недеља, 28. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Врховни касациони суд утврдио је да је Апелациони суд у Београду прекршио закон у поступку против Станка Суботића Цанета и његових сарадника
Хроника

Врховни касациони суд утврдио је да је Апелациони суд у Београду прекршио закон у поступку против Станка Суботића Цанета и његових сарадника

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 13. јун 2016.

 Врховни касациони суд (ВКС) утврдио је да је Апелациони суд у Београду прекршио закон у поступку против бизнисмена Станка Суботића Цанета и његових сарадника, јер није прихватио кључне доказе тужилаштва против њих, због чега су правоснажно ослобођени од оптужби за кријумчарење цигарета током деведесетих година.

Портпарол ВКС Биљана Ракић рекла је Танјугу да је ВКС усвојио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужилаштва у случају који је вођен против Станка Суботића.

Том одлуком међутим није дирано у правоснажност пресуде Апелационог суда из децембра прошле године, којом су Суботић и његови сарадници због недостатка доказа ослобођени једног дела оптужби за кријумчарење цигарета, док је други део оптужби тај суд одбио због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, јавља Танјуг.

Према закону, правоснажна пресуда остаје на снази и не може се мењати на штету окривљеног.

Апелациони суд је наиме у другостепеном поступку није прихватио као доказ фотокопије докумената које му је поднело тужилаштво а који су, према ставу ВКС, подобни за доказ у овом поступку.

Тужилаштво за организовани криминал тврдило је да су оригинални документи, којима би се потврдило кријумчарење цигарета уништени, како би се прикриле криминалне радње.

Осим Суботића, правоснажно су оптужбе одбијене или су ослобођени од оптужби и директор Савезне управе царина Кертес, Суботићев сестрић Никола Милошевић, Милан Ранковић, Ивана Крчмарић, Јовица Ранђеловић, Стеван Бановић, Небојша Николић, Милан Милановић, Драги Додевски, Ивана Олујић, Миодраг Завишић, Милован Попивода, Мирослав Пешић и Лука Ненадић.

Оптужницом Суботић се теретио да је био на челу групе која је шверцовала цигарете током 1995. и 1996. године из Македоније у Србију и продавала их правним и физичким лицима. Група је, према оптужници, на штету буџета стекла корист од 28 милиона евра и шест милиона америчких долара.

Првом првостепеном пресудом Специјалног суда, која је била укинута, Суботић је био је осуђен на шест година затвора, а остали оптужени на казне од годину до пет година затвора.

Другом првостепеном пресудом, која је изречена 18. јула 2014. године сви оптужени су ослобођени оптужби због недостатка доказа за тврдње из оптужнице, или су оптужбе против њих одбијене због застарелости кривичног гоњења за дела из 1995. године.

Суботић и остали су били оптужени за кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица и злоупотреба службеног положаја.

Он је седам година био на судској потерници, која је повучена 2013. године када је положио јемство, а је би треблао да му је врати након правоснажног окончања кривичног поступка.

(Политика)

Апелациони суд у Београду прекршио је закон у корист Станка Суботића Цанета (57) и његових сарадника, утврдио је Врховни касациони суд.

Како “Блиц” сазнаје, највиша судска инстанца у Србији прихватила је захтев Републичког тужилаштва за заштиту законитости који је иницирало Тужилаштва за организовани криминал.

Тако је утврђено да је Апелациони суд био пристрасан у корист Суботића и његове групе, јер није прихватио кључне доказе против њих за шверц цигарета.

- Апелациони суд је незаконито одбио да у доказе уврсти фотокопије докумената који потврђују шверц цигарета и лажирање документације - један је од закључака који потврђује тезу тужилаштва да су окривљени уништили оригинална документа да би прикрили шверц.

Због ове одлуке Врховног суда не може се поновити суђење Суботићу, јер то закон не дозвољава. Једино могуће је да се постави питање одговорности судија Апелационог суда који су прекршили закон у корист Суботића. Тужилаштво, министарство, као и председник суда могу да иницирају дисциплински поступке против судија.

Апелациони суд донео је правоснажну пресуду да су Суботић и сви његови сарадници слободни због застарелости дела оптужби, као и због недостатка доказа за онај део где није наступила застарелост.

Првом пресудом Специјалног суда Суботић је 2011. био осуђен на шест година затвора. Апелациони суд је потом укинуо пресуду и случај вратио на почетак. Иако је 2010. одбио понуду од чак пет милиона евра јемства, Специјални суд 2013. пристаје на скоро десет пута мању суму од 538.000, и то у форми хипотеке над некретнинама. Суботић је једини у правосуђу Србије који није приведен у суд после вишегодишњег бекства, већ је прихваћена његова изјава коју је дао у иностранству да неће бежати.

У поновном суђењу из доказа су искључени неки искази сведока против Суботића, а један сведок се појавио директно у канцеларији судије са мистериозним документом у корист Суботића, што је прихваћено. Тужилаштво се жалило да је спис потписала особа која је у тренутку потписивања већ пет година била - мртва, али и то је одбијено.

Веће Специјалног суда донело је ослобађајућу пресуду да су оптужбе против Суботића и његове групе из 1995. застареле, а да за 1996. нема доказа.

Апелациони суд, где је предмет стајао скоро годину дана, потом је констатовао да је предмет застарео у новембру 2015. Веће је отворило поступак и на почетку инсистирало да је за пресуду битно да се саслуша Суботић. Рочишта су потом одлагана четири пута и Суботић се на крају није ни појавио, а донета је ослобађајућа пресуда.

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: НЕКО ТРЕБА ДА ОДГОВАРА

Председник Србије Томислав Николић у интервјуу за “Блиц” својевремено је рекао да мисли да неко треба да одговара за то што је Суботићев случај застарео.

- Увек постоји нечија одговорност када застари неки случај, јер су рокови за то застаревање толико велики да је то смешно. Знате, необично је да имамо случајеве да људи иду у иностранство, те немамо довољно доказа да се распише Интерполова потерница за њима или постоје државе које их не прихватају... Кад их ни Француска не прихвати, онда нешто није у реду са тим потерницама. Као да су написане да људи не би морали бити ухапшени - рекао је Николић.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер