Rezolucija EP o KiM osuđuje odbacivanje zahteva za članstvo Kosova u UNESKO "na osnovu aktivne opstrukcije Srbije" - to je "suprotno razvoju dobrosusedskih odnosa"

Odlaganje primene dogovora postignutih u dijalogu Beograda i Prištine može usporiti proces normalizacije odnosa, ocenjeno je u predlogu Rezolucije o Kosovu.

U nacrtu Rezolucije koji je sastavila izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Urlike Lunaček ona se založila za viznu liberalizaciju, kao i za priznanje nezavisnosti Kosova od strane preostalih pet članica EU.

U Rezoluciji, koji treba da usvoji spoljnopolitički odbor EP, takođe se osuđuje odbacivanje zahteva za članstvo Kosova u UNESKO, "na osnovu aktivne opstrukcije Srbije", uz ocenu da je to "suprotno privrženosti razvoju dobrosusedskih odnosa", i konstatuje da je do toga došlo i zbog nedostatka jedinstva među zemljama članicama ove institucije.

Nacrt Rezolucije pozdravlja napredak postignut tokom ove godine u postizanju dogovora u okviru procesa normalizacije odnosa Beorada i Prištine, posebno onih koji se odnose na uspostavljanje Zajednice srpskih opština, energetiku, most u Kosovskoj Mitrovici, telekom, kao i sporazumi o osiguranju i pravosuđu.

U tekstu se podržava nastavak posredovanja šefice evropske diplomatije u cilju normalizacije odnosa Srbije i Kosova, a evropska spoljnopolitička služba poziva da proceni stanje primene svih dosad postignutih sporazuma i o tome redovno izveštava EP, kao i parlamente Kosova i Srbije.

Poziva se šefica evropske dplomatije da identifikuje nedostatke, a od strana se zahteva da ispune svoje obaveze.

Pozdravlja se potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Kosovom 27. oktobra, kao prvi sporazumni odnos, i njegova brza ratifikacija od strane kosovske skupštine, te podvlači da taj dokument utire put za integraciju Kosova u EU, te pruža snažni podsticaj za implementaciju i institucionalizaciju reformi.

Predlogom Rezolucijom se konstatuje odluka Ustavnog suda u vezi sa zaustavljanjem primene zakonodavnih akata kada se radi o Zajednici srpskih opština (ZSO).

Kako piše u nacrtu, EP očekuje od svih političkih snaga da iskoriste prednosti te suspenzije za nastavak parlamentarnog dijaloga i konstruktivno deluju u interesu zemlje, kao i demokratskih institucija i građana Kosova.

U tekstu se, takođe, ističe da nasilje, uključujući i korišćenje suzavca u skupštini Kosova predstavlja neprihvatljih oblik protesta, te podvlači da izabrani članovi skupštine treba da se sastaju i razgovaraju uz puno poštovanje prema toj instituciji. EP izražava zabrinutost zbog nasilja i poziva zakonodavne vlasti da obave svoj posao u punoj saglasnosti sa krivičnim procedurama.

U nacrtu Rezolucije se ohrabruje pet preostalih zemalja članica EU da priznaju nezavisnost Kosova, ističući da bi to dalje olakšalo normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Lunaček, u svom dokumentu, ukazuje da su kosovske vlasti preduzele mere u cilju suzbijanja neregularne migracije sa Kosova i dodaje da kratkoročne mere moraju biti propraćene socijalno-ekonomskim razvojem, stvaranjem radnih mesta, te ističe da bi vizna liberalizacija takođe doprinela smanjenju takve migracije.

Predlogom Rezolucije se pozdravlja napredak u primeni akcionog plana za postitanje liberalizacije viznog režima, te pozivaju vlasti da primene par preostalih kriterijuma, a EP treba da podrži i pozove Savet EU da odobri bezvizni režim čim EK oceni da su svi tehnički kriterijumi ispunjeni.

Pozdravlja se usvajanje zakona o zaštiti od diskriminacije, ali istovremeno izražava zabrinutost zbog niskog nivoa istrage slučajeva govora mržnje, posebno usmerene protiv pripadnika LGBT populacije i manjinskih zajednica na Kosovu.

Izražava se zabrinutost zbog ekstremno ograničenog napretka u oblasti slobode izražavanja, te poziva na jačanje zaštite novinara, kao i istragu napada na predstavnike medija.

Takođe se izražava zabrinutost EP zbog nedostatka znacajnog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Kada je reč o Specijalnom sudu Lunaček u svom predlogu Rezolucije konstatuje usvanje ustavnih amandmana u cilju uspostavljanja Specijalnog suda i poziva kosovsku vladu da finalizira pregovore sa Holandijom, kako bi rad te institucije mogao početi što pre.

Takođe se podvlači značaj da se Kosovu dodeli međunarodni pozovni broj što pre, jer bi to dalo "dodatnu vidljivost Kosovu".

Isto tako se izražava žaljenje što je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, koji je, kako podseća, optužen za ratne zločine, bio pozvan u Prištinu od strane Kfora i da se međunarodne snage nisu o tome konsultovale sa kosovskim vlastima.

S tim u vezi se Kfor poziva na saradnju sa kosovskim vlastima kako bi se izbegla delovanja koja bi mogla da povrede osećanja žrtava i dodatno ugroze dijalog Beograda i Prištine.

(Tanjug)