонзора. Они су навикли да им све пролази и зато им тешко пада што сада све више морају да за своје безобзирне клевете и измишљотине јавности полажу рачуне.

За њих би било боље да одустану од погрдних епитета и да почну да се привикавају правилима интелектуалног мегдана. Долази нови земан.

Аутор је председник холандске НВО Историјски пројекат Сребреница


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер