Резолуција ЕП о КиМ осуђује одбацивање захтева за чланство Косова у УНЕСКО "на основу активне опструкције Србије" - то је "супротно развоју добросуседских односа"

Одлагање примене договора постигнутих у дијалогу Београда и Приштине може успорити процес нормализације односа, оцењено је у предлогу Резолуције о Косову.

У нацрту Резолуције који је саставила известилац Европског парламента за Косово Урлике Луначек она се заложила за визну либерализацију, као и за признање независности Косова од стране преосталих пет чланица ЕУ.

У Резолуцији, који треба да усвоји спољнополитички одбор ЕП, такође се осуђује одбацивање захтева за чланство Косова у УНЕСКО, "на основу активне опструкције Србије", уз оцену да је то "супротно привржености развоју добросуседских односа", и констатује да је до тога дошло и због недостатка јединства међу земљама чланицама ове институције.

Нацрт Резолуције поздравља напредак постигнут током ове године у постизању договора у оквиру процеса нормализације односа Беорада и Приштине, посебно оних који се односе на успостављање Заједнице српских општина, енергетику, мост у Косовској Митровици, телеком, као и споразуми о осигурању и правосуђу.

У тексту се подржава наставак посредовања шефице европске дипломатије у циљу нормализације односа Србије и Косова, а европска спољнополитичка служба позива да процени стање примене свих досад постигнутих споразума и о томе редовно извештава ЕП, као и парламенте Косова и Србије.

Позива се шефица европске дпломатије да идентификује недостатке, а од страна се захтева да испуне своје обавезе.

Поздравља се потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са Косовом 27. октобра, као први споразумни однос, и његова брза ратификација од стране косовске скупштине, те подвлачи да тај документ утире пут за интеграцију Косова у ЕУ, те пружа снажни подстицај за имплементацију и институционализацију реформи.

Предлогом Резолуцијом се констатује одлука Уставног суда у вези са заустављањем примене законодавних аката када се ради о Заједници српских општина (ЗСО).

Како пише у нацрту, ЕП очекује од свих политичких снага да искористе предности те суспензије за наставак парламентарног дијалога и конструктивно делују у интересу земље, као и демократских институција и грађана Косова.

У тексту се, такође, истиче да насиље, укључујући и коришћење сузавца у скупштини Косова представља неприхватљих облик протеста, те подвлачи да изабрани чланови скупштине треба да се састају и разговарају уз пуно поштовање према тој институцији. ЕП изражава забринутост због насиља и позива законодавне власти да обаве свој посао у пуној сагласности са кривичним процедурама.

У нацрту Резолуције се охрабрује пет преосталих земаља чланица ЕУ да признају независност Косова, истичући да би то даље олакшало нормализацију односа Београда и Приштине.

Луначек, у свом документу, указује да су косовске власти предузеле мере у циљу сузбијања нерегуларне миграције са Косова и додаје да краткорочне мере морају бити пропраћене социјално-економским развојем, стварањем радних места, те истиче да би визна либерализација такође допринела смањењу такве миграције.

Предлогом Резолуције се поздравља напредак у примени акционог плана за поститање либерализације визног режима, те позивају власти да примене пар преосталих критеријума, а ЕП треба да подржи и позове Савет ЕУ да одобри безвизни режим чим ЕК оцени да су сви технички критеријуми испуњени.

Поздравља се усвајање закона о заштити од дискриминације, али истовремено изражава забринутост због ниског нивоа истраге случајева говора мржње, посебно усмерене против припадника ЛГБТ популације и мањинских заједница на Косову.

Изражава се забринутост због екстремно ограниченог напретка у области слободе изражавања, те позива на јачање заштите новинара, као и истрагу напада на представнике медија.

Такође се изражава забринутост ЕП због недостатка знацајног напретка у борби против корупције и организованог криминала.

Када је реч о Специјалном суду Луначек у свом предлогу Резолуције констатује усвање уставних амандмана у циљу успостављања Специјалног суда и позива косовску владу да финализира преговоре са Холандијом, како би рад те институције могао почети што пре.

Такође се подвлачи значај да се Косову додели међународни позовни број што пре, јер би то дало "додатну видљивост Косову".

Исто тако се изражава жаљење што је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, који је, како подсећа, оптужен за ратне злочине, био позван у Приштину од стране Кфора и да се међународне снаге нису о томе консултовале са косовским властима.

С тим у вези се Кфор позива на сарадњу са косовским властима како би се избегла деловања која би могла да повреде осећања жртава и додатно угрозе дијалог Београда и Приштине.

(Танјуг)