Srbija nizom manifestacija obeležila Dan državnosti

Na Sretenje 1804. godine podignut je ustanak i počelo je oslobađanje od Turske. Istog datuma 1835. godine donet je prvi moderni ustav Srbije. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je povodom Dana državnosti položio vence na spomenik Neznanog junaka na Avali. 

"Na Sretenje 1804. godine Srbija je otvorila vrata slobode, na Sretenje 1835. godine vrata demokratije. Na čast, slavu i hvalu našim precima, za nauk nama i našim potomcima. Večita je Srbija", napisao je predsednik Nikolić u Spomen knjizi. 

Nikolić će dodeliti odlikovanja pojedincima, institucijama, pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i organizovati svečani prijem u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće Svečanoj akademiji u Kragujevcu povodom Sretenja - Dana državnosti Republike Srbije, dok će ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin predvoditi državnu ceremoniju povodom obeležavanja nacionalnog praznika Dana državnosti Srbije - Sretenja, u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu kod Topole. 

Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, počela je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića. 

Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović - Karađorđe. 

Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti. 

Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije. 

Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik. 

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan. 

Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije. 

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine. 

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

Premijerka RS Željka Cvijanović čestitala Srbiji Dan državnosti

Građanima Srbije, Vladi Srbije i državnom rukovodstvu danas su Dan državnosti čestitali šef misije EU u Srbiji Majkl Devenport, predsednik Indije Pranap Mukerdži, predsedica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović, kao i institucije i pojedinci.

„Čestitam svima Dan državnosti”, napisao je Devenport na društvenoj mreži „Tviter”.

Predsednik Indije Pranap Mukerdži čestitao je Dan državnosti vladi i narodu Republike Srbije.

Cvijanović je Dan državnosti čestitala premijeru Srbije Aleksandru Vučiću.

Cvijanović je, u čestitki predsedniku Vlade Srbije, Dan državnosti čestitala državnom rukovodstvu i svim građanima, poželevši napredak, blagostanje, uspeh u jacanju političke i ekonomske stabilnosti, regionalnog i međunarodnog položaja”.

„Republiku Srpsku i Republiku Srbiju vezuju neraskidive veze, međusobno razumevanje i podrška po pitanjima od suštinskog interesa. Uverena sam da ćemo naše bratske odnose i u buduće razvijati i jačati na najbolji mogući način, u duhu Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima između Srpske i Srbije, na dobrobit naših naroda”, napisala je Cvijanović.

(Tanjug)