Ројтерс: Да ли Путин може да победи Обаму?

Мање од три мјесеца након што је Владимир Путин на посљедњем великом састанку свјетских лидера означен као парија, руски предсједник сада има прилику да види Барака Обаму у тој позицији. Дилема америчког предсједника о војном одговору на наводни напад отровним гасом у Сирији значи да је управо Обама тај који ће под већим притиском присуствовати самиту Г20 у Санкт Петербургу у четвртак и петак. Обама је у суботу одложио непосредан напад како би тражио одобрење од америчког Конгреса. Ипак, на саиту Г8 у Сјеверној Ирској у јуну, Путин је једини подржао сиријског предсједника Башара ал-Асада.

Путин је стао уз Асада, одбацујући Обамине наводе да су сиријске владине снаге 21. августа извршиле напад хемијским оружјем. Охрабрен све већим притиском на америчке, француске и британске лидере због Сирије, бивши шпијун КГБ-а упутио је ироничне коментаре који се односе на Обаму као лауреата Нобелове награде за мир и представио америчку глобалну политику као неуспјешну.

- Морамо да запамтимо шта се десило у претходној деценији, колико су пута Сједињене Америчке Државе покренуле оружане сукобе у различитим дјеловима свијета. Да ли су ријешиле иједан проблем – упитао је Путин новинаре у Владивостоку.

- Авганистан, као што сам рекао, Ирак… Уосталом, тамо нема мира, нема демократије, коју су наши партнери наводно тражили – рекао је приликом обиласка руског Далеког истока. Називајући „потпуно бесмисленом“ идеју да би Асадове снаге користиле хемијско оружје у грађанском рату, Путин је био пун самопоуздања. Након вишемјесечног притиска да не подржава Асада, он шаље поруку Западу да је спреман за битку над Сиријом у Санкт Петербургу и види могућност да прикаже САД као негативца.

- Наравно да Г20 нема формално правни ауторитет. Она није замјена за Савјет безбједности УН, не може да доноси одлуке о употреби силе. Али, да ли је то добра платформа за разговор о проблему? Зашто да не искористимо предност тога? Да ли је у америчком интересу да поново уништи међународни систем безбједности, основна начела међународног права? Да ли ће то ојачати међународни положај Сједињених Држава? Тешко – додао је.

Један од Путинових циљева јесте да спријечи критику на овонедјељном састанку 20 развијених сила и оних у развоју, укључујући свих пет сталних чланова Савјета безбједности, на којем ће тема Сирије вјероватно засјенити разговоре о глобалној привреди. Путин изгледа има намјеру да нападне Обаму, који је отказао долазак на самит Русије и Америке планиран за ову седмицу након што је Москва пркосила Вашингтону пруживши једногодишњи азил бившем сараднику америчких шпијунских служби Едварду Сноудену. Путин би могао да се нађе на мети критика због закона којим се забрањује „геј пропаганда“. Осим тога оптужују га за сузбијање опозиције како би поново успоставио своју власт након највећих протеста откада је први пут изабран за предсједника 2000. године.

На самиту Г20 биће ријечи и о питањима као што су економски раст, незапосленост и финансијска регулација. Све наде на Западу да ће Русија промијенити став због употребе хемијског оружја су потонуле. Руски званичници су поновили да Москва, Асадов важан добављач оружја, има право да достави оружје и да продаја истог не крши међународно право. Москва, која је блокирала раније напоре у Савјету безбједности УН да се Асад осуди и да се пооштре санкције против његове владе, такође је јасно ставила до знања да неће подржати потезе против Дамаска у Уједињеним нацијама.

Путин каже да је напад можда био провокација побуњеника који се боре против Асада, са намјером да убрзају америчку војну интервенцију. Он је такође искористио критику на рачун Вашингтона да побуди антиамеричко расположење и повећа подршку међу руским бирачима.

- Од руских званичника и свакако руских медија долазе наводи да Сједињене Државе имају план усмјерен на промјену режима (у Сирији) и да Сједињене Државе изазивају пометњу на Блиском истоку због својих циљева – рекао је виши амерички званичник у Вашингтону.

Путин је охрабрен Обаминим проблемима и тиме што неки од његових савезника имају потешкоће због Сирије. Британски премијер Дејвид Камерон је под притиском након што је парламент одбио да подржи војну акцију, док је Обамина одлука да од Конгреса тражи одобрење за напад ставила француског предсједника Оланда под притиском да дозволи посланицима да донесу одлуку.

Путин је рекао да је одлука британског парламента знак да чак и људи из земаља блиских Сједињеним Државама извлаче закључке на основу онога што је означио као грешке спољне политике Вашингтона.

- Чак и тамо има људи који се руководе националним интересима и здравим разумом, људи који цијене свој суверенитет – рекао је Путин.

- Немам осјећај да је Русија претјерано забринута због свог међународног имиџа по том питању. Русија није плашљива или резервисана када је у питању подршка Сирији – рекао је један амерички званичник.

(Побједа)