Србија низом манифестација обележила Дан државности

На Сретење 1804. године подигнут је устанак и почело је ослобађање од Турске. Истог датума 1835. године донет је први модерни устав Србије. Председник Србије Томислав Николић је поводом Дана државности положио венце на споменик Незнаног јунака на Авали. 

"На Сретење 1804. године Србија је отворила врата слободе, на Сретење 1835. године врата демократије. На част, славу и хвалу нашим прецима, за наук нама и нашим потомцима. Вечита је Србија", написао је председник Николић у Спомен књизи. 

Николић ће доделити одликовања појединцима, институцијама, припадницима Министарства одбране и Војске Србије и организовати свечани пријем у згради Генералног секретаријата председника Републике.

Председник Владе Србије Александар Вучић присуствоваће Свечаној академији у Крагујевцу поводом Сретења - Дана државности Републике Србије, док ће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин предводити државну церемонију поводом обележавања националног празника Дана државности Србије - Сретења, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу код Тополе. 

Српска револуција, како ју је назвао немачки историчар Леополд Ранке, почела је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића. 

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе. 

Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности. 

Према речима Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије. 

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. 

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован. 

Велике силе сматрале су га превише либералним - у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије. 

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године. 

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.

Премијерка РС Жељка Цвијановић честитала Србији Дан државности

Грађанима Србије, Влади Србије и државном руководству данас су Дан државности честитали шеф мисије ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт, председник Индије Пранап Мукерџи, председица Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, као и институције и појединци.

„Честитам свима Дан државности”, написао је Девенпорт на друштвеној мрежи „Твитер”.

Председник Индије Пранап Мукерџи честитао је Дан државности влади и народу Републике Србије.

Цвијановић је Дан државности честитала премијеру Србије Александру Вучићу.

Цвијановић је, у честитки председнику Владе Србије, Дан државности честитала државном руководству и свим грађанима, пожелевши напредак, благостање, успех у јацању политичке и економске стабилности, регионалног и међународног положаја”.

„Републику Српску и Републику Србију везују нераскидиве везе, међусобно разумевање и подршка по питањима од суштинског интереса. Уверена сам да ћемо наше братске односе и у будуће развијати и јачати на најбољи могући начин, у духу Споразума о специјалним паралелним односима између Српске и Србије, на добробит наших народа”, написала је Цвијановић.

(Танјуг)